LIKVIDACIJA KRALJA KOCKANJA KOJA JE UZDRMALA SRBIJU I CRNU GORU! Posle njegovog ubistva počeo je krvavi osvetnički niz!

Osmi oktobar 2009. ostaće upamćen u istoriji mračnih beogradskih hronika po likvidaciji, koja je bila uvod u niz ubistava na beogradskim ulicama, a zatim se rat naizmenično prenosio na Srbiju i Crnu Goru.

Ovom ubistvu je prethodio misteriozan nestanak, koji do danas nije razjašnjen. Motivi ovog krvavog rata još nisu u potpunosti poznati, a sve se dogodilo dok priča o "škaljarcima“ i "kavčanima“ nije bila ni na vidiku, a operacija "Balkanski ratnik" počela je da nagriza klan Darka Šarića.

Tog 8. oktobra 2009, pola sata posle ponoći, Branislav Šaranović, koji se dan ranije vratio iz Crne Gore u Beograd, planirao je da skrene ka obližnjem parkingu na raskrsnici ulica Crnotravske i Veljka Lukića Kurjaka. U tom trenutku njegovom vozilu se iznenada približio skuter, u kom su se, prema tadašnjim izveštajima medija, nalazila dva muškarca obučena u crno i s crnim kacigama. Zatim je drugi čovek izvadio automatsku pušku hekler i koh MP 5 kalibra 9 mm i ispalio rafal na Šaranovića. Prema izveštajima medija, bilo je 20 hitaca, a Šaranović je preminuo na licu mesta.

Foto: Aleksandar Nalbantjan, Tamara Pavišić

Kazino "Slavija" i Paulo Koeljo

Nekoliko sati kasnije, gradom se proširila vest da je na Banjici ubijen Branislav Šaranović, Kralj Kockanja, vlasnik kazina u Kruševcu, Aleksandrovcu i Beogradu. On je takođe upravljao i posedovao automate za igre na sreću u srpskoj prestonici, zbog čega je i zaradio nadimak Kralj Kockanja.

Zanimljivo je da Branislav Šaranović nikada nije bio osuđivan, ali se u policijskim dosijeima vodio kao osoba od interesa još od osamdesetih godina prošlog veka. Srpska javnost je poslednji put čula za njega pre njegove likvidacije 2002, kad je povezivan s organizacijom bekstva Željka Maksimovića Make iz Srbije, koji je optužen da je glavni organizator ubistva policijskog generala. Naravno, ovo je bila spekulacija i mit jer niko nikada nije mogao da to dokaže.

Od samog početka postavljalo se pitanje zašto je Branislav Šaranović mogao biti meta nepoznatih ubica koje su koristile "mediteranski stil likvidacije na ulicama Beograda, odnosno korišćenje motocikla, što je inače bio najčešći oblik atentata u zemljama koje imaju izlaz na more i male ulice, što je omogućilo da motocikli postanu najčešće prevozno sredstvo za ubice.

Neki su isticali da je motiv likvidacije možda bilo kockanje ili razmena valuta. Inače, u vreme likvidacije, on i njegov brat su vodili čuveni kazino u hotelu "Slavija". U to vreme oni su ugostili i čuvenog pisca Paula Koelja u Beogradu

Međutim, uporni novinari su naišli na jedan trag koji se smatrao najizvesnijim motivom za ovu brutalnu likvidaciju.

Foto: MUP

Početak spirale krvavog nasilja

Mnogi tvrde da je nasilje počelo 27. juna 2009. godine, četiri meseca pre ubistva Branislava Šaranovića, kada je nestao Slobodan Radonjić, kum Slobodana i Branislava Šaranovića. Mnogi su tvrdili da je Slobodan poslednji put viđen kako ulazi u automobil Luke Đurovića, glavnog saradnika Luke Bojovića u Crnoj Gori.

Đurović je poginuo u saobraćajnoj nesreći u Crnoj Gori u jesen 2013. Nesreća se dogodila na izlazu iz tunela Vrmac u Kotoru, kada je porše kojim je upravljala Monika Martinović (18), mlada punoletna osoba iz Bara, udario u banderu, a zatim sleteo u jarak pored puta. Kako su tada izveštavali crnogorski mediji, Monika, kojoj je noć ranije oduzeta vozačka dozvola zbog prekoračenja brzine, prošla je s lakšim povredama, dok je Đurović, za koga je utvrđeno da je sedeo na suvozačevom mestu, preminuo na putu do bolnice usled teškog preloma vrata i kičme.

Od Slobodana nije bilo ni traga ni glasa, pa su njegov otac Danilo i kum Slobodan Šaranović krenuli u potragu, kojoj se pridružio i Branislav. Potraga je bila neuspešna jer Slobodan nikada nije pronađen niti se znalo šta se s njim dogodilo.

Uzgred, Danilo je takođe ubijen 7. septembra 2011. u mercedesu, usred potrage za svojim sinom koji je nestao dve godine ranije. Mnogi veruju da je istraga o nestalom Slobodanu obojicu koštala života.

Nekoliko dana kasnije, Branislava je sahranio njegov brat Slobodan u Crnoj Gori na groblju Ždrebaonik, blizu njegovog rodnog Danilovgrada.

Oko mesec dana nakon likvidacije na Banjici, kao i na nekim lokacijama u gradu, na internetu, kao i u crnogorskoj štampi, pojavio se oglas Slobodana Šaranovića u kojem je javno rekao ubicama i njihovim pomagačima da je spreman da ih bogato nagradi ako mu ukažu ko je naredio likvidaciju njegovog brata Branislava, od koga je bio nerazdvojan.

- Kunem se čašću i imenom da ću ne samo oprostiti neposrednim počiniocima ubistva mog brata Branislava već i javno garantujem svojim životom i životima svoje uže porodice da ih neću prijaviti policiji niti ih na bilo koji drugi način progoniti ako odluče da mi povere tačne i proverljive informacije: ko ih je prvi kontaktirao, kako su angažovani, ko ih je platio, ko je stvarna osoba koja je naručila posao ili u čije ime i za čiji račun su ga obavili? Garancija se odnosi i na moje...

BONUS VIDEO