ZLOČIN KOJI JOŠ ČEKA PRAVDU! Taksista povezao momka i devojku do Đurđevih stupova - deca ga pronašla mrtvog! Mirza ubijen sa dva metka u glavu, EGZEKUTOR NESTAO BEZ TRAGA!
Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija
Ko je i zašto oduzeo život čoveku koji nikome nije učinio zlo?!
Foto: shutterstock/ZoranOrcik
Na današnji dan, pre tačno 19 godina, na svom radnom mestu ubijen je taksista Mirza Radonjić, a ovo brutalno ubistvo kod Novog Pazara do danas nije dobilo svoj epilog.
Mirza je bio čovek kojeg su porodica, prijatelji i poznanici pamtili kao poštenog, mirnog i čestitog. Nije bio osoba za koju su se vezivale bilo kakve mrlje ili sumnje. Radonjić je iza sebe ostavio suprugu i dvoje dece.
Upravo zbog toga, njegova smrt i dalje otvara bolna pitanja koja godinama odzvanjaju među njegovim najbližima - ko je i zašto oduzeo život čoveku koji nikome nije učinio zlo?!
Foto: Shutterstock/Cameris,Tanjug/Jadranka Ilić,SROOLOVE/Shutterstock
Ubijen sa dva hica u glavu!
Mirza Radonjić (27), taksista iz Novog Pazara, ubijen je 12. aprila 2007. godine na lokalnom putu prema manastiru Đurđevi stupovi kod Novog Pazara.
Policija je tada saopštila da je Mirza Radonjić ubijen pucnjima iz vatrenog oružja u glavu, da je u novopazarskoj bolnici urađena obdukcija i da su pronađena dva metka.
Vlasnik taksi preduzeća u kom je Mirza radio, govorio je da je Mirza bio najbolji radnik u njegovoj firmi u kojoj je radio dve i po godine.
Na poslednju vožnju iz centra grada Radonjić je krenuo u 13.20 časova, kada je po pozivu jednog momka i devojku trebalo da odveze do Vojničkih livada, u pravcu Đurđevih stupova. Od tada je postao nedostupan za sve pozive.
Kako su mediji ranije pisai, taksimetar je otkucao 100 dinara upravo na Vojničkim livadama, ali je Mirza Radonjić vozio automobil još oko 500 metara, najverovatnije jer je bio primoran.
Foto: shutterstock
Prema nezvaničnim informacijama, muškarac je kada je Mirza zaustavio automobil pucao u njega. Jedan hitac je Mirzu pogodio u desni obraz, a drugi ispod desnog oka.
Iz taksi-vozila ništa nije odneto sem jednog novog telefona, a momak i devojka su nestali bez traga. Telo vozača su otkrila deca koja su šetala tim putem.
Danas, gotovo dve decenije kasnije, ubistvo Mirze Radonjića ostaje nerešeno. Nema pravosnažne presude, nema odgovora koji bi barem delimično ublažio bol porodice. Umesto toga, ostaje gorak osećaj da se istina krije – negde u zaboravljenim fiokama institucija.
U nizu nerazjašnjenih ubistava u Sandžaku, porodice i građani često spominju i imena poput Haruna Alića, Enesa Ajdinovića, Ciga Hadžiabdića i Avdije Šutkovića – ljudi čiji su životi nasilno prekinuti, a pravda nikada nije zadovoljena.
Foto: shutterstock/Zoka74/Max Acronym
Za svakog od ovih imena stoje porodice koje godinama žive s istim pitanjima i istom boli. Najteži teret nose roditelji koji su izgubili sinove, deca koja su ostala bez očeva i supruge koje su ostale bez životnih saputnika. Bol nije prolazna. Ona se ne smanjuje s godinama – samo se pretvara u tihu, ravnu prazninu. Posebno je težak osećaj nepravde, jer osim gubitka, porodice nose i teret neizvesnosti. Bez istine i bez odgovornosti, rana ostaje otvorena.
Zašto toliki zločini ostaju nerešeni?! Da li je reč o nedostatku dokaza, propustima u istragama ili nečemu mnogo dubljem? Ova pitanja ne postavljaju samo porodice žrtava – postavlja ih cela zajednica. Jer, dok god ubistva ostaju bez odgovora, poverenje u pravdu ostaje narušeno.
Iako na ovom svetu pravda ponekad izostane ili kasni, porodice ubijenih ne prestaju verovati da će istina jednom izaći na videlo. Bilo kroz institucije, bilo kroz vreme – ali pravda, kako kažu, ne može zauvek ostati skrivena.
(Republika/Sandžak danas)
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Pročitajte i...
Komentari (0)