Izveštaj Komisije Vrhovnog tužilaštva - sporni slučajevi pomilovanja, zvučni top i smrt studentkinje

Komisija Vrhovnog tužilaštva objavila je izveštaj nadzora Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, na čijem čelu se nalazi viši tužilac Nenad Stefanović. Izveštaj ima 23 strane, a prenosimo ga u celosti.

• Predmet Višeg javnog tužilaštva u Beogradu KTR br. 3315/26 (“Zvučni top“).

Predmet je formiran povodom prijava velikog broja učesnika skupa održanog 15.3.2025. godine u Beogradu, pod nazivom "15 za petnaest" i stava dela stručne javnosti da je protiv okupljenih građana upotrebljeno akustično oružje dugog dometa. Incident se dogodio tokom minuta ćutanja za žrtve tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je specifičan, prodoran zvuk visoke frekvencije izazvao iznenadnu fizičku nelagodnost i masovnu paniku u kojoj su ljudi počeli da beže.

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, aprila 2025. godine, izrekao je privremenu meru kojom je Republici Srbiji ukazano da spreči dalju upotrebu zvučnog oružja na budućim protestima.

Više javno tužilaštvo u Beogradu je službenom beleškom KTR br. 3315/26 od 11. 9. 2026. godine donelo odluku da nema mesta pokretanju krivičnog postupka, odnosno da 15.3.2025. godine nije korišćen "zvučni top" niti neko drugo "sonično oruđe“, ističući da su navodi o upotrebi "soničnog oruđa" tendenciozni i da ih pojedinci iznose u nameri da se destabilizuje država.

U zaključivanju javnih tužilaca koji su potpisnici službene beleške postoje brojni propusti koji se ne mogu pripisati samo greškama u pravničkom rezonovanju.

Prevashodno se radi o pristrasnom tumačenju činjenica kroz prenaglašavanje značaja pojedinih, a zanemarivanju činjenica koje ne potvrđuju unapred oformljen stav obrađivača predmeta da nema mesta pokretanju krivičnog postupka, dok se u nekim segmentima zaključivanja radi o namernim logičkim greškama da bi se odbranio unapred formiran stav.

Iz sadržine službene beleške Ktr br. 3315/26 od 11. 9. 2026. godine sledi zaključak da postupajući javni tužioci u ovom predmetu nisu preduzimali radnje sa ciljem da istraže događaj i utvrde da li je 15. 3. 2026. godine, tokom skupa pod nazivom „15 za petnaest” upotrebljen „zvučni top” ili neko slično oruđe, već kako bi formalizovali unapred donetu odluku da nije bilo upotrebe „zvučnog topa”.

Pored navedenog, jasna je intencija obrađivača da se onemogući preispitivanje javnotužilačke odluke u predmetu Ktr 3315/26. Naime, predmet se sve vreme vodi u KTR upisniku, a protiv takve odluke o nepokretanju krivičnog postupka oštećeni nema pravo na prigovor iz člana 51. Zakonika o krivičnom postupku, jer se odluke o nepokretanju postupka donose u formi službene beleške. Imajući u vidu značaj i obim konkretnog predmeta, pravilnom primenom člana 176. Pravilnika o upravi u javnom tužilaštvu predmet je trebalo da bude zaveden u KT ili KTN upisnik, u kom slučaju bi odluka bila doneta u formi rešenja o odbacivanju krivične prijave, protiv kojeg je dozvoljen prigovor oštećenog neposredno višem javnom tužiocu, saglasno članu 51. Zakonika o krivičnom postupku. Načinom zavođenja predmeta oštećenima je uskraćeno pravo na "delotvorno" pravno sredstvo, odnosno korišćenje pravnog sredstva je neopravdano ometano radnjama tužilaštva, što je povreda čl. 13. Evropske konvencije.

Neobjektivnost koja se ogleda u unapred formiranom stavu u tumačenju činjenica, jedan od potpisnika službene beleške, zamenik glavnog javnog tužioca Miodrag Marković, manifestuje i javno, pre donošenja odluke, tokom gostovanja na RTS, dana 19. 6. 2026. godine, u specijalnoj emisiji „Dosije „Zvučni top“ – frekvencija straha“, kojom prilikom je izjavio da su pronađeni dokazi koji ukazuju na organizovanu pripremu simulacije upotrebe ”zvučnog topa” 15. marta 2025. godine, kao i da je to tužilaštvo "podnelo zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja nadležnom organu u sastavu MUP – a, Službi za borbu protiv terorizma, koja je inače specijalizovana za terorizam i za ekstremizam i koja će, postupajući po našem zahtevu za prikupljanje potrebnih obaveštenja utvrditi identitet četiri grupe lica koji će posle toga biti procesuirani“. Na isti način javni tužilac Miodrag Marković postupa i tokom gostovanja na RTS dana 14. 9. 2026. godine, kada upozorava osobe koje javno iznose stav da je bilo upotrebe „soničnog“ oruđa da „u ime Višeg javnog tužilaštva u Beogradu može da predoči“ i „da vam poručim i, ako hoćete, obećam, da će svi učinioci ovih stvari biti procesuirani i da se niko od njih neće izvući“, javno kriminalizujući na taj način ispoljavanje ustavno zajemčene slobode izražavanja.

Istom prilikom, pomenuti javni tužilac navodi: „Naš osnovni motiv je da damo svoj doprinos zaštiti ustavnog poretka Republike Srbije“.

U odsustvu nepristrasnosti, javni tužilac Miodrag Marković apsolutno zanemaruje da javno tužilaštvo sve svoje nadležnosti, uključujući i gonjenje učinilaca kažnjivih dela, vrši radi zaštite javnog interesa određenog zakonom. Javni interes ne obuhvata samo zaštitu ustavnog poretka već i zaštitu prava građana, kao što je pravo na slobodu izražavanja ili prava oštećenih krivičnim delom, saglasno Zakoniku o krivičnom postupku.

Objašnjenje dato u službenoj belešci da je kretanje građana izazvao protokol povlačenja redara prilično je neuverljivo i počiva na logičkoj grešci koja se zove „pogrešan uzrok“. Ova logička greška nastaje kada se proglašava da postoji uzročna veza između radnje (aktiviranje bezbednosnog protokola) i posledice (lančana panična reakcija), samo zato što se jedan događaj desio neposredno pre drugog. U ponuđenom obrazloženju i dalje potpuno izostaje odgovor na ključno pitanje – da li je u kritičnom trenutku upotrebljen zvučni top. Takođe, deluje krajnje neuverljivo da bi samo skidanje markera i presvlačenje prsluka obezbeđenja moglo samo po sebi da inicira tako naglu i lančanu paničnu reakciju prisutnih građana.

Trebalo bi reći da Više javno tužilaštvo u Beogradu dolazi do ovakvog stava uprkos izjavama oko 150 osoba koje u izjavama datim u svojstvu građanina pred javnim tužilaštvom ili policijom, navele da su osetile dejstvo soničnog ili akustičnog oružja, mišljenju nemačkog stručnog tima ”Earshot” i brojnim drugim dokazima.

Više javno tužilaštvo u Beogradu je ovom predmetu propustilo da razjasni očiglednu kontradikciju između medicinske dokumentacije oštećenih i saglasnih iskaza svedoka koji potvrđuju dejstvo akustičnog sredstva, s jedne strane, i navoda iz akata državnih organa koji takvu upotrebu a priori negiraju, s druge strane. Umesto da razjasni ovu protivrečnost Tužilaštvo je prejudiciralo zaključak, jer je nedokazanu tvrdnju državnih organa uzelo kao nepobitnu činjenicu, zanemarujući materijalne dokaze koji je direktno opovrgavaju.

Na više mesta se političko opredeljenje autora snimaka ili kritičara koristi kao argument protiv verodostojnosti njihovih navoda. Vrši se ocena motiva ili ličnosti, a ne analiza sadržine, autentičnosti i tehničkih karakteristika snimka. Isto važi za zaključke o organizovanom širenju dezinformacija, psihološkim operacijama i destabilizaciji države.

Posebno je problematičan način na koji je objašnjeno zbog čega građani uopšte imaju tegobe. Prema autorima službene beleške, navedeno je posledica korišćenja zvučnih sredstava tokom protesta (pištaljki i raznih pirotehničkih sredstava), straha i uznemirenosti usled trčanja i panične lančane reakcije, i na kraju zbog toga što su neki od građana prisutnih na skupu zadobili lakše telesne povrede usled nenamernog guranja i spoticanja. Za Više javno tužilaštvo u Beogradu moguć je bilo koji uzrok tegoba i povređivanja, osim onog na koji ukazuju sami građani koji su povređeni. Takođe, Više javno tužilaštvo u Beogradu nije objasnilo kako to da na drugim skupovima koje su organizovali, studenti i građani nisu prijavljivali tegobe usled korišćenja zvučnih sredstava, iako su ona korišćena u istom obimu.

Odmah nakon preuzimanja predmeta od Prvog osnovnog javnog tužilaštva, Više javno tužilaštvo u Beogradu, dana 26. 6. 2026. godine, obratilo se Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA), sa zahtevom za proveru ukupno 154 građana koji su dali izjave o upotrebi zvučnog topa. Više javno tužilaštvo u Beogradu je od BIA zahtevalo proveru da li se ova lica nalaze u evidencijama političkih partija i da li su povezana sa domaćim ili stranim nevladinim organizacijama, a sve u svrhu utvrđivanja elemenata krivičnog dela Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja iz člana 309. Krivičnog zakonika.

U predmetu u kome bi osnovni pravac rada trebalo da bude utvrđivanje činjenice da li je upotrebljen „zvučni top“, Više javno tužilaštvo u Beogradu preduzima brojne aktivnosti i radnje usmerene protiv lica koja javno iznose stav da je akustično oruđe upotrebljeno, zbog sumnje da su izvršila krivično delo Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja iz člana 309. Krivičnog zakonika (prikupljanje potrebnih obaveštenja od glavnog i odgovornog urednika portala Srbin.info, od predsednika Eko straže i dr). Naročito intenzivne i brojne dokazne radnje preduzete su prema Aleksandru Radiću zbog osnova sumnje da je izvršio krivično delo Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja iz čl. 309. i krivično delo Pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti iz čl. 320. Krivičnog zakonika (naredba za pretresanje stana i drugih prostorija, naredba za pretresanje opreme na kojoj se čuvaju elektronski zapisi i dr), što je u potpunoj nesrazmeri sa mogućom kriminalnom opasnošću koju nosi delovanje Aleksandra Radića u konkretnom slučaju. Umesto da se težište postupka usmeri na utvrđivanje odgovornosti za eventualnu upotrebu zabranjenih sredstava, Više javno tužilaštvo u Beogradu se u punom kapacitetu aktivira protiv pojedinca zbog javno iznete ocene, čime se krivično gonjenje svodi na sredstvo pritiska na one koji iznose kritičko mišljenje. Ovakvo postupanje ukazuje i na to da se fokus rada, umesto na rasvetljavanje samog događaja, preusmerava na zastrašivanje i procesuiranje onih koji javno govore o tome da je akustično oružje bilo upotrebljeno.

Umesto da istražuje navode o potencijalnom ugrožavanju građana zvučnim topom, tužilaštvo čitav događaj tretira kao napad na državu, usmerivši fokus na političku pripadnost i građanski aktivizam samih žrtava i svedoka. Drugim rečima, korišćenje Ustavom zajemčenih sloboda izražavanja i udruživanja neosnovano je i zlonamerno tretirano kao subverzivna delatnost, čime je u potpunosti narušen princip objektivnosti i nepristranosti javnog tužilaštva.

Tendencioznost u razmatranju dokaza i činjenične podloge ogleda se u odnosu prema vojnom analitičaru Aleksandru Radiću, gde se umesto provere utemeljenosti njegovih izjava o korišćenju zvučnog topa unapred zaključuje da on propagira tu ideju uz najavu krivičnog progona. Ocena njegove komunikacije putem telefona i javno iznetih stavova u službenoj belešci sadrži lične diskreditacije i usmerena je na napad na ličnost, umesto na stručno osporavanje njegovih tvrdnji.

Prema standardima Evropskog suda za ljudska prava, istraga mora biti temeljna, što znači da nadležni organi uvek moraju uložiti ozbiljan napor da utvrde šta se dogodilo i da se ne smeju oslanjati na preuranjene ili neosnovane zaključke prilikom okončanja istrage. (Bouyid v. Belgium). Pored toga, da bi bila delotvorna, istraga mora biti podobna da dovede do identifikacije i kažnjavanja odgovornih lica. U konkretnom slučaju postupak očigledno nije vođen u pravcu identifikacije učinilaca eventualnog krivičnog dela, već isključivo kao sredstvo za opravdanje unapred donete odluke da nema osnova za pokretanje postupka.

Nepristrasnost tužilaca prevashodno se procenjuje sa stanovišta zahteva za objektivnost istrage i svakog drugog postupka koji tužilaštvo sprovodi. Evropski sud za ljudska prava govori o potrebi objektivne, a samim tim i nepristrasne istrage, kao elementa pravičnog suđenja. U predmetu Enukidze and Girgvliani v. Georgia (Case of Enukidze and Girgvliani v. Georgia, ECtHR, Application no. 25091/07, para 258, 276), tužilaštvo je sprovodilo istragu u kojoj je bilo ozbiljnih propusta, usled čega istraga nije imala karakter objektivne, odnosno nezavisne i nepristrasne istrage, smatra Evropski sud za ljudska prava.

Udruženje novinara Srbije protestovalo zbog najave Višeg javnog tužilaštva da će policija utvrđivati kako je osumnjičeni Aleksandar Radić stupio u kontakt radi davanja izjave za Dnevnik 2 RTS

U presudi (Rowe and Davis v. United Kingdom, para 60), Sud razmatra situaciju koja je istovetna postupanju tužilaca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu u predmetu KTR 3315/26. Naime, prema navedenoj presudi, tužilac tendenciozno ignoriše dokaze koji potvrđuju navode žrtava/svedoka (kao što je odbijanje da se istraži određeno oruđe ili događaj), a pritom forsira samo teze koje odgovaraju unapred postavljenoj kvalifikaciji, čime se narušava balans postupka.

Nedostaci u radu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu skoro su identični nedostacima na koje je ukazao ESLjP u predmetu Zličić protiv Srbije, u kojem je Sud istakao problem kada tužilaštvo prihvata iskaze lica čija se odgovornost ispituje, dok iskaze žrtve i svedoka odbacuje kao subjektivne i optužujuće, bez dovoljno ubedljivog obrazloženja i bez propisnog suočavanja tih iskaza sa medicinskim i drugim dokazima. Sud je u opisanoj situaciji zaključio da takva istraga nije bila delotvorna.

Predlažemo da disciplinski tužilac podnese predlog za vođenje disciplinskog postupka, saglasno članu 120. Zakona o javnom tužilaštvu, protiv javnog tužioca Miodraga Markovića i javne tužiteljke Aleksandre Stefanović zbog disciplinskog prekršaja kršenja načela nepristrasnosti i ugrožavanja poverenja građana u javno tužilaštvo iz člana 115. stava 1. tačke 7. Zakona o javnom tužilaštvu. Takođe, predlažemo Disciplinskoj komisiji, odnosno Visokom savetu tužilaštva, da ukoliko pravnosnažnom odlukom bude utvrđeno da je javni tužilac Miodrag Marković učinio težak disciplinski prekršaj, pokrene postupak za utvrđivanje razloga za njegovo razrešenje, saglasno članu 117. Zakona o javnom tužilaštvu.

Komisija je mišljenja da javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Miodrag Marković treba da bude udaljen sa javnotužilačke funkcije nakon pokretanja postupka za utvrđivanje razloga za njegovo razrešenje.

Smatramo da je Miodrag Marković, postupajući u predmetu KTR 3315/26, izbegavao da svestrano razmatra i utvrdi činjenice, te da je grubo, uporno i javno ispoljavao tendencioznost u zaključivanju da 15. 3. 2025. godine nije upotrebljen ”zvučni top” ili neko drugo sonično oruđe. Na opisani način, povreda principa nepristrasnosti u vršenju javnotužilačke funkcije iz člana 12. Zakona o javnom tužilaštvu, prerasla je u prekoračenje službenih ovlašćenja i dužnosti u konkretnom predmetu. Takođe, ovakvo postupanje ima odlike iskorišćavanja službenih ovlašćenja suprotno svrsi i nameni zbog kojih su ta ovlašćenja poverena javnom tužilaštvu, usled čega je nosilac javnotužilačke funkcije Miodrag Marković teže povredio prava građana/oštećenih na skupu 15. 3. 2025. godine i to pravo na nepovredivost psihičkog i fizičkog integriteta iz člana 25. Ustava Republike Srbije, pravo na jednaku pravnu zaštitu i pravno sredstvo iz člana 36. Ustava Republike Srbije, kao i prava oštećenih iz člana 50. stav 1. tačka 5) i 7) i člana 51. Zakonika o krivičnom postupku.

Imajući u vidu navedeno, predlažemo da nadležno javno tužilaštvo preduzme krivično gonjenje protiv javnog tužioca Miodraga Markovića zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo Zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika, kao i da tokom postupka ispita po čijim nalozima je postupao Miodrag Marković, odnosno da li je delovanjem starešine javnog tužilaštva stvorena ili učvršćena odluka da izvrši krivično delo za koje su podnosi krivična prijava.

• Predmet Višeg javnog tužilaštva u beogradu KTR br. 1765/26 – KTRKO br. 415/26 (pretres zgrade Filozofskog fakulteta i zgrade Rektorata Univerziteta u Beogradu)

Na osnovu uvida u kompletne spise predmeta i detaljne pravne analize, Komisija zaključuje da postupanje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, u slučaju pretresa zgrade Filozofskog fakulteta u Beogradu i zgrade Rektorata Univerziteta u Beogradu, povodom događaja od 26.03.2026. godine, kada došlo do smrtnog ishoda osobe ženskog pola starosti 25 godina na Filozofskom fakultetu, karakterišu učestale povrede imperativnih zakonskih odredbi, dolozno korišćenje procesnih ovlašćenja i očigledna pristrasnost u postupanju.

[Mesto: BeogradDatum: Fri Mar 27 13:08:29 CET 2026Dogadjaj: DRUŠTVO - plato ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu gde je pronađeno beživotno telo devojke (25)Fotoreporter: Aleksandar MijailovićIzvor: FoNet]
Plato Filozofski fakultet u Beogradu / FoNet Aleksandar Mijailović

Naime, formiranje predmeta pred Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije (POSK) za krivična dela Zloupotreba službenog položaja iz člana 359. Krivičnog zakonika (KZ) i Nesavestan rad u službi iz člana 361. KZ, imajući u vidu dokumentaciju kojom je raspolagalo Više javno tužilaštvo u Beogradu, predstavlja vid vršenja zakonskih ovlašćenja suprotno cilju zbog koga su ona poverena javnom tužilaštvu kao državnom organu i prekoračenje nadležnosti.

Naredbom Višeg suda u Beogradu (Kppre-Po4 br. 67/26 od 30. marta 2026. godine) odobreno je pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka i opreme - servera Filozofskog fakulteta, radi izuzimanja video-zapisa sa sigurnosnih kamera za period od 26. februara 2026. godine do 26. marta 2026. godine. Nasuprot jasnom nalogu suda, policija je na usmeni zahtev postupajućeg javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu (navesti ime tužioca, proveriti koga), iz Rektorata privremeno oduzela kompletan server, što je konstatovano potvrdom o privremeno oduzetim predmetima (03.3.5.2. br. 45/26). proveriti, naredba se odnosi na Filozofski, a oduzima se iz Rektorata, da li je to tačno?

Izuzimanje kompletnog hardvera, umesto isključivog kopiranja digitalnih video-zapisa za kritični period, predstavlja direktno kršenje člana 152. stav 3. i člana 156. Zakonika o krivičnom postupku. Na ovaj način, tužilaštvo je izvan opsega naredbe o pretresanju došlo u posed zaštićenih podataka fakulteta, uključujući i baze podataka studenata i zaposlenih, odnosno pribavilo dokaze koji nisu bili u svrhu istrage.

Postupajući javni tužioci Miodrag Marković i Aleksandar Milošević su putem usmenih zahteva i dopuna zahteva za prikupljanje potrebnih obaveštenja naložili oduzimanje elektronske opreme Filozofskog fakulteta i Rektorata, što je sprovedeno suprotno izričitoj odluci suda.

Fokus istrage se sa mesta stradanja studentkinje M.Ž. premešta na kancelariju broj 512 na petom spratu Filozofskog fakulteta, koja je bila sedište studentskog pokreta. Tom prilikom vrši se zaplena 7 papirnih džakova sa 26 registratora u kojima se nalaze zapisnici sa studentskih plenuma, poslovnici studentskih parlamenata i rukopisi sa drugih sastanaka studenata. U svakom slučaju, oduzimaju se predmeti koji nisu u vezi sa razlogom pretresanja, što je primer zloupotrebe procesnih ovlašćenja javnog tužilaštva u smislu narušavanja proporcionalnosti.

Iako je povod za postupanje bila smrt studentkinje M. Ž., prilikom prikupljanja potrebnih obaveštenja od građana, u smislu člana 288. Zakonika o krivičnom postupku, policijski službenici su postavljali pitanja i razgovor usmeravali ka delovanju studentskih plenuma, operativnim planovima studentskog pokreta, prostorijama u kojima se okupljaju i organizuju i sl. Način postupanja policijskih službenika, koji prilikom prikupljanja potrebnih obaveštenja postupaju jednoobrazno u smislu postavljanja pitanja koja nisu u vezi sa razlogom zbog koga se u konkretnom slučaju preduzimaju dokazne radnje i prikupljaju podaci u predistražnom postupku, van svake sumnje ukazuje na to da su postupali po nalogu javnog tužioca i da je tragični događaj iskorišćen za prikupljanje obaveštenja i podataka o studentskom pokretu, što je očigledna zloupotreba instituta iz člana 288. Zakonika o krivičnom postupku.

Tokom pretresa Rektorata na osnovu naredbe Pov-Po4 br. 98/26, oduzet je veliki broj predmeta koji nisu ni u kakvoj vezi sa predmetom pretresanja (transparenti, pamfleti, bedževi, nalepnice, farbe u spreju, dokument „Kratak plenumski priručnik” i Odluka o finansiranju rada Studentskog parlamenta), niti mogu biti izvor saznanja o činjenicama relevantnim za događaj koji je bio povod za pretresanje.

Dakle, način i obim preduzimanja radnje u konkretnom slučaju ukazuju na nesrazmernost, imajući u vidu da oduzimanje i pregled predmeta i podataka nadilazi ono što je bilo neophodno za ostvarivanje legitimnog cilja (Robathin v. Austia, par. 52).

Pritom, terminologija koja se koristi u dopisima, poput ”vreme blokade i „ugroženost bezbednosti usled delovanja studentskog pokreta” izlazi iz okvira pravničkog izražavanja i predstavlja model političke i lične diskvalifikacije učesnika u postupku.

Način na koji su prilikom pretresa pribavljeni određeni dokazi, dovodi u pitanje njihovu zakonitost, a time i svrhu njihovog pribavljanja.

Imajući u vidu navedeno, Komisija smatra da postupanje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu u konkretnom predmetu nije imalo za cilj da se prikupe dokazi i činjenice koje bi pomogle rasvetljavanju smrti studentkinje M. Ž., već je prevashodno bilo usmereno na prikupljanje saznanja o delovanju studentskog pokreta i sa njim povezanih osoba, čime je tužilaštvo prihvatilo da postane instrument za ostvarivanje vanpravnih ciljeva.

U radnjama postupajućih javnih tužilaca eventualno se stiču obeležja krivičnog dela Zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika, iz kog razloga je neophodno da nadležno javno tužilaštvo, nakon neophodnih provera, započne krivično gonjenje javnih tužilaca koji su postupali u konkretnom slučaju.

• Predmet Višeg javnog tužilaštva u Beogradu KTR br. 598/26 („pomilovanja“)

U krivičnom predmetu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu KTR br. 598/26, formiranom povodom krivične prijave Srđana Milivojevića, podnete protiv Aleksandra Vučića, zbog krivičnog dela Zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ, dostavljene tom tužilaštvu 14. 10. 2026. godine, dana 19. 10. 2026. godine, doneto je rešenje o odbacivanju krivične prijave jer ne postoje osnovi sumnje da je izvršeno prijavljeno krivično delo niti bilo koje drugo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti.

Iz spisa predmeta KTR br. 598/26 proizilazi da je postupajući javni tužilac doneo odluku o odbacivanju krivične prijave a da prethodno nije preduzeo nijednu radnju radi provere krivične prijave, u smislu člana 282. Zakonika o krivičnom postupku, što ukazuje na nestručno i pristrasno vršenje javnotužilačke funkcije.

Odbacivanje krivične prijave jer ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, shodno članu 282. stav 1. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku, obavezuje javnog tužioca da pre donošenja takve odluke, čak i u slučaju da je krivična prijava nedovoljno potkrepljena, preduzme radnje u skladu sa zakonskim ovlašćenjima u cilju provere navoda, što u konkretnom slučaju nije učinjeno, a što je suprotno i ustaljenoj praksi javnog tužilaštva i od naročite važnosti u ovakvoj vrsti predmeta. Pritom, podatke od značaja za donošenje odluke u predmetnom slučaju, postupajući javni tužilac je trebalo i mogao da utvrdi pribavljanjem relevantne dokumentacije podnošenjem zahteva za pružanje potrebnih obaveštenja Ministarstvu pravde i Kabinetu predsednika Republike Srbije, kako bi ocenio da li je odluka o pomilovanju doneta u skladu sa postupkom propisanim Zakonom o pomilovanju (”Sl. glasnik RS”, br. 49/95 i 50/95 – ispr.).

Suprotno navedenoj zakonskoj obavezi, javni tužilac Danijela Kljajić u obrazloženju rešenja o odbacivanju krivične prijave selektivno citira odredbe Zakona o pomilovanju, odnosno citira odredbe koje nisu od značaja za donošenje odluke u konkretnom slučaju i ne navodi nijedan razlog o odlučnim činjenicama u vezi sa pokretanjem postupka za pomilovanje molbom ili po službenoj dužnosti, u kojoj situaciji se shodno primenjuju odredbe ovog zakona o postupku pomilovanja pokrenutom molbom. Takođe, nestručno i pristrasno postupanje proizilazi i iz pogrešne pravne analize zakonskih obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, zanemarivanjem da je radnja izvršenja krivičnog dela propisana alternativno, odnosno da jedan od vidova radnje izvršenja predstavlja i iskorišćavanje službenog položaja ili ovlašćenja u slučaju kada se taj položaj ili ovlašćenje ne koristi u cilju zbog koga je dato, već radi ostvarivanja nekog sopstvenog interesa ili interesa trećeg lica, odnosno na štetu nekog lica. U pogledu posledice dela, u obrazloženju rešenja o odbacivanju krivične prijave nije naveden nijedan razlog, iako je nesporno da prava oštećenih mogu biti teže povređena odlukom o pomilovanju, naročito u slučajevima kada se pomilovanje odnosi na tešku povredu osnovnih ljudskih prava, od kojih je jedno i pravo na život iz člana 2. Evropske konvencije o ljudskim pravima (protiv jednog od pomilovanih lica vodi se krivični postupak zbog krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju).

Naime, prema praksi Evropskog suda za ljudska prava (predmet Marguš v. Croatia, paragrafi 138 – 139, kao i Makuchyan, and Minasyan v. Azerbaijan and Hungary, paragraf 172), nikakve amnestije nisu prihvatljive kada je reč o teškim povredama osnovnih ljudskih prava, budući da bi amnestija u takvim slučajevima ozbiljno ugrozila obavezu države iz člana 2. Konvencije da obezbedi delotvornu zaštitu prava na život, uključujući obavezu da spreči nekažnjivost za krivična dela kojima se ugrožava život pojedinca, odnosno da su takve amnestije u suprotnosti sa neotklonjivim pravima priznatim međunarodnim pravom ljudskih prava.

Iz svega navedenog proizilazi zaključak da je javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu u konkretnom slučaju postupao rukovođen vanpravnim razlozima, odnosno polaznom premisom da krivičnu prijavu treba odbaciti u što kraćem roku, bez preduzimanja bilo koje radnje u cilju provere navoda. Naime, rešenje o odbacivanju krivične prijave doneto je u roku od nekoliko dana, a za utvrđivanje relevantnih činjenica, pored pribavljanja dokumentacije od nadležnih organa, bilo je neophodno izvršiti uvid i u 49 odluka o pomilovanju.

Opisano postupanje ukazuje na kršenje načela nepristrasnosti, čime se ugrožava i poverenje građana u javno tužilaštvo, što predstavlja disciplinski prekršaj iz člana 115. stav 1. tačka 11) Zakona o javnom tužilaštvu.

• Predmet Višeg javnog tužilaštva u Beogradu KTO br. 73/26 (krivična prijava punomoćnika ,,Vista Rica“)

Uvidom u spise predmeta utvrđeno je da je advokat Nemanja Aleksić, u svojstvu punomoćnika ,,Vista Rica“ a.d. Beograd, dana 14.1.2026. godine Višem javnom tužilaštvu u Beogradu podneo krivičnu prijavu protiv NN lica zaposlenih u Erste bank AD Novi Sad zbog postojanja osnova sumnje da su izvršila krivično delo Zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom Odavanje poslovne tajne iz člana 240. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika u vezi sa članom 60 i 61. Krivičnog zakonika i protiv NN lica zaposlenih u Upravi za sprečavanje pranja novca zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo Zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika i krivično delo Odavanje službene tajne iz člana 369. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika u vezi sa članom 60. i 61. Krivičnog zakonika.

Predmet je dodeljen u rad javnom tužiocu Aleksandru Miloševiću, rukovodiocu Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije i zaveden pod brojem predmeta KTNKO 2/26.

Postupajući po krivičnoj prijavi, javni tužilac je dana 16.1.2026. godine podneo zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja Narodnoj banci Srbije kao i Upravi za sprečavanje pranja novca od koje je, između ostalog, traženo dostavljanje podatka o tome ko je u Upravi bio zadužen za prikupljanje podataka o poslovanju fondovima ,,Vista Rica“ a. d. Beograd, da li je vršena provera poslovanja navedenog fonda i da li je i kome eventualno dostavljen izveštaj Uprave za sprečavanje pranja novca.

Iz izveštaja koji je 9.2.2026. godine Uprava za sprečavanje pranja novca dostavila tužilaštvu, proizilazi da je dana 18.12.2024. godine, Erste bank AD Novi Sad, obavestila Upravu i izvršila prijavu sumnjivih aktivnosti i izrazila sumnju da klijent ,,Vista Rica“ izbegava plaćanje poreza na dobit. U izveštaju se navodi da je Danijela Maletić, pomoćnik direktora zadužen za poslove Sektora za analitiku, odredila lice zaduženo za postupanje po predmetu, koje je i sačinilo izveštaj o raspoloživim podacima. Konačni izveštaj sa dopunjenim podacima sačinjen je 20.1.2025. godine i predat Danijeli Maletić, nakon što je ista telefonom kontaktirala ovlašćeno lice u Erste bank AD i zatražila dostavu dodatne dokumentacije. Izveštaj je prosleđen Upravi za sprečavanje pranja novca preko sistema DMS Alfresko. U prilogu izveštaja, dostavljen je Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta sa opisom poslova koje obavlja pomoćnik direktora Uprave Danijela Maletić. U izveštaju se navodi da je Danijela Maletić prekršila odredbe kojima je propisano postupanje Uprave na taj način što je prikupljenim, obrađenim podacima, informacijama i dokumentacijom, raspolagala bez znanja neposrednih rukovodilaca.

Uvidom u spise predmeta utvrđuje se da je Višem javnom tužilaštvu u Beogradu dostavljen Izveštaj UKP br. 335/26 od 12.2.2026. godine o hapšenju lica, u kome je navedeno da je hapšenje izvršenog po nalogu javnog tužioca i da je lice Danijela Maletić uhapšeno po osnovu člana 291. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku u vezi sa članom 211 stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 359. Krivičnog zakonika, kao i da je o tome obavešten javni tužilac Aleksandar Milošević.

Iz navedenog proizilazi da je nalog za hapšenje izdao javni tužilac Aleksandar Milošević koji je u momentu izdavanja naloga imao saznanja da je Danijela Maletić pomoćnik direktora Uprave za sprečavanje pranja novca, te da je postupajući javni tužilac, kao rukovodilac Odeljenja za suzbijanje korupcije bio dužan i morao znati da je ista postavljena na mesto pomoćnika direktora Uprave za sprečavanje pranja novca od strane Vlade Republike Srbije i da saglasno članu 3. tačka 2. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala terorizma i korupcije, Više javno tužilaštvo u Beogradu – Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije nije bilo nadležno da postupa po navedenom predmetu, niti je moglo dati nalog za hapšenje, već da je za postupanje nadležno Javno tužilaštvo za organizovani kriminal. I pored navedene činjenice, osumnjičena je dovedena u prostorije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i saslušana. Navedeno proizilazi i iz zapisnika o saslušanju osumnjičene Danijele Maletić gde se konstatuje da Više javno tužilaštvo u Beogradu nije nadležno, da se lice saslušava iz razloga hitnosti, s obzirom da je isto zadržano i da će nakon saslušanja biti pušteno a predmet odmah upućen Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal.

Iz spisa se dalje utvrđuje da predmet nije prosleđen nadležnom Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal, već je dana 18. 2. 2026. godine dostavljen Odeljenju prvog stepena Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, uz konstataciju da je na osnovu informacija koje su prikupljene nakon saslušanja, utvrđeno da radnje koje se stavljaju na teret osumnjičenoj Danijeli Maletić nisu radnje na koje je ovlašćena niti su u vezi sa radnjama na koje je ovlašćena Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Upravi za sprečavanje pranja novca, te da se u radnjama osumnjičene stiču elementi krivičnog dela iz člana 98. stav 1. Zakona o tajnosti podataka.

Izdavanjem naloga za hapšenje i saslušanjem osumnjičene Danijele Maletić, kao nenadležni javni tužilac, što je i konstatovao u zapisniku o saslušanju osumnjičene, postupajući javni tužilac Aleksandar Milošević neopravdano je onemogućavao postupanje nadležnog Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, kome i pored izričite konstatacije u zapisniku, predmet nije dostavio na postupanje.

Nakon dostavljanja predmeta Opštem odeljenju Višeg javnog tužilaštva, postupajući javni tužilac Zoran Nikolov, dana 4. 5. 2026. godine ? 27.2.2026. godine, podnosi Višem sudu u Beogradu optužni predlog KTO br. 73/26 protiv Danijele Maletić i Milunke Savić, zbog postojanja opravdane sumnje da su i to okrivljena Danijela Maletić izvršila krivično delo iz člana 98 st. 1. Zakona o tajnosti podataka a okrivljena Milunka Savić krivično delo iz člana 98. st. 1. Zakona o tajnosti podataka u vezi sa članom 35. Krivičnog zakonika.

Okrivljenoj Danijeli Maletić stavljeno je na teret da je u toku 2025. godine, neovlašćeno nepozvanom licu saopštila podatke do kojih je došla u svojstvu pomoćnika direktora Uprave za sprečavanje pranja novca a koji predstavljaju tajne podatke sa oznakom ,,POVERLjIVO", označene prema Zakonu o tajnosti podataka, na taj način što je tajne podatke dobijene od Erste bank A.D. za Društvo za upravljanje otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom i alternativnom investicionim fondovima ,,VISTA RICA“ a koji predstavljaju bankarsku tajnu - detaljne podatke o prometu po računu investicionih fondova iz kojih se mogu utvrditi investitori i visina njihovih uloga, saopštila i predala NN novinaru nedeljnika Radar, kao licu koje nema pristup navedenim podacima, u kojim tekstovima nedeljnika su zatim navedena imena investitora i iznosi koje su ti članovi uplatili u devizni i dinarski fond, u čemu joj je sa umišljajem pomogla okrivljena Milunka Savić, zaposlena u Erste banci kao šef Odeljenja kontrole za sprečavanje pranja novca, sankcija i embarga, tako što je istoj dostavila navedene podatke bez pisanog i formalizovanog zahteva Uprave za sprečavanje pranja novca.

Zbog uočenih nedostataka u podnetom optužnom aktu, Viši sud u Beogradu je 27.4.2026. godine vratio optužni predlog Višem javnom tužilaštvu u Beogradu i naložio da u roku od tri dana uredi optužni predlog sa jasnim nalozima u pogledu sadržine dispozitiva optužnog akta.

Nakon što je Više javno tužilaštvo u Beogradu dostavilo novi optužni predlog 4.5.2026. godine, Viši sud u Beogradu je 12.6.2026. godine, isti ponovo vratio tužilaštvu sa nalogom da u smislu člana 501. stav 5. Zakonika o krivičnom postupku, radi boljeg razjašnjenja stvari kako bi se ispitala osnovanost optužnog akta, u roku od 30 dana preduzme dokazne radnje koje su detaljno navedene u dopisu suda.

Više javno tužilaštvo u Beogradu nije postupilo po nalogu Višeg suda u Beogradu i nije preduzelo sve dokazne radnje, već je u više navrata, shodno članu 501. stav 6. Zakonika o krivičnom postupku, tražilo produženje roka i to 10.7. 2026. godine, kao i 17.8.2026. godine i 22.9.2026. godine, a kao razlog nepreduzimanja navelo godišnji odmor, veliki broj pritvorskih predmeta, više dokaznih radnji po nalogu suda.

U spisima predmeta Višeg javnog tužilaštva u Beogradu nalazi se dopis KTO br. 73/26 od 22. 10. 2026. godine, potpisan od strane javnog tužioca Zorana Nikolova, naslovljen na Viši sud u Beogradu, kome nije poslat, iz čije sadržine proizilazi da se ponovo traži produženje roka za preduzimanje dokaznih radnji po nalogu suda.

Imajući u vidu da je 23.9.2026. godine, Viši sud u Beogradu poslednji put dozvolio produženje roka po zahtevu tužilaštva i da je taj rok istekao 23.10.2026. godine, Više javno tužilaštvo nije postupilo po nalogu suda. U spisima predmeta nema dokaza da li je o razlozima propuštanja roka obavešten neposredno viši javni tužilac u smislu člana 501. stav 7. Zakonika o krivičnom postupku.

Postupanje javnih tužilaca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu u konkretnom slučaju suštinski je nepravično, jer se svesno odlaže i onemogućava donošenje sudske odluke, što osim člana 12. Zakona o javnom tužilaštvu, predstavlja i kršenje člana 32. Ustava Republike Srbije, kojim je garantovano pravo okrivljenog da sud u razumnom roku, javno raspravi o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv okrivljenih.

Opisano postupanje predstavlja neopravdano neizrađivanje javnotužilačke odluke u propisanom roku i ukazuje na kršenje načela nepristrasnosti, čime se ugrožava i poverenje građana u javno tužilaštvo, kao zakonska obeležja disciplinskog prekršaja iz člana 115. stav 1. tačka 1) i tačka 11) Zakona o javnom tužilaštvu.

Predmet Višeg javnog tužilaštva u Beogradu KTO br. 66/25 i KTO br. 54/25 (povređivanje studenata putničkim vozilom tokom protestne šetnje na Novom Beogradu u ulici Jurija Gagarina)

Predmet je formiran na osnovu krivične prijave koju je Policijska stanica (PS) Novi Beograd dana 25.01.2025. godine podnela Višem javnom tužilaštvu u Beogradu protiv M. S. zbog krivičnog dela Teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 1. Krivičnog zakonika u vezi sa članom 30. Krivičnog zakonika.

Prijava se odnosi na događaj od 24.1.2025. godine, kada je za vreme protestne šetnje studenata, gimnazijalaca i građana koji su im se pridružili, u ulici Jurija Gagarina na Novom Beogradu, prijavljena vozilom kojim je upravljala udarila studentkinju, oštećenu K. V., nanevši joj tom prilikom od posledice udara i pada teške telesne povrede opasne po život, u vidu preloma lobanje sa krvarenjem.

Postupajući javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, dana 26.1.2025. godine, donela je naredbu o sprovođenju istrage protiv osumnjičene zbog krivičnog dela Teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 2) i 11) Krivičnog zakonika u vezi sa članom 30. Krivičnog zakonika. Tokom istrage saslušana je osumnjičena, ispitani oštećeni i drugi svedoci, obavljeno je veštačenje telesnih povreda, pribavljena medicinska i druga dokumentacija, nakon čega je 20.03.2025. godine podignuta optužnica zbog navedenog krivičnog dela.

U optužnici se navodi da je okrivljena, pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju, pokušala da liši života više lica tokom protestne šetnje, tako što je najpre zaustavila vozilo, a zatim naglo krenula, iako se ispred nje nalazilo više studenata redara u fluorescentnim prslucima i vozilom udarila studente oštećene K. V. i V. M, kojom prilikom je od posledica udara i pada oštećena K. V. zadobila teške telesne povrede opasne po život, a oštećeni V. M. vozilom odbačen van puta. Okrivljena se nakon toga velikom brzinom udaljila sa lica mesta, krećući se vozilom prema većem broju okupljenih lica, ugrožavajući njihovu bezbednost.

Dana 11.04.2025. godine, rešenjem Nenada Stefanovića, glavnog javnog tužioca Višeg javnog u Beogradu, istog dana kada je i podnet, usvojen je zahtev branioca okrivljene, advokata Stevana Sinđelića za izuzeće javne tužiteljke Višeg javnog tužilaštva u Beogradu koja je podigla optužnicu zbog krivičnog dela Teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 2) i 11) Krivičnog zakonika u vezi sa članom 30. Krivičnog zakonika.

U obrazloženju rešenja navodi se da je izvršen uvid u predmet i da je utvrđeno da je postupajuća javna tužiteljka izvršila pogrešnu pravnu kvalifikaciju krivičnog dela iz optužnice, jer je drugi javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, za praktično iste radnje izvršenja, delo kvalifikovao kao krivično delo Nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili na javnom skupu iz člana 344a Krivičnog zakonika i Sprečavanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 332. Krivičnog zakonika. U odluci o izuzeću, Glavni javni tužilac nije naveo podatke o broju predmeta, vremenu i mestu događaja, identitetu oštećenog i obrađivaču predmeta na koji se poziva. U odluci se takođe navodi da je utvrđeno da je javna tužiteljka čije se izuzeće traži u postupanju u ovom predmetu bila posebno pristrasna na strani oštećene i da generalno zauzima stranu podržavajući studentsko-građanske proteste u toku radnog vremena, ne poštujući pretpostavku nevinosti i pravo na pravično suđenje, donoseći odluke u postupku ne poštujući prava svih učesnika u postupku, na koji način je postupala suprotno odredbama Etičkog kodeksa javnih tužilaca i zaključuje da svi navedeni razlozi pojedinačno i skupno predstavljaju razloge za njeno izuzeće od postupanja u ovom predmetu, u smislu člana 37. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku.

Uvidom u predmet utvrđeno je da je rešenje o izuzeću doneto a da prethodno nije zatraženo izjašnjenje javne tužiteljke čije se izuzeće traži, što je suprotno Zakoniku o krivičnom postupku.

Povodom navoda iz rešenja o izuzeću koji se odnose na pravnu kvalifikaciju istih ili sličnih događaja, upoređivanjem prakse Višeg javnog tužilaštva u Beogradu utvrđeno je da je pravna kvalifikacija postupajuće javne tužiteljke bila u saglasnosti sa već uspostavljenom praksom. Dakle, navodi iz obrazloženja rešenja kojim je usvojen zahtev za izuzeće, nisu tačni.

Nakon usvojenog zahteva za izuzeće, u predmetu postupa javni tužilac Miodrag Marković, koji bez preduzimanja bilo koje procesne radnju u predmetu, pri istom činjeničnom stanju, dana 5.5.2025. godine, Višem sudu u Beogradu podnosi protiv okrivljene optužni akt zbog bitno blažeg krivičnog dela Teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 1. Krivičnog zakonika u vezi sa krivičnim delom Izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, uz predlog da se Viši sud u Beogradu oglasi stvarno nenadležnim i spise predmeta dostavi Trećem osnovnom sudu u Beogradu. Promena pravne kvalifikacije bazira se na nekritički prihvaćenoj odbrani okrivljene, bez uporišta u iskazima ispitanih svedoka i oštećenih, kao i dokazima u spisima.

U spisima nema podatka o tome da li je predmet nakon oduzimanja od postupajuće javne tužiteljke dodeljen metodom slučajnog određivanja nosioca javnotužilačke funkcije (čl. 34. Pravilnika o upravi u javnom tužilaštvu) i nepristrasno. Štaviše, osnovano se može pretpostaviti da je dodeljen mimo tog principa, budući da je uočeno da su visokoprofilisani predmeti, po pravilu, dodeljivani zameniku glavnog javnog tužioca Miodragu Markoviću.

Nesumnjivu potvrdu da je javni tužilac Miodrag Marković u ovom predmetu postupao tendenciozno, predstavlja njegova javna izjava data na televiziji ”Informer”, dana 18. 7. 2025. godine, kada je apelovao na predsednika Republike Srbije da pomiluje okrivljenu ”imajući u vidu kroz šta je sve okrivljena prošla u ovom predmetu“.

S obzirom na izneto nalazimo da se u predmetu KTO br. 66/25 očigledno radi o pristrasnom tumačenju činjenica u korist okrivljene i zloupotrebi procesnih ovlašćenja, u cilju njenog privilegovanja.

Iz navedenih razloga, predlažemo da nadležno javno tužilaštvo protiv javnog tužioca Miodraga Markovića preduzme krivično gonjenje za krivično delo Kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika iz čl. 360. Krivičnog zakonika. Naime, prekvalifikaciju na blaže krivično delo u situaciji kada je optužnica prošla sudsku kontrolu, bez ikakve promene u činjeničnom stanju, javni tužilac vrši motivisan predstavom o cilju da pribavi korist okrivljenoj i nanese štetu licima koja su povređena.

U pogledu radnji glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenada Stefanovića, gledišta smo da je oduzimanjem predmeta od javne tužiteljke koja je postupala, izvršio disciplinski prekršaj iz čl. 115 st. 1. tač. 17. Zakona o javnom tužilaštvu - korišćenje hijerarhijskih ovlašćenja na način suprotan zakonu. Naime, radi se o očiglednom primeru arbitrarnog hijerarhijskog mešanja koje je za cilj imalo pogodovanje okrivljenoj u postupku.

Takođe, predlažemo Disciplinskoj komisiji, odnosno Visokom savetu tužilaštva da nakon što pravnosnažnom odlukom bude utvrđeno da je glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva Nenad Stefanović učinio težak disciplinski prekršaj, pokrene postupak za utvrđivanje razloga za njegovo razrešenje, saglasno članu 117. Zakona o javnom tužilaštvu.

Imajući u vidu sve okolnosti, uverenja smo da bi glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu trebalo da bude udaljen sa javnotužilačke funkcije nakon pokretanja postupka za utvrđivanje razloga za njegovo razrešenje.

Predmet Višeg javnog tužilaštva u Beogradu KTO br. 48/25 (događaj kod Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu)

Fakultet dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu, dana 02.12.2024. godine, podneo je Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv NN lica zbog krivičnog dela Nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu iz člana 344a Krivičnog zakonika, povodom događaja od 22.11.2024. godine u 11,52 č, kada su studenti i zaposleni na FDU, na skupu u Novom Beogradu, na Bulevaru umetnosti, tokom odavanje pošte nastradalima u padu nastrešnice u Novom Sadu 01.11.2024. godine, napadnuti od više lica najpre verbalno, a zatim i fizički. Uz prijavu su priložene izjave svedoka i fotografije sa lica mesta. Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je formiralo predmet pod oznakom KTN br. 2164/24.

Po dostavljanju spisa na nadležnost Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, formiran je predmet KTR br. 7099/24, koji je dodeljen u rad javnom tužiocu Nikoli Panteliću. U predmetu se nalazio i izveštaj PU za grad Beograd br. 210/24 od 29.11.2024. godine sa službenom beleškom u vezi sa predmetnim događajem od 22.11.2024. godine u Novom Beogradu, Bulevar umetnosti kod FDU. U istoj se navodi da je tom prilikom oko 12 č došlo do tuče između učesnika javnog okupljanja i nezadovoljnih lica u vozilima, koja ”nisu mogli da prođu blokadu puta”. Identifikovana su dva učesnika tuče, student Nikola Terzić (2001) i lice iz vozila Ivan Stanišić (1982), obojica bez povreda, kao i svedoci Una Nedeljković, Aleksandar Ćirić i Anđelko Jokić.

Predmet je nakon toga združen u predmet istog tužilaštva KT br. 837/24, pri čemu se na omotu spisa, na prvoj strani korica navodi da se radi o predmetu protiv Milije Koldžića, zbog krivičnog dela iz člana 344a st. 1. Krivičnog zakonika, sa istim obrađivačem predmeta (javni tužilac Pantelić), čije je ime precrtano a ispod je upisano da je obrađivač predmeta javni tužilac Miodrag Marković, sa datumom 17.12.2024. godine. U predmetu se nalazi i dopis Višeg javnog tužilaštva u Beogradu sa potpisom javnog tužioca Miodraga Markovića upućen Policijskoj upravi za grad Beograd, kojim se traži pribavljanje video snimka navedenog događaja.

Na osnovu analize podataka sadržanih u predmetu, najpre je nejasno po kom pravnom osnovu iz čl. 34. Pravilnika o upravi u javnom tužilaštvu je predmet dodeljen u rad javnom tužiocu Miodragu Markoviću. Napominjemo da u predmetu ne postoji pisani trag o razlozima oduzimanja predmeta od prvobitnog obrađivača.

Takođe, od 15. 8. 2025. godine pa do dana uvida Komisije u predmet, 2. 11. 2026. godine, javni tužilac kome je predmet dodeljen u rad više nije preduzeo nijednu procesnu radnju iz obaveznog uputstva Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu KTPO br. 73/25 od 11. 3. 2025. godine, kojim je usvojen prigovor punomoćnika oštećenih i naloženo da tužilac ispita određene svedoke, izvrši detaljnu analizu video-zapisa i identifikaciju ostalih učesnika predmetnog događaja. Tačnije, ne stavlja van snage rešenje o odbacivanju krivične prijave za dva lica, iako iz obaveznog uputstva to proizilazi, niti saslušava Aleksandra Ćirića, koji je u međuvremenu identifikovan kao potencijalni osumnjičeni u ovom krivičnom događaju. Više javno tužilaštvo ne preduzima ni druge radnje radi identifikacije ostalih učesnika krivičnog događaja, što je bilo moguće analizom raspoloživih video-zapisa.

Apelaciono javno tužilaštvo u Beogradu je izdalo ovo uputstvo kako bi se pravilno i potpuno utvrdilo činjenično stanje, nalazeći da je odluka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu KT br. 837/24, koja se odnosila na odbačaj krivične prijave protiv Aleksandra Jokića i Dušana Kostića preuranjena.

Nadalje, protivno odredbi člana 50. stav 1. tačka 4. ZKP, postupajući javni tužilac nije omogućio punomoćniku oštećenih uvid u spise predmeta, i pored više podnesaka koje je punomoćnik uputio Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.

Opisani obrazac postupanja iz prethodnih, uočava se i u ovom predmetu.

Naime, predmet se oduzima od javnog tužioca kome je prvobitno dodeljen u rad bez jasnog pravnog osnova i podataka u spisima koji bi opravdavali takvu odluku, a potom se pristrasno donose procesne odluke koje usmeravaju postupak u željenom cilju.

Takav obrazac postupanja naročito je prisutan u predmetima za koje je javnost zainteresovana i po pravilu se odnosi na eventualno učinjena krivična dela povodom javnih okupljanja. Pravac istrage i donete odluke suštinski ugrožavaju prava građana na javno okupljanje, tako što imaju obeshrabrujući i odvraćajući efekat na ostvarivanje ovog ustavnog prava, time što se građanima poručuje da njihovo pravo neće biti zašitićeno, odnosno da izazivači nereda neće biti kažnjeni (Evropski sud za ljudska prava Plattform „Arzte fur das Leben“ v. Austria).

Opisano postupanje javnog tužioca Miodraga Markovića ukazuje na kršenje načela nepristrasnosti i ugrožavanje poverenja građana u javno tužilaštvo, što predstavlja disciplinski prekršaj iz člana 115. stav 1. tačka 11) Zakona o javnom tužilaštvu.

Predmet Višeg javnog tužilaštva u Beogradu KTR br. 2359/25 Cui Guanghai i Džon Miler, VrJT MP br. 297/25,

Komisija je utvrdila da omot spisa ne sadrži elemente koji su propisani članovima 123 i 124 Pravilnika o upravi u javnim tužilaštvima, a posebno obavezne upise o preduzetim radnjama u predmetu. Predmet je formiran 24. aprila 2025. godine, dok prijemni pečat Višeg javnog tužilaštva na prvom dokumentu u spisiima, i to rešenja Višeg suda u Beogradu, nosi datum 28. april 2025. godine, iz čega proizilazi zaključak da se prvo pismeno na osnovu kog je formiran predmet ne nalazi u spisima predmeta.

Dostavna naredba za formiranje predmeta u KTR upisniku sadrži i određivane javnog tužioca Željka Nikolaidis kao obrađivača. Dostavna naredba je suprotna članovima 176 i 179 Pravilnika o upravi u javnim tužilaštvima, s obzirom da se pismeno Višeg suda u Beogradu odnosi na Zamolnicu za pružanje međunarodne pravne pomoći Okružnog suda SAD – Centralni okrug Kalifornije boj 2:25-mj-02178-DUTY od 11. aprila 2025. godine, što je jasno navedeno u preambuli rešenja suda, na osnovu čega je pismeno trebalo biti zavedeno u MP upisnik, umesto u KTR upisnik, gde potonji shodno članu 179 Pravilnika o upravi u javnim tužilaštvima nikako ne može biti korišćen za zavođenje predmeta međunarodne pravne pomoći.

Komisija je utvrdila da je rešenje Višeg suda u Beogradu Kre br. 14/25, Kv br. 1892/25 od 6. maja 2025. godine, primljeno u Više javno tužilaštvo u Beogradu 12. maja 2025. godine, kojim je odbijena žalba branioca lica čije se izručenje zahteva, Cui Guanghaija kao neosnovana, s obzirom da je krivično vanraspravno veće Višeg suda u Beogradu ocenilo da stepen opasnosti da će se imenovani u slučaju boravka na slobodi sakriti ili pobeći u cilju ometanja postupka odučavanja o zahtevu za izručenje, odnosno eventualnog sprovođenja izručenja, takvog intenziteta da se za sada jedino može sprečiti merom pritvora, a ne i nekom drugom, blažom merom.

Sudija za prethodni postupak Ksenija Marić je u navedenom predmetu Višeg suda dostavila Višem javnom tužilaštvu u Beogradu 20. maja 2025. godine, na mišljenje predloge branioca advokata Gorana Petronijevića za ukidanje pritvora prema licima čije se izručenje zahteva.

Komisija je utvrdila da se na spoljnom omotu predmeta nalazi rukom pisana informacija u vidu precrtavanja obrađivača predmeta, javnog tužioca Željke Nikolaidis, i upisivanje novog obrađivača, javnog tužioca Miodraga Markovića, sa datumom promene 21. maj 2025. godine, bez bilo kakve druge odluke u spisima predmeta na osnovu kojih bi se moglo zaključiti kako je došlo do promene obrađivača, što ukazuje da članovi 34 i 37 Pravilnika o upravi u javnim tužilaštvima nisu poštovani.

Komisija je utvrdila da se u spisu predmeta nalazi dopis javnog tužioca Miodraga Markovića od 21. maja 2025. godine, kojim isti izjavljuje da je saglasan da se pritvor prema osumnjičenima (licima čije se izručenje traži) zameni merom zabrane napuštanja stana sa elektronskim nadzorom iz člana 208 Zakonika o krivičnom postupku, na način kako je to predloženo od strane branilaca, advokata Gorana Petronijevića i drugih.

Viši sud u Beogradu je 21. maja 2025. godine doneo rešenje kojim je ukinio pritvor prema Cui Guanghaiju i Džonu Mileru, te odredio meru zabrane napuštanja stana, u čijem obrazloženju se navodi i saglasno mišljenje javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu o ukidanju mere pritvora i zameni blažom merom.

Komisija je izvrila uvid u dopis Višeg suda u Beogradu Kre br. 14/25 od 5. avgusta 2025. godine sa naznakom ”HITNO”, koje je primljeno u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu 6. avgusta 2025. godine, i kojim sudija za prethodni postupak Ksenija Marić dostavlja na mišljenje izveštaje poverenika Uprave za izvršenje krivičnih sankcija od 4. avgusta 2025. godine, iz kojih proizilazi da su Džon Miler i Cui Guanhai prekršili meru zabrane napuštanja stana.

Detaljnijim uvidom u dopise Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde broj 25-00-02040/2025-01-422/3 i 25-00-02041/2025-01-423/3 od 4. avgusta 2025. godine, proizilazi ne samo da je došlo do kršenje mere zabrane napuštanja stana od strane Cui Guanhaija i Džona Milera dana 4. avgusta 2025. godine u ranim jutarnjim časovima, već da je došlo do registrovanja alarma personalne jedinice za elektronsko praćenje o napuštanju stanova u kojima su boravili, potpunog gubljenja kontakta sa personalnim jedinicama, fizičke provere da li se lica nalaze u stanovima boravka koja je bila bezuspešna, i obaveštenja da se navedena lica ne nalaze više na praćenju i da su u bekstvu.

Javni tužilac Miodrag Marković, iako je dopis Višeg suda naznačen kao hitan i iako se lica nalaze u bekstvu, što je jasno navedeno u dopisu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde, reaguje tek 13. avgusta 2025. godine dopisom koji je poslat i primljen u Višem sudu u Beogradu sutradan, 14. avgusta iste godine, iako se navedeni organi nalaze u istoj zgradi, dakle sedam dana nakon prijema hitnog obaveštenja o bekstvu i traženja izjašnjenja u vezi određivanja pritvora, dopisom kojim predlaže da se prema navedenim licima u bekstvu odredi pritvor u smislu člana 22 stav 1 tačka 1 Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.

Komisija je izvršila uvid u dopis Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu A br. 303/2025 od 19.09.2025. godine, koji predmet je formiran na osnovu dopisa Vrhovnog javnog tužilaštva A br. 478/25 od 18.09.2025. godine, u kojem se izražava od strane Vrhovnog javnog tužilaštva sumnja u zakonitost i efikasnost u postupanju Višeg javnog tužilaštva u Beogradu u navedenom predmetu, a posebno protivzakonitost u odnosu na odredbe člana 19 Zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država o izručenju i nepoštovanje Opšteg obaveznog uputstva Republičkog javnog tužioca O br. 1/16 od 15.08.2026. godine, te se traži da Apelaciono javno tužilaštvo sprovede zakonska ovlašćenja kontrole zakonitosti u radu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

Apelaciono javno tužilaštvo je prosledilo dopis Vrhovnog javnog tužilaštva i tražilo spise predmeta na uvid, bez daljeg angažovanja, na koji dopis Više javno tužilaštvo nije odgovorilo.

Nadalje, sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, Ksenija Marić, je dana 3.10.2025. godine uputila dopis Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, koje je isti primilo 7.10.2025. godine, u čijem prilogu se nalazi fotokopija dopisa Ministarstva pravde, Sektora za međunarodnu saradnju i strateško planiranje broj 713-03-2558/2025-08 od 15.05.2025. godine upućenog Višem sudu u Beogradu, zajedno sa kopijom Zamolnice za pružanje međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima u ovom predmetu nadležnog organa Sjedinjenih Američkih Država, koje je primljeno u pisarnici Republičkih organa 15.05.2025. godine.

Komisija konstatuje da prijemni štambilj Višeg suda u Beogradu službeno utvrđuje da je navedeni dopis Ministarstva pravde sa kopijom Zamolnice putem kurira primljen u tom sudu 2. oktobra 2025. godine, dakle, nekih četiri i po meseca nakon datuma slanja. Navedeno ukazuje da je za sada nepoznato lice u Ministarstvu pravde držalo u svom posedu dopis i zamolnicu u navedenom vremenskom periodu, time sprečavajući dalje postupanje po njoj i omogućavanje advokatima Cui Guanhaija i Džona Milera Goranu Petronijeviću i drugima, da kao jedan od glavnih razloga za ukidanje mere pritvora navedu okolnost da Zamolnica za pružanje međunarodne pravne pomoći sa dokazima nije dostavljena sudu.

Komisija je izvršila uvid u dopise Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu u predmetu A br. 303/202, koji je formiran na osnovu zahteva Vrhovnog javnog tužilaštva u predmetu A 478/25 za vršenje uvida u predmet i dostavljanje izveštaja o zakonitosti i delotvornosti u postupanju Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, koji su upućeni tom tužilaštvu 13.10.2025. i 3.11.2025., kao i u dopise Ministarstva pravde, Sektora za međunarodnu saradnju i strateško planiranje, brojevi 713-03-2558/2025-08 od 18.11. i 24.12.2025. godine, kojim su Višem javnom tužilaštvu u Beogradu prosleđene urgencije Ministarstva pravde Sjedinjenih Američkih Država, ambasade te države u Beogradu, kao i Federalnog istražnog biroa SAD, kojima se urgentno traži obaveštenje o postupanju organa postupka Republike Srbije u ovom predmetu.

Više javno tužilaštvo u Beogradu nije odgovorilo ni na jedan od ova četiri zahteva.

Indikativno je da je na dopisu Ministarstva pravde od 18.11.2025. godine ručno upisana informacija da se prethodno navedena Zamolnica za pružanje međunarodne pomoći SAD u ovom predmetu nalazi kod javnog tužioca Nikole Uskokovića još od 7. oktobra 2025. godine radi ”signiranja”, tj. dodele u rad javnom tužiocu, i da ista nije vraćena, pisarnici Višeg javnog tužilaštva.

Komisija je izvršila uvid u dopis Vrhovnog javnog tužilaštva MP br. 297/25 od 27. maja 2026. godine, koji je upućen glavnom javnom tužiocu tog tužilaštva, Nenadu Stefanoviću. Navedenim dopisom se na osnovu člana 19 stav 1 Zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država traži preduzimanje niza radnji od strane tog javnog tužilaštva u navedenom predmetu, a radi postupanja po navedenoj Zamolnici protiv Cui Guanhaija i Džona Milera, te obaveštavanje Vrhovnog javnog tužilaštva o nizu drugih procesnih radnji koje su trebale biti preduzete.

Posebno je zatraženo da se Vrhovno javno tužilaštvo odmah obavesti o radnjama koje je navedeno Više javno tužilaštvo preduzelo ka organima postupka SAD, radnjama koje je preduzelo radi postupanja po Zamolnici, stanju preduzimanja procesnih radnji na dan izveštavanja, kao i pravnom osnovu za postupanje. Rok za dostavu navedenih podataka je određen najkasnije do 5. juna 2026. godine od dana prijema zahteva.

Glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Nenad Stefanović, niti bilo koji drugi nosilac javnotužilačke funkcije u navedenom javnom tužilaštvu nije ni na koji način odgovorio na obavezujući dopis Vrhovnog javnog tužilaštva.

Komisija je utvrdila da se ovaj dopis Vrhovnog javnog tužilaštva ne nalazi u spisima predmeta Višeg javnog tužilaštva u Beogradu KTR br. 2359/25, iako na kopiji dopisa stoji prijemni štambilj tog javnog tužilaštva sa datumom prijema 1. jun 2026. godine.

Iz prethodne analize proizilazi zaključak da su nosioci javnotužilačke funkcije u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, i to Nenad Stefanović, Miodrag Marković i Nikola Uskoković, svojim činjenjem ili nečinjenjem protivzakonito i nedelotvorno postupali u predmetu tog javnog tužilaštva KTR br. 2359/25, tako što su:

Protivno odredbi člana 19 stav 1 Zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država o izručenju postupali u postupku izručenja na osnovu Zamolnice za pružanje međunarodne pravne pomoći Okružnog suda SAD – Centralni okrug Kalifornije boj 2:25-mj-02178-DUTY od 11. aprila 2025. godine, pred Višim sudom u Beogradu, bez obzira na dopise tog suda, jer su znali ili morali znati da posebnim zakonom nisu određeni kao stvarno nadležno javno tužilaštvo za postupanje u postupcima izručenja lica na osnovu zamolnica nadležnih organa Sjedinjenih Američkih Država.

Protivno odredbama Krivičnog zakonika Republike Srbije, i to prevashodno člana 359, ili drugog krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti u zavisnosti od daljeg utvrđivanja činjeničnog stanja, iskorišćavanjem svog službenog položaja pribavili korist Cui Guanghaiju i Džonu Mileru u vidu davanja saglasnosti za ukidanje mere obezbeđenja prisustva i nesmetanog vođenja krivičnog postupka – pritvor, i zamene iste za blažu meru zabrane napuštanja boravišta uz elektronski nadzor, iako su kako sudija prethodnog postupka, tako i sudije članovi krivičnog vanraspravnog veća Višeg suda u Beogradu ocenili da takva blaža mera ne može ispuniti razloge određivanja zbog izrazite opasnosti od bekstva traženih lica, prihvatajući u potpunosti navode advokata branioca Gorana Petronijevića i ostalih, koja blaža mera je i određena uz navođenje pristanka javnog tužioca kao druge bitne okolnosti za odlučivanje sudije, te su iako pravovremeno obavešteni o bekstvu Cui Guanhaija i Džona Milera, tek nakon sedam dana od dana prijema hitnog dopisa u pritvorskom predmetu dostavili dopis Višem sudu u Beogradu kojim predlažu određivanje mere bezbednosti pritvor, čime je propušteno pravovremeno određivanje navedene mere i uz nju raspisivanje poternice za navedenim licima, usled čega bi njihov prelazak državne granice bio izuzetno otežan, ako ne i nemoguć, kao i druge radnje koje su doprinele sticanju koristi Cui Guanhaija i Džona Milera u vidu bekstva od krivičnog progona, i nanošenju štete organima postupka Sjedinjenih Američkih Država u vidu nemogućnosti da delotvorno vode krivični postupak protiv navedenih traženih lica.

Protivno članu 157 član 4 Ustava Republike Srbije, članu 17 Zakona o javnom tužilaštvu, i odredbama Opšteg obaveznog uputstva Republičkog javnog tužioca O br. 1/16, nisu dostavili ni prvobitno, niti posle brojnih urgencija i traženja, Zamolnicu za pružanje međunarodne pravne pomoći Okružnog suda SAD – Centralni okrug Kalifornije boj 2:25-mj-02178-DUTY od 11. aprila 2025. godine, Vrhovnom javnom tužilaštvu, niti bilo koju drugu traženu informaciju o postupanju u istoj.

Protivno članu 23 Zakona o javnom tužilaštvu nisu i pored brojnih traženja i urgencija dostavili spise predmeta KTR br. 2359/25 Vrhovnom javnom tužilaštvu i Apelacionom javnom tužilaštvu u Beogradu, čak i kada je određen precizan rok za dostavljanje istog, kao i izveštaja o preduzetim radnjama i merama i njihovim rezultatima.

Protivno članovima 34 i 37 Pravilnika o upravi u javnom tužilaštvu izvršili promenu postupajućeg javnog tužioca u navedenom predmetu bez navođenja razloga takvog postupka.

Protivno članovima 123 i 124 Pravilnika o upravi u javnom tužilaštvu izbegli unošenje u omot spisa predmeta KTR br. 2359/25 elemenata koji su propisani, gde se osim unosa datuma i oznake prvog pismena na osnovu kojeg je formiran predmet, ne nalazi ni jedan drugi upis, uključujući i obavezne upise o preduzetim radnjama u predmetu.

Protivno članu 176 i 179 Pravilnika o upravi u javnom tužilaštvu, Zamolnicu za pružanje međunarodne pravne pomoći Okružnog suda SAD – Centralni okrug Kalifornije boj 2:25-mj-02178-DUTY od 11. aprila 2025. godine, nisu zaveli u MP upisnik, već u KTR upisnik, gde potonji shodno članu 179 Pravilnika o upravi u javnim tužilaštvima nikako ne može biti korišćen za zavođenje predmeta međunarodne pravne pomoći, što je dodatno doprinelo izdvajanju navedenog predmeta iz izveštavanja o predmetima međunarodne pravne pomoći shodno Opštem obavezno uputstvu O br. 1/16.

Nikola Uskoković:

• Protivno članu 157 član 4 Ustava Republike Srbije, članu 17 Zakona o javnom tužilaštvu, i odredbama Opšteg obaveznog uputstva Republičkog javnog tužioca O br. 1/16, nije dostavio Zamolnicu za pružanje međunarodne pravne pomoći Okružnog suda SAD – Centralni okrug Kalifornije boj 2:25-mj-02178-DUTY od 11. aprila 2025. godine, Vrhovnom javnom tužilaštvu, niti bilo koju drugu traženu informaciju o postupanju u istoj.
• Protivno članu 23 Zakona o javnom tužilaštvu nije pored brojnih traženja i urgencija dostavio spise predmeta KTR br. 2359/25 Vrhovnom javnom tužilaštvu i Apelacionom javnom tužilaštvu u Beogradu, čak i kada je određen precizan rok za dostavljanje istog, kao i izveštaja o preduzetim radnjama i merama i njihovim rezultatima.
• Protivno članovima 123 i 124 Pravilnika o upravi u javnom tužilaštvu izbegao unošenje u omot spisa predmeta KTR br. 2359/25 elemenata koji su propisani, gde se osim unosa datuma i oznake prvog pismena na osnovu kojeg je formiran predmet, ne nalazi ni jedan drugi upis, uključujući i obavezne upise o preduzetim radnjama u predmetu.

NN lice zaposleno u Ministarstvu pravde:

• Protivno odredbi člana 19 stav 1 Zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država o izručenju nije dostavilo Zamolnicu za pružanje međunarodne pravne pomoći Okružnog suda SAD – Centralni okrug Kalifornije boj 2:25-mj-02178-DUTY od 11. aprila 2025. godine Vrhovnom javnom tužilaštvu i pored traženja tog javnog tužilaštva da bude obavešteno o istoj, iako je znalo ili moralo znati da posebnim zakonom Više javno tužilaštvo u Beogradu nije određeno kao stvarno nadležno javno tužilaštvo za postupanje u toj materiji.
• Protivno odredbama Krivičnog zakonika Republike Srbije, i to prevashodno člana 359 ili 361, iskorišćavanjem svog službenog položaja pribavilo korist Cui Guanhaiju i Džonu Mileru u vidu omogućavanja bekstva tako što je zadržalo dopis pomoćnika Ministra pravde i rukovodioca Sektora za međunarodnu saradnju i strateško planiranje Vladimira Vinša od 15. maja 2025. godine sve do 2. oktobra 2025. godine, čime je omogućeno advokatu Goranu Petronijeviću i drugima, zastupnicima lica čije se izručenje traži, da kao glavni argument naveden u žalbi za ukidanje mere pritvora i zamenu iste za blažu, navedu upravo nepostojanje navedene Zamolnice i dokaza u vezi zahteva za izručenje traženih lica, što je kao argument uvaženo od strane postupajućeg sudije prethodnog postupka, čime je nanelo štetu organima postupka Sjedinjenih Američkih u vidu onemogućavanja vođenja krivičnog postupka protiv navedenih lica usled njihovog bekstva kršenjem blaže mere obezbeđenja.

Predlog mera:

Na osnovu iznetog Komisija predlaže da Vrhovno javno tužilaštvo:

• Odmah dostavi izveštaj i službenu belešku Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal zajedno sa spisima predmeta Višeg javnog tužilaštva u Beogradu KTR br. 2359/25 i Vrhovnog javnog tužilaštva MP br. 297/25 i SP br. 6/2026, radi hitnog uvida, analize i preduzimanja radnji i mera iz nadležnosti tog javnog tužilaštva u vidu formiranja predmeta i krivičnog gonjenja lica za koje oceni da postoji osnovana sumnja da su izvršili neko od krivičnih dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, uz obavezu obaveštavanja Vrhovnog javnog tužilaštva o inicijalnog odluci o vođenju navedenih postupaka u roku od 7 dana od dana prijema dostavnog dopisa i spisa predmeta.
• Odmah dostavi izveštaj i službenu belešku zajedno sa kopijama spisa navedenih predmeta Disciplinskom tužiocu Visokog saveta tužilaštva radi hitnog uvida i analize činjeničnog stanja i preduzimanja mera i radnji iz nadležnosti tog organa.

Obavesti javnost u Republici Srbiji o nalazima ove službene beleške tj. izveštaja.

Šta je zaključak izveštaja?

Uvidom u predmete Višeg javnog tužilaštva u Beogradu KTR br. 3315/26 („zvučni top“), KTR 1765/26 – KTRKO 415/26 (pretres zgrade Filozofskog fakulteta u Beogradu i zgrade Rektorata Univerziteta u Beogradu), KTR br. 598/26 („pomilovanja“), KTO br. 73/26 (krivična prijava punomoćnika Vista Rica), KTO br. 66/25 i KTO br. 54/26 (povređivanje studenata, učesnika protesne šetnje na Novom Beogradu, u ulici Jurija Gagarina) KTO br. 48/25 (događaj kod Fakulteta dramskih umetnosti) i KTR br. 2359/25, Komisija Vrhovnog javnog tužilaštva uočila je sistemske obrasce u postupanju glavnog javnog tužioca i pojedinih javnih tužilaca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, koji imaju odlike disciplinskih prekršaja i teških disciplinskih prekršaja i ukazuju na postojanje osnova sumnje da su učinjena krivična dela iz člana 3. tačka 2. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, iz kog razloga se Izveštaj dostavlja Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal radi preduzimanja krivičnog gonjenja.

U okviru sistemskog obrasca prepoznaju se sledeći oblici delovanja:

Selektivna primena prava i pristrasno postupanje u vidu pristrasnog tumačenja činjenica i selektivnog vrednovanja dokaza, donošenje odluka na osnovu unapred formiranog stava, zasnovanog na vanpravnim razlozima, različit tretman lica u uporedivim pravnim i činjeničnim situacijama, privilegovanje pojedinih okrivljenih, preuranjeno odbacivanje krivičnih prijava, izbegavanje provere navoda i prikupljanja relevantnih dokaza, neopravdano odugovlačenje postupka, promena pravne kvalifikacije bez odgovarajućeg činjeničnog osnova i stvaranje uslova za nekažnjivost pojedinih učinilaca krivičnih dela;

Kršenje zakona u vidu nezakonitog pretresanja i oduzimanja predmeta, prikupljanja podataka koji nisu povezani sa predmetom postupka, postupanje suprotno pravilima o stvarnoj nadležnosti i korišćenje procesnih ovlašćenja suprotno svrsi zbog koje su poverena javnom tužilaštvu;

Zloupotreba organizacionih i hijerarhijskih ovlašćenja radi usmeravanja predmeta u vidu arbitrarnog oduzimanja i preraspodele predmeta, izigravanje instituta izuzeća radi promene postupajućeg javnog tužioca, dodeljivanje predmeta suprotno Pravilniku o upravi u javnom tužilaštvu, kao i nepostupanje po procesnim obaveznim uputstvima neposredno višeg javnog tužioca iz člana 51. st.3. Zakonika o krivičnom postupku;

Instrumentalizacija javnotužilačke funkcije kršenjem principa pravičnosti radi ostvarivanja vanpravnih ciljeva, u vidu upotrebe javnotužilačke funkcije i javnih nastupa radi diskreditacije građana, svedoka i drugih lica, javnog kriminalizovanja ostvarivanja ustavom zajemčenih prava i sloboda, pretnji krivičnim progonom zbog javno iznetih stavova i korišćenje podataka iz krivičnih postupaka u svrhe koje nisu povezane sa zakonitim vršenjem javnotužilačke funkcije;

Ograničavanje i onemogućavanje ostvarivanja prava oštećenih u vidu uskraćivanja prava na razmatranje spisa, onemogućavanje delotvornog preispitivanja javnotužilačkih odluka i postupanje koje doprinosi nekažnjivosti učinilaca krivičnih dela. Posebno je značajno narušavanje prava oštećenih u predmetima povezanim sa ostvarivanjem slobode izražavanja i mirnog okupljanja, čime se, pored uskraćivanja delotvorne krivičnopravne zaštite, stvara i obeshrabrujući efekat na ostvarivanje ustavom zajemčenih prava i sloboda.

Kontinuitet, intenzitet i srodnost uočenih nepravilnosti upućuju na zaključak da se ne radi o izolovanim slučajevima nezakonitog i nepravilnog vršenja funkcije od strane javnih tužilaca koji su postupali u analiziranim predmetima, već da su posledica načina rukovođenja Višim javnim tužilaštvom u Beogradu za koje je saglasno članu 38. Zakona o javnom tužilaštvu odgovoran glavni javni tužilac.

Opisano delovanje glavnog javnog tužioca, mimo pravila koja uređuju funkcionisanje javnog tužilaštva, a u vidu sistemskog korišćenja javnotužilačkih ovlašćenja radi ostvarivanja nelegitimnih ciljeva, suprotno je Ustavom zaštićenim vrednostima, a pre svega vladavinom prava, načelima građanske demokratije, ljudskim pravima i slobodama, kao i zaštiti javnog interesa.

Konačan zaključak je da glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović, formalno delujući u okviru javnotužilačkog sistema, faktički deluje paralelno, rukovodeći se vanpravnim interesima, čime vrši instrumentalizaciju pojedinih javnih tužilaca u svrhu ostvarivanja nelegitimnih ciljeva i suštinski, uspostavlja paratužilački sistem, zasnovan na principima koji su suprotni principima vršenja javnotužilačke funkcije, u smislu člana 12. Zakona o javnom tužilaštvu.