Evo kako su za vreme žutih proganjani uzbunjivači!

Foto: www.profimedia.rs

Tućeni su Republika Srbija i Agencija za borbu protiv korupcije.

Sud je pažljivom analizom izvedenih dokaza u toku postupka, utvrdio da je tužilac dr specijalista medicine Borko Josifovski uputio dopis Ministarstvu zdravlja, Odeljenju za zdravstvenu inspekciju zdravstveni nadzor i zaštitu prava pacijenata dana 26.05.2005. godine kojim je ukazao na nepravilnosti u radu Zavoda za hitnu medicinsku pomoć i trgovinu zaposlenih sa privatnim pogrebnim preduzećima.

Rešenjem Ministarstva zdravlja od 17.10.2006. godine naloženo je Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć Beograd da sprovede mere, između ostalog i to da u zbirnom statističkom izveštaju koji se vodi u MSC, a odnosi se na naprasnu smrt, uvede kolone koje objašnjavaju razloge nepočinjanja i odustajanja od reanimacije.

Foto: pixabay.com

Rešenjem Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć od 13.10.2006. godine zaposlenima M.Z. raspoređenom na radnom mestu lekara opšte medicine na terenu u zdravstvenoj službi zavoda umanjena je oktobarska zarada u visini od 10% zbog nepotpune i neadekvatno popunjene medicinske dokumentacije. Presudom Vrhovnog suda Srbije od 16.10.2008. godine uvažena je tužba i poništeno rešenje Ministarstva zdravlja Republike Srbije kojim je Josifovski razrešen dužnosti direktora Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć Beograd sa danom 20.09.2006. godine uz obrazloženje da je narušio ugled navedene ustanove iznošenjem neproverenih informacija o nesavesnom radu svojih kolega izazvao uznemirenje javnog mnjenja.

U toku postupka, sud je izvršio uvid u spise nekoliko predmeta i dalje je utvrđeno da je presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu od 29.06.2010 godine dr. Borko Josifoski oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela klevete iz člana 171 stav 2 u vezi stava 1 KZ i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 80.000 dinara. Presudom Apelacionog suda u Beogradu od 02.12.2010 odbijena je optužba prema okrivljenom Josifoskom za predmetno krivično delo zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja. Izvršen je uvid u spise Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i spise predmeta Agencije za borbu protiv korupcije kojoj je tužilac 14.11.2009. podneo predstavku u pogledu nezakonitog korišćenja novca u Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć.

Foto: ST/E. ČONKIĆ

Tomica Milosavljević

Tužilac je saslušan u svojstvu stranke izjavio da je kao direktor Gradskog zavoda za hitnu medinsku pomoć analizom dostupne dokumentacije i po prijavama koje je dobio od pacijenata uočio da pojedini dispečeri pozive prvog stepena hitnosti, a to su umirući pacijenti, usmeravaju na određene lekare, bez obzira koliko su udaljeni od mesta gde treba intervenisati. U tim situacijama lekari su stizali na intervenciju po dužem proteku vremena od onog koji je uobičajen za ostale lekarske ekipe Hitne pomoći i konstatovali smrtni slučaj mnogo češće nego druge lekarske ekipe i da nisu vršili reanimaciju.

Nakon odlaska ekipe hitne pomoći sa adrese porodice koja je zvala Hitnu pomoć radi intervencije teško bolesnog ukućanina, koji je u međuvremenu preminuo, dolazili su predstavnici uvek istih privatnih pogrebnika nudeći svoje usluge porodici preminulog. Adrese porodica pokojnika su saznavali od lekara Hitne pomoći koji su od pogrebnika zauzvrat primali novčanu naknadu. Tužilac je o svojim saznanjima obavestio Ministarstvo zdravlja, ministra Tomicu Milosavljevića dana 19.06.2005. godine i Inspekciju Ministarstva zdravlja dana 26.09.2005. godine. Navedene informacije saopštio je na konferenciji za javnost dana 18.09.2006. godine.

Foto: ST/N. PANČIĆ

Rešenjem Ministarstva zdravlja od 20.09.2006. godine tužilac je razrešen dužnosti direktora Gradskog zavoda za hitnu medinsku pomoć Beograd, sa obrazloženjem da je istupanjima u sredstvima javnog informisanja narušio ugled Gradskog zavoda za hitnu medinsku pomoć, iznošenjem neproverenih informacija o nesavesnom radu svojih kolega izazvao uznemirenje  javnog mnjenja.

Ministarstvo zdravlja je poslalo inspekciju neposredno nakon smene tužioca koja je u svom nalazu iznela način funkcionisanja hitne pomoći. Potom je Ministarstvo zdravlja donelo odluku o hitnim merama koje treba primeniti, dva lekara su zbog grešaka u radu kažnjena oduzimanjem 10% od plate, a tužilac je radeći u Hitnoj pomoći nakon smene bio izložen anonimnim pretnjama smrću, kao i njegovi članovi porodice, bio je ostavljen na nemilost onima koje je prozivao za kriminalna dela, zbog čega je prihvatio predlog direktora da napusti hitnu pomoć. Bio je na neplaćenom odsustvu godinu dana i za to vreme se priključio Humanitarnoj organizaciji koja je radila na ratnom području u Sudanu, a po povratku u zemlju, u Hitnoj pomoći je raspoređen da daje medicinske savete putem telefona pacijentima koji se javljaju za savete.

Foto: www.profimedia.rs

Nakon mesec dana usmeno mu je dana 16.10.2008. godine saopšteno da su se stekli uslovi za prestanak radnog odnosa, zbog čega je bio prinuđen da vodi radni spor pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu radi poništaja rešenja Gradskog zavoda za hitnu medinsku pomoć od 11.11.2008. godine kojim mu je otkazan ugovor o radu, Apelacionim sudom u Beogradu i Vrhovnim kasacionim sudom. Podnosio je krivične prijave Prvom osnovnom javnom tužilaštvu, Višem javnom tužilaštvu u Beogradu jer se nije mirio sa zatvaranjem slučaja Hitne pomoći, koji je vezan za spregu lekara i sa privatnim pogrebnim preduzećima. Podneo je dve prijave i Agenciji za borbu protiv korupcije i Upravi za borbu protiv korupcije nekoliko, ali su državni organi ignorisali podnete prijave i nije sprovođena adekvatna istraga da li je postupanjem zaposlenih u Hitnoj pomoći učinjeno krivično delo, teško delo protiv zdravlja ljudi. 

Sud je utvrdio je da je ovakvim nečinjenjem državnih organa tužiocu, naneta šteta, dovodeći ga u neprekidno stanje neizvesnosti i neodgovaranja u kojoj postoji nedostatak informacija ili čak namerno skrivanje. Ovakvim stavom navedenih državnih organa, tuženi su povredili pravo tužioca na slobodu misli i izražavanja koje je zagarantovano Ustavom RS kao jedno od ljudskih prava  i čl. 10 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.