"KRV MU JE IŠLA IZ USTA, ODSEKAO MU JE OBRAZ I SKINUO MESO S RUKU!" Godinu dana od krvavog Božića kod Merošine: "Zamahnuo je opet sekirom, hteo je glavu da mu odseče!" (VIDEO)

Malo selo Gradište kod Merošine pre tačno godinu dana postalo je mesto tragedije koja je potresla celu Srbiju - porodicu Lazić, Srđana (46), Vlastimira (78) i Vericu (77), brutalno je napao unuk njihovog prvog komšije i rođaka Filip M. (27). Nesrećni Vlastimir preminuo je mesec dana kasnije od posledica teških povreda, dok se njegovi najmiliji i danas, sa bolom u srcu i suzama u očima, prisećaju tragedije koja im je zauvek promenila živote.

O kobnoj noći i bolu koji ne jenjava za Republiku su govorili Srđan i Verica Lazić.

Mirnu noć uoči Božića u Gradištu prekinula je lupnjava na vratima kuće porodice Lazić. Na pragu se pojavio Filip M., unuk njihovog prvog komšije i rođaka, a Srđan nije ni slutio kakav će horor uslediti.

- Kucao je na vrata, pa na prozor. Otvorio sam ulazna vrata, izašao, odmah me je udario sekirom. Posle sam se uhvatio za sekiru da je otmem, da se branim, majka je čula galamu i izašla napolje. Već smo ležali na travi, oborio me... Još nekoliko udaraca sam dobio kad sam pao, dok smo se borili. Isekao mi je tetive na rukama - priča Srđan za Republiku i ističe:

- Već smo legli kada je zakucao. Nismo bili ni sa kim u svađi, naravno da ćemo otvoriti kad neko u pola noći kuca, ko zna šta mu treba, možda nekome treba pomoć... Nismo mogli ni da pretpostavimo da će se ovo dogoditi.

Galamu ispred kuće čuli su Srđanovi roditelji i ispred kuće je odmah izašla njegova majka Verica, koja je goloruka sinu spasla život.

- Izašla sam na vrata i videla Srđana kako leži, a Filip iznad njega sekirom... Uhvatila sam sekiru i nisam je više pustila. Došli smo do trećeg stuba ispred kuće, Srđan leži na zemlji, on iznad njega zamahnuo sekirom, još jednom da ga udari. Da je uspeo, glavu bi mu odsekao. Nisam pustila sekiru... Uspela sam da mu je otrgnem iz ruku, a onda me je on ujeo za ruku i ušao u kuću - priča Verica.

- Kako je to uspela, ne znam - dodaje Srđan.

Srđan je, sav krvav, otrčao kod komšije i zatražio pomoć, a za njim je odmah pošla i njegova majka. Za samo nekoliko minuta stigla je ekipa Hitne pomoći i odvezla Srđana u bolnicu, dok se Verica vratila kući da proveri šta se dešava s njenim mužem.

- Vlasta leži na zemlji, krv mu ide na usta, isekao mu je uvo, obraz, s ruku mu je skinuo meso... Posle napada na mog sina, ušao je u kuću i nešto preturao, a onda se vratio kod Vlaste, koji je pao u dvorištu, našao kosu i krenuo da ga seče i ubada - priča Verica u suzama.

Pomahnitalog Filipa je od Vlastimira odvojio njegov rođeni brat, koji je, kako pričaju Lazići, dojurio kolima na mesto zločina kada mu je neko iz sela javio šta se događa i s Filipom sačekao policiju.

Nesrećna žena seća se i poslednjih reči svog supruga.

- Ponavljao je: "Verice, sve me izbode", bio je sav krvav... - kaže uplakana Verica.

Druga ekipa Hitne pomoći je potom odvezla i povređene Vlastimira i Vericu.

Borba za život

Potom je krenula borba za život porodice Lazić. Nesrećni Vlastimir podlegao je povredama 2. februara. Lekari Kliničkog centra u Nišu borili su se 25 dana za njegov život, a Vlastimir je sve vreme bio na respiratoru zbog teških povreda glave.

Srđan i Verica su nakon brojnih operacija i previjanja izašli iz bolnice otprilike mesec dana nakon svirepog napada.

- Što sam mogao da radim, sada ne mogu. Jedno oko nema funkciju, na drugom vidim 70%, što je i sreća. Nemam primanja, živimo od majčine penzije, ali od toga ne može da se živi. Odbili su me na komisiji za invalidsku penziju. Nisam više isti čovek, vozio sam kamion, sada ništa ne mogu. Na pravdi boga ispaštamo, cela porodica - priča Srđan Lazić.

Lazići i dalje ne mogu da razumeju zašto ih je Filip napao.

- Mi smo rođaci i prve komšije, nikada se nismo posvađali, pomagali smo jedni drugima. Filipa sam čuvala kad je bio mali, hranila sam ga da nas sve ubije... - priča Verica.

- I dalje nam nije jasno zašto nam se to dogodilo, mislim da nikada nećemo ni saznati. Ništa više nije isto, izgubili smo oca i supruga na takav način... Velika je tuga, ali i strah - dodaje Srđan.

Foto: Republika

Kako su meštani Gradišta ranije pričali, Filip je tada pobegao s psihijatrije u Nemačkoj i došao u rodno selo Gradište kod Merošine. Navodno se čudno ponašao, ni sa kim nije želeo da razgovara, nije izlazio iz dedine kuće. Kobnog dana, prema pričama meštana, konzumirao je alkohol.

Filip M. odmah je priveden nakon zločina, a na saslušanju se branio ćutanjem. U julu prošle godine Viši sud u Prokuplju izrekao mu je meru bezbednosti obaveznog lečenja i čuvanja u psihijatrijskoj ustanovi.

BONUS VIDEO