"MAMA, ZAŠTO SAM SE SAMO JA POVREDILA?" Poslednje reči Eme (17) pred smrt kidaju dušu! Lazarevac zavijen u crno, majka nosi BALONE NA GROB umesto na punoletstvo, a pijani vozač na slobodi!

Potresnim rečima započela je svoju ispovest za Blic Ljiljana Vojinović, majka Emilije Petković (17), devojke koja je preminula sedam dana nakon teške saobraćajne nesreće koja se dogodila u Lazarevcu u noći između 31. oktobra i 1. novembra 2024. godine.

- Mama, zašto sam se samo ja povredila?! - ovo mi je Ema rekla pre nego što je izgubila borbu za život.

- Odzvanja mi ta rečenica u glavi godinu i po dana. Roditelju koji sahrani svoje dete još veći je udarac kada shvati da život njegovog čeda nema nikakvu vrednost. Planirale smo njeno punoletstvo, ali sam morala da joj nosim balone na grob.

Mladić koji je upravljao vozilom u trenutku nesreće nikada nije priveden, a izrečena mu je obavezna mera pojačanog starateljskog nadzora. Emilija Petković je u toj nesreći zadobila teške telesne povrede, od kojih je sedam dana kasnije preminula. Nesreća se dogodila nedaleko od kuće njenog oca.

U trenutku nesreće Emilija se nalazila na zadnjem sedištu automobila zajedno sa svojim dečkom. Vozilom je upravljao njen brat od strica, koji je tada bio maloletan, dok je na suvozačevom mestu sedeo njegov brat blizanac.

"Ema je bila srednjoškolka"

- Ema je bila učenica srednje ekonomske škole, završna godina. Volela je društvo, muziku, maštala je o putovanjima. Bila je jako vezana za brata Iliju i pomagala je u njegovom odgajanju, obzirom da je on dete sa posebnim potrebama. Moja Ema je bila puna empatije, posebno za stare ljude - ispričala je Ljiljana za Blic.

Dodaje da je njena ćerka poslednjih dana života često govorila o svom punoletstvu, koje je trebalo da bude prvi veliki događaj u njenom životu, ali i o maturi koja je ubrzo trebalo da usledi.

- Radovala se svom punoletstvu, njenom prvom važnom danu. Najveći njen strah je bio da joj tata ne ostane sam, obzirom da samo nju ima. Često je umela da kaže da će ga povesti sa sobom kada se bude udala, ali zbog tuđe bahatosti nije to doživela. Ona i ja smo imale prijateljski odnos, veoma blizak. Bile smo kao najbolje drugarice. Nisam uspela da ostvarim njene želje jer mi je oduzeta iz ruku - govori Ljiljana.

Prema njenim rečima, Emilija je bila veoma voljena u društvu, a svi je pamte po vedrini i smehu.

- Imala je jako zarazan smeh, njeno društvo govori da im još uvek odzvanja taj smeh. Kažu da se ne može zaboraviti. Ema je bila jako pobožna, svakog vikenda je odlazila u neku novu crkvu ili manastir, kupovala je ikone i iskreno verovala u Boga - kazala je majka.

Sedam dana borbe za život

Ljiljana navodi da je Emilija u nesreći zadobila teške povrede kičme, zbog čega je bila uvedena u indukovanu komu.

- Ema je primljena u bolnicu u teškom opštem stanju. Imala je povredu kičme, četvrtog i petog pršljena, usled čega je nastupila potpuna kvadriplegija. Stavljena je u veštačku komu kako bi lekari mogli da je održe u životu do operacije. Operisana je četvrtog novembra i ja sam se ponadala da će se oporaviti. Posle operacije probudili su je iz kome - priča Ljiljana kroz suze.

Iako je bila svesna, stanje se potom pogoršavalo.

- Zbog otežanog disanja sedmog novembra rađena joj je bronhoskopija i reintubacija, a lekari su tu intervenciju smatrali uspešnom. Međutim dobila je poremećaj srčanog ritma zbog kojeg je dobijala adrenalinske injekcije. Osam novembra ujutru oko pet i deset stanje je krenulo dodatno da se pogoršava, moja ćerka je dobila temperaturu četrdeset tri. U osam i osam Ema je izgubila svoju borbu za život - priseća se majka.

Dva dana pre smrti razgovarala sa majkom

Prema Ljiljaninim rečima, u obdukcionom nalazu navedeno je da je Emilija preminula od posledica povrede kičme.

- Nakon operacije pustili su me da je obiđem. Poslednji put sam je videla šestog novembra. Tada smo razgovarale. Imala je samo masku za kiseonik i delovalo je kao da će se oporaviti. Tada mi je rekla nešto što me proganja. Rečenicu koja odzvanja u mojoj glavi i čini se da nikada neće prestati. Mama, zašto sam se samo ja povredila? Zbog čega me ovoliko boli? Boli, kada god udahnem i setim se te rečenice, sve me boli - rekla je Ljiljana.

Kako navodi, Emilija joj je tada ispričala i šta je prethodilo nesreći.

- Rekla mi je da su ona i njen dečko došli njegovim kolima do kuće u kojoj žive blizanci. On je tada rekao da sednu u auto kako bi im pustio muziku. Odjednom je upalio auto i krenuo jako brzo. Nedugo zatim sleteli su u jarak - navodi Ljiljana.

Vozač bio problematičan tinejdžer

Ljiljana tvrdi da je vozač bio pod dejstvom alkohola, što je policija i utvrdila, kao i da je vozio neprilagođenom brzinom bez vozačke dozvole.

- Ni on ni njegov brat blizanac nisu završili srednju školu. Ispisali su se pre nesreće, ali kada je pokrenut postupak, otišli su na KiM da bi mogao da kaže sudiji da ide u školu - tvrdi ona.

Ističe i da je maloletniku zakonom bila zaprećena kazna zatvora od šest meseci do pet godina, ali da je tužilaštvo predložilo meru pojačanog nadzora u trajanju od dve godine, koliko je i izrečeno.

"Njegova majka me terala da ga zovem"

Ljiljana navodi da joj je dodatnu bol nanosilo ponašanje porodice maloletnika nakon sahrane.

- Par dana posle Emine sahrane počeli su da izlaze, da se opijaju i idu na žurke. Njihova majka me je zvala i tražila da ga pozovem i kažem mu da on nije kriv. Govorila je da je to bila Emilijina sudbina. To me je užasavalo. Ako dete pogreši, posebno ako nekome oduzme život, mora da se suoči sa posledicama - rekla je Ljiljana.

Borba za pravdu

Majka stradale devojke ističe da je duboko razočarana ishodom postupka.

- Žalila sam se svim institucijama, pisala ministarstvu, ali odgovora nije bilo. Presuda je pravosnažna, a moje dete nije dobilo ni pravdu - zaključila je Ljiljana za Blic.

Bonus video: