RADNIK (38) PAO SA BANDERE, POGINUO NA MESTU! Užas u Novom Sadu: Hitna pomoć ga zatekla krvavog na pločniku, reanimacija nije uspela

ŠTA RADITI NAKON PADA SA VEĆE VISINE

Pad sa veće visine može dovesti do ozbiljnih povreda glave, kičme, grudnog koša, unutrašnjih organa i ekstremiteta, čak i kada osoba na prvi pogled deluje dobro. Zbog toga se ovakva povreda smatra hitnim stanjem i ne treba pokušavati da se osoba samostalno podigne ili odveze u bolnicu.

Prvo pozovite Hitnu pomoć

Nakon pada sa veće visine potrebno je što pre pozvati 194 ili 112 i jasno opisati šta se dogodilo, sa koje približne visine je osoba pala i da li je pri padu udarila glavu.
Dok pomoć ne stigne, najvažnije je ostati smiren i proveriti da li je mesto događaja bezbedno za povređenu osobu i osobu koja pruža pomoć.
Ne pomerajte povređenu osobu bez potrebe
Posle pada sa visine postoji mogućnost povrede kičme ili vrata. Ako osoba ima bol u vratu ili leđima, trnjenje, utrnulost, slabost u rukama ili nogama ili ne može normalno da ih pomera, treba pretpostaviti da postoji povreda kičmenog stuba.
U takvoj situaciji ne treba podizati osobu, nameštati joj vrat ili pokušavati da je posadite ili postavite na noge. Potrebno je sačekati ekipu Hitne pomoći i sprečiti nepotrebno pomeranje.

Proverite da li osoba diše

Ako je osoba pri svesti, razgovarajte sa njom i pokušajte da je umirite. Pratite njeno stanje do dolaska Hitne pomoći.
Ako je bez svesti, proverite da li normalno diše. Ako ne diše normalno, potrebno je odmah započeti reanimaciju prema uputstvima dispečera Hitne pomoći.
Ako je osoba bez svesti, ali normalno diše, zbog moguće povrede kičme ne treba je rutinski okretati ili pomerati. Ako je neophodno otvoriti disajne puteve, to treba uraditi uz što manje pomeranja vrata.

Posebno obratite pažnju na povredu glave

Pad sa visine može izazvati potres mozga ili ozbiljniju povredu mozga. Alarmantni znaci su gubitak svesti, izrazita pospanost ili nemogućnost buđenja, konfuzija, povraćanje, epileptični napad, poremećaj vida ili sluha, problemi sa govorom ili ravnotežom, kao i slabost ili utrnulost dela tela.
Čak i ako osoba nakon pada kaže da se oseća dobro, pregled lekara je važan jer se neki simptomi mogu pojaviti sa odlaganjem.

Ako postoji jako krvarenje

Kod obilnog spoljašnjeg krvarenja treba pokušati da se krvarenje zaustavi pritiskom čistom gazom ili tkaninom, ukoliko to može da se uradi bez dodatnog pomeranja povređenog dela tela.
Ne treba izvlačiti predmete koji su eventualno ostali zabodeni u rani.

Šta nikako ne treba raditi?

Nakon pada sa veće visine ne treba:

podizati osobu na noge da biste proverili da li može da hoda;
pomerati vrat ili pokušavati da ga „namestite“;
masirati bolne delove tela;
davati hranu ili piće dok se ne proceni stanje;
ostavljati povređenu osobu samu;
pretpostaviti da nema ozbiljne povrede samo zato što osoba može da razgovara.