JUSU UBILI KADA JE BIO NAJJAČI! Bulić izrešetan u sačekuši kakva do tada nije viđena - nije stigao ni da uzme pištolj!

Jusuf Jusa Bulić (46), pripadnik stare garde jugoslovenskog podzemlja i blizak prijatelj Ljubomira Magaša, poznatijeg kao Ljuba Zemunac, ubijen je u mafijaškoj sačekuši, koja dotad nije viđena na beogradskim ulicama, pre tačno 28 godina.

Tog 4. maja 1998. godine izrešetan je rafalima iz kalašnjikova ispred kafića "22" u novobeogradskoj ulici Omladinskih brigada.

Bulić, u vreme smrti biznismen sa razgranatim poslovima u fudbalu i kockanju parkirao se sa svojim društvom i obezbeđenjem nedaleko od tog kafića. Kad su se približili ulazu, iz zasede su izleteli napadači. Njih dvojica. Izuzetno preciznim hicima izrešetali su žrtve. Koliko su ubice bile istrenirane govori i podatak da niko od žrtava nije uspeo ni da izvuče svoje oružje, a svi su bili naoružani.

Foto: shutterstock/Zoka74/Max Acronym

Pored Bulića, gazde prvoligaša FK Železnik, ubijen je njegov prijatelj Petar Vujičić, zvani Pera Žuti, inače direktor kluba, i telohranitelj Nenad Raščanin Crni, vodnik prve klase vojne policije VJ. Ranjeni su Bulićev stariji brat Muka i gost kafića Dragoslav P.

Bulić je bio neko koga je Željko Ražnatović Arkan, kako se pričalo, mrzeo iz dna duše. Neki u svojim pričama idu čak dotle da tvrde da je Arkan organizovao Jusino ubistvo. Ova likvidacija, međutim, ostala je zvanično nerasvetljena.

Nije se razdvajao od pištolja!

Zvanično, ubistvo nikada nije rasvetljeno. Svašta se pričalo o treniranim ubicama i svi se slažu u jednom: to su pripadnicima specijalnih jedinica MUP sa iskustvom na ratištima.

Foto: Shutterstock/Supermop

Mogući motiv ubistva nisu fudbalski niti poslovi njegovog prvog velikog srpskog lanca kladionica "Lavovi", već serija čudnih sastanaka koje je Bulić imao sa šefovima razjedinjenih kriminalnih grupa iz Beograda.

Navodno, sa njim se najčešće sastajao Zoran Uskoković Skole, lider "miljakovačko-rakovičkog klana", kasnije i organizator ubistva Željka Ražnatovića Arkana 15. januara 2000. godine u hotelu "Interkontinental". Zbog ovog ubistva komandanta Srpske dobrovoljačke garde, Uskoković je i ubijen 27. aprila 2000. godine.

I to je ta priča o kraju gazde "Lavova" i Železnika, koji je ubijen u trenutku dok je bio finansijski najjači među pripadnicima stare garde jugoslovenskog podzemlja.  

Za razliku od ostalih momaka iz stare garde beogradskog podzemlja, Jusa nije voleo fer tuče, ali se zato nije razdvajao od pištolja kojim bi protivnike udarao po glavi. Oni koji su ga poznavali tvrde da je imao dobru priču, jake veze svuda i uvek nekog jakog pored sebe. Znao je bolje od mnogih da drži reč i zato je izazivao poštovanje drugih poznatih kriminalaca.

Foto: Privatna arhiva

Nije bio impozantne građe, ali je važio za hrabrog i drčnog. Izazivao je krupnije od sebe, ali se oni nisu usuđivali da prihvate taj izazov, jer su mu znali narav.

Ubistvo u Beču

Bulić je kriminalom počeo da se bavi početkom sedamdesetih godina, kada je sa Ljubomirom Magašem i Radetom Ćaldovićem Ćentom otišao u Italiju.

Prvi ozbiljniji sukob sa evropskom policijom imao je početkom 1977. godine, kada je uhapšen u Amsterdamu zbog falsifikovanja vozačke dozvole. Godinu dana kasnije, na zahtev Austrije i Jugoslavije, za njim je raspisana poternica zbog sumnje da je učestvovao u ubistvu Veljka Krivokapića u Beču 27. oktobra 1978. u kafiću "Hautpost".

Foto: Pixabay, Facebook

Dok se nalazio u bekstvu, uhapšen je tokom pljačke katedrale u Kelnu, a u međuvremenu je austrijsko sudstvo odustalo od optužnice za ubistvo Krivokapića. Jusa se nastanio u Frankfurtu, gde je osamdesetih godina postao sastavni deo klana Ljubomira Magaša zvanog Ljuba Zemunac i Radeta Ćaldovića Ćente.

Bulić je dovođen u vezu i sa ubistvom albanskog emigranta Envera Hadrija, koji je 1990. godine likvidiran u Briselu. Sud u Holadniji je mnogo godina kasnije otvorilo slučaj ovog ubistva i za to delo optužio pojedince iz jugoslovenske savezne Udbe, kao i nekoliko srpskih kriminalaca koji su bili saradnici tajne policije.

U prvostepenoj presudi belgijskog suda navodi se da je 16. januara 1990. godine Kristijan Golubović došao u Belgiju s Bulićem, sa zadatkom da usmrti Envera Hadrija. Belgijska policija, međutim, uhapsila je Bulića zbog neplaćene saobraćajne kazne koju je pred tamošnjim organima i priznao. Pošto su bili otkriveni, odustali su od plana.

Na ispitivanju je Kristijan Golubović priznao da je pored učešća u pokušaju atentata na Hadrija 16. januara 1990. godine video Andriju Draškovića, Veselina Vukotića i Darka Ašanina u kafeu u Vizerfu i da je izgledalo da diskutuju o ubistvu Hadrija.

Belgijske vlasti su Golubovića prihvatile kao kredibilnog svedoka jer je pružio informacije potvrđene u policijskom izveštaju o njihovom privođenju 16. januara 1990. godine zbog saobraćajne kazne, kao i one o postojanju organizacije kojoj je cilj bio likvidacija Albanaca s Kosova u inostranstvu.

Foto: M.P./ATAImages

Lav maskota u kavezu

I pored svih krimi-priča, široj domaćoj javnosti Bulić je postao najpoznatiji kada je otkupio FK Železnik sa periferije Beograda, koji je za kratko vreme doveo u Prvu saveznu ligu, omogućivši klubu da igra utakmice protiv Crvene zvezde, Partizana i Vojvodine. Klub je imao nadimak - Lavovi.

Zato je u Železniku neko vreme bila i živa maskota - lav!

U Železniku je osnovao i kladionicu "Lavovi", koju je posle njegove smrti preuzeo sin Dragan Aca Bulić. Ali posle dugogodišnjih poslova sa kladionicama izašao je iz tog posla i uplivao u druge vode.

Aca Bulić preuzeo je i vođenje FK Železnik, koji je 2005. ostvario najveći uspeh osvajanjem Kupa pobedom nad Crvenom zvezdom u finalu. Međutim, mlađi Bulić je nedugo zatim napustio kormilo kluba, koji se potom ugasio.

I danas, mnogi ime Juse Bulića izgovaraju sa strahopoštovanjem, pričaju o tome ko stoji iza napada 1998. godine i tvrde da su njegove ubice i dalje žive. 

BONUS VIDEO