CRNI BILANS NA PUTEVIMA SRBIJE, STOTINE MRTVIH: Da li će novi Zakon o bezbednosti u saobraćaju doneti rešenje?

Putevi u Srbiji odnose živote gotovo svakog dana - tokom 2025. godine u nesrećama je poginulo 484 ljudi, dok je na hiljade povređeno.

Veliki broj saobraćajnih nezgoda se dešava na putevima Srbije. Samo u protekloj, 2025. godini, poginulo je 484 ljudi, sa brojem od 18.500 povređenih od čega 3.500 teško. 

Prema podacima MUP-a, Srbija ima 78 poginulih na milion stanovnika, što nas svrstava u zemlje nebezbedne u saobraćaju - rekao je profesor Saobraćajnog fakulteta Milan Vujanić.

Zbog svih parametara, novi Zakon o bezbednosti u saobraćaju je u izradi, i kako je rekao profesor Vujanić, nada se da će doneti sistemska rešenja i usklađivanje sa evropskim propisima, uz strože kazne od dosadašnjih koje bi imale za cilj da se smanji broj poginulih i povređenih u saobraćajnim nesrećama na putevima.

Foto: Tanjug Dragan Kujundzic

Ono što se posebno ističe, a što je bilo zanemareno i dovodilo do posledica, su nedozvoljena brzina, nevezivanje pojasa, konzumacija psiho-aktivnih sredstava i opijata, kao i upotreba mobilnih telefona tokom vožnje. 

Profesor Vujanić se osvrće na razvijene zemlje Evrope, poput Švajcarske i Nemačke i smatra da zakone o sabraćaju treba uzeti i prilagoditi zakonima u Srbiji. Jedan od tih modela je švajcarski model. 

- Na autoputu u Švajcarskoj, čovek koji je bogat, vozio je skup automobil više od dozvoljene brzine na autoputu, ugrožavajući time i druge i sebe. Policija je ustanovila prekršaj, na šta je naplaćena kazna od 280.000 švajcarskih franaka za prekoračenje brzine. Takav model zakona podrazumeva da je kazna u visina dohodaka prekršioca, i da ima i podjednakih finasijskih efekata za sve. Takođe se ovaj princip primenjuje i u Finskoj - navodi sagovornik i dodaje:

- Imamo i primer Japana u kome je prosečna brzina vozila u naseljenom mestu 40 kilometara na čas. Ukoliko bi neko to prekoračio, kazna ide i do neverovatnih 6.000 hiljada američkih dolara".

Foto: Nebojša Mandić

Što se tiče povreda prilikom udesa, Vujanić nastavlja: 

- Svaka razvijena zemlja polazi od stanovišta da lečenje košta poreski sistem države, i da je edukacija vozača i preventiva jedan od vidova bezbednosti u saobraćaju. Zbog čega kod njih 1% BDP-a ide na to, dok se u manje razvijenim i nesavesnijim društvima odvaja čak 3% BDP-a i stvara ograman finansijski teret.

Treba uticati i na svest ljudi, obrazovanjem i putem medija, o potecijalnim fatalnim ishodima na putevima, da osoba koja seda za volan bude odgovorna prema sebi i drugim učesnicima u saobraćaju. 

- Nadam se da ćemo izradom nacrta novog Zakona o bezbednosti u saobraćaju, u kome i ja učestvujem, uticati da dostignemo nivo bezbednosti razvijenih zemalja i učiniti puteve sigurnijim - zaključuje Milan Vujanić.

(Informer)

BONUS VIDEO