NENAD STEFANOVIĆ: Reforma pravosuđa je potreba građana Srbije

Foto: Promo foto

Nova energija: Nenad Stefanović

• Zašto novo udruženje?

- Udruženje je okupilo sudije i tužioce iz Novog Sada, Niša , Bora, Negotina, Sombora, Kruševca i Beograda koji do sada nisu bili na upravljačkim pozicijama i nisu pravili kompromise tokom i posle reizbora 2009. Radi se o pravosudnim funkcionerima koji su budućnost Srbije.

Udruženje sudija i tužilaca Srbije smatra da je došlo vreme za novu energiju i pravac struke u prostoru u kojem su do sada delovala strukovna udruženja čija se rukovodstva decenijama nisu menjala ni podmlađivala i čiji su ciljevi oročeni na nekoliko godina umesto da budu oročeni na više decenija. Osnovna ideja je da polazeći od jednog od osnovnih prava - prava na udruživanje, ponudimo novu energiju i ideje, kroz konstruktivan i argumentovan pristup u rešavanju aktuelnih pitanja koja se odnose na pravosuđe.

Udruženje se zalaže za organizaciju pravosuđa koje može da garantuje javnu službu u funkciji ostvarivanja pravde shodno principu transparentnosti, omogućavajući građanima kontrolu nad njegovim funkcionisanjem.

• Kakvi su Vaši stavovi u pogledu poslednje verzije predloga ustavnih amandmana za pravosuđe?

- Reformu pravosuđa ne treba posmatrati kao jedan od uslova za članstvo u EU već je reforma potreba svih građana Srbije. Inicijalni tekst amandmana je pretrpeo značajne promene nakon javne rasprave i mišljenja Venecijanske komisije.

Nama su neke starije kolege iz drugih udruženja i nevladinih organizacija zamerile upotrebu reči "pozdravljamo, ohrabruje..." Te reči su postale neki vid "jeresi" za predloge koji dolaze od Ministarstva pravde, ali koju reč da upotrebimo za ukidanje probnog mandata od tri godine za prvi izbor, isključenje skupštine iz izbora sudija i tužilaca, to što će predsednik Visokog saveta sudstva biti sudija, to što Vrhovni javni tužilac nema pravo reizbora, to što bez predstavnika tužilaca u tužilačkom savetu nema kvoruma za odlučivanje, to što su pomoćnici u nacrtu ustavnog zakona dobili tranzicioni period od pet godina za primenu odredbi o Pravosudnoj akademiji, to što je ukinut termin početne obuke kao obaveznog uslova za prvi izbor i što se daje mogućnost sertifikacije radnog iskustva saradnicima sudija i tužilaca.

• Najveći spor predstavnici struke imali su sa Ministarstvom pravde u vezi sastava pravosudnih saveta. Zašto Vaše udruženje smatra da ipak treba promeniti sastav tužilačkog saveta?

- Zato što ne postoji odgovor na pitanje zašto struka nije sprečila katastofalan reizbor 2009. kada smo imali apsolutnu većinu, odnos 7:4 u korist tužilaca, zašto su 2010/11. odbijane žalbe naših kolega koje nisu prošle reizbor odnos je bio isto 7:4? To pitanje je postavila upravo i Venecijanska komisija.

Upravo poučeni prošlošću, ali i sadašnjošću predložili smo da se u razloge za razrešenje izbornih članova u savetima uvede mehanizam struke za opoziv svojih predstavnika u savetima. U praksi se dešava da kandidat DVT ima jedan program u kampanji za izbor, a da onda tokom mandata promeni kurs u drugom pravcu. Zato nam treba takav mehanizam, da struka može da pokrene postupak opoziva izbornih članova.

Smanjivanje broja izbornih članova upozorava struku da prilikom izbora moramo da vodimo računa koga biramo, da li nekoga sa profesionalnim integritetom ili nekoga ko je popularan.

• Šta biste izdvojili kao nešto što može da ohrabri građane da će dobiti stručno i odgovorno pravosuđe?

- Isključivanje skupštine iz izbora sudija i tužilaca, ukidanje probnog mandata za prvi izbor i balansirani sastavi pravosudnih saveta su tri promene u načinu izbora na funkciju koje će, verujem, doneti viši nivo nezavisnosti, samostalnosti i odgovornosti pravosuđa!

• Koji su razlozi što deo struke i starija udruženja zahtevaju novu javnu raspravu, nove radne grupe?

- Nažalost, stiče se utisak da imamo i one koji su protiv reforme pravosuđa i koji se zalažu za održavanje postojećeg stanja. To sigurno nisu naše kolege na osnovnom i višem nivou, tzv. prvostepenci. To su pojedine kolege iz drugog stepena, oni koji ne preduzimaju dokazne radnje, ne zastupaju optužbu, pojedini šefovi tužilaštava i predsednici sudova. To su oni kojih nema u sudnicama svakoga dana s građanima. Izgovor "da može da bude gore" i da ne treba ništa raditi osim da se nastave javne rasprave i ceo proces u nedogled do okončanja njihovih mandata nisu odgovorne ni prema struci ni prema građanima.

Reforma nam je neophodna, svaka reforma vuče svoje rizike, zato struka mora da bude jedinstvena i obazriva, ali ne i isključiva za svaki predlog koji dolazi od državnih organa.