"TATA, MAMA LEŽI U LOKVI KRVI, NE MRDA..." Ispovest Radoja kojem je komšija Ljubiša pobio porodicu: Pozvao sam Hitnu, a oni su mi rekli kako neko ide selom i ubija redom!

U ranim jutarnjim satima 9. aprila 2013. godine, selo Velika Ivanča upisano je u istoriju kao mesto jednog od najtežih masovnih ubistava u modernoj Srbiji. U periodu između 5 i 5.30 sati, Ljubiša Bogdanović usmrtio je trinaestoro ljudi u pet susednih domaćinstava. Većina meštana u tom trenutku je spavala, među njima i Danica i njena snaja Dragana Stekić.

Trinaest godina kasnije, o toj tragediji za Blic govori Radoje Stekić, koji je tog jutra izbegao smrt jer je otišao na posao. Njegovo svedočenje vraća u trenutke koji su zauvek promenili njegov život.

- To se dogodilo u 5 sati ujutru. Otišao sam na posao, a onda me je pozvao sin sa rečima: "Tata, zovi hitnu pomoć, mama leži u lokvi krvi, ne mrda..." Pozvao sam Hitnu i tamo su mi rekli da znaju za taj kraj, da se tamo dogodila velika tragedija. Da je neko ušao u selo i da ubija redom ljude... - započinje svoju ispovest Radoje Stekić.

Sa vidnom tugom i potresenim glasom, on opisuje šta se dogodilo tog jutra. U napadu je izgubio i majku i suprugu.

- Ubio mi je majku, njoj je razvalio vrata i nju je ubio u krevetu. Žena mu je otvorila vrata i pucao joj u bradu - rekao je Stekić.

Danas, više od decenije kasnije, Radoje i njegov sin Aleksandar nastavljaju da žive u porodičnom domu. Za razliku od nekih drugih kuća u selu koje su ostale bez naslednika i vremenom opustele, poput domaćinstva porodice Despotović gde je ubijeno pet članova, uključujući i dvogodišnje dete, porodica Stekić ostala je na svom imanju.

Iako su nastavili život u Velikoj Ivanči, svakodnevica im je i dalje obeležena sećanjem na tragediju iz 2013. godine, koja je ostavila dubok i neizbrisiv trag, ne samo u njihovoj porodici, već i u čitavoj zajednici.

Bonus video: