OVO DUGME MOŽE DA VAM SPASI ŽIVOT! Evo kako da uključite "panik poziv" na telefonu i da li taster može da se ugradi u stari automobil!

Nakon stravične saobraćajne nesreće kod Čačka u kojoj su stradali Ana Radović (20) i Aleksandar Masalušić (37) spekuliše se o takozvanim "panik pozivima", koji su upućeni nadležnima neposredno posle nesreće.

Sa Aninog mobilnog telefona upućena su dva hitna poziva nakon nesreće, a navodno je i iz automobila kojim je upravljao Aleksandar upućen isti signal.

MISTERIJA PANIK TASTERA! Tri poziva upućena iz audija smrti - EVO ŠTA SE TAČNO DOGODILO S ANOM RADOVIĆ I ALEKSANDROM!

Foto: RINA, TANJUG/ BRANKO LUKIĆ, Društvene mreže

Da je poziv stigao potvrdili su i iz Doma zdravlja u Čačku, odakle su rekli da je 23. novembra, u večernjim satima, služba Hitne pomoći Čačak primila "jedan poziv preko govornog automata na broj 194 na engleskom jeziku, tehnički, ne baš jasnog sadržaja, bez tačne lokacije. Više o tome čitajte OVDE.

Većina pametnih telefona novije generacije, imaju ugrađenu funkciju automatskog SOS (hitnog) poziva. Ova funkcija omogućila je da telefoni sami prepoznaju sudar, nakon čega se automatski aktiviro hitan poziv.

Pored SOS opcije na telefonima i automobili imaju e-call sistem. Član radne grupe za izradu nacionalne strategije i Akcionog plana za bezbednost saobraćaja Velimir Jeremić objašnjava kako oni funkcionišu.

- Jedno je signal koji je došao s mobilnog telefona, on može biti dvojak, zavisno od sistema, odnosno vrste mobilnog telefona – da li je on automatski na bazi stres testa ili je neko instalirao neku aplikaciju ili neki poziv. A drugi deo koji se meša s tim, to je takozvani e-call sistem koji se nalazi u vozilima - dodaje Jeremić.

Foto: shutterstock/panitanphoto

Ističe da od 1. aprila 2018. godine sva vozila koja se prodaju u Evropskoj uniji moraju da imaju taj sistem.

- On se obično nalazi u gornjem delu automobila, kod retrovizora i radi dvojako. To nije samo sistem u vozilima, već njegova implementacija podrazumeva širi aspekt poslova i opreme koji moraju da funkcionišu. Telekomunikacione kompanije moraju da obezbede sistem koji će obezbediti stabilan signal i pokrivenost duž puteva i mreža auto-puteva. Drugi deo, to je određeni kol centar, lokalni - objašnjava Jeremić.

Poručuje da taj sistem mora da bude interoperabilan – da funkcioniše i u Evropi i u sistemu satelitskog praćenja, na primer, u Rusiji.

- U slučaju saobraćene nezgode, u zemljama gde on radi, sistem na osnovu određenih programiranih efekata po aktivaciji određenih senzora ili aktivaciji vazdušnih jastuka šalje automatski signal u vidu SMS poruke tom kol centru sa minimalnim setom podataka zbog zaštite podataka - navodi Jeremić.

Može li "panik taster" naknadno da se ugradi u automobilu?

Na pitanje da li ga imaju samo skupi automobili, Jeremić kaže da je to obavezan deo svakog automobila koji je u prodaji u EU nakon 1. aprila 2018. godine.

Foto: shutterstock_sravants, AI U.Stošić

- Da li on može da se ugradi u neki drugi automobil? Postoje određene aplikacije i mogućnosti da se on ugradi, ali vrlo je bitno napomenuti da on šalje signal, odnosno lokaciju, na osnovu GPS-a i baznih stanica, vreme kada se saobraćajna nezgoda desila, pravac kretanja vozila, što je jako bitno zbog auto-puta, da li se desilo na primer u pravcu ka Nišu ili od Niša, kao i VIN broj, tj. broj šasije samog vozila - navodi Jeremić.

Ukazuje da je reč o sistemu koji zapravo služi da objedini poziv nadležnih službi i nastao je po uzoru na američki sistem.

- Što znači da nadležna služba spasavanja, na osnovu VIN broja zna koje vozilo u pitanju. Ako je u pitanju elektrovozilo da ga obezbedi na mestima gde treba da se izvrši sečenje vozila ili da se na bezbedan način diskonektuje elektrosistem na vozilu, da ne bi nastradali sami ljudi koji vrše spasavanje - dodaje Jeremić.

Kod nas e-call sistem još nije uveden!

Naglašava da ovaj sistem kod nas još zvanično nije uveden, ali da se na njemu radi.

- Ono što jeste rešenje to je tzv. posrednik. Posredni kol-centar. Zavisno od vrste brenda, neki proizvođači su obezbedili regionalno pokrivanje nekim svojim kol-centrom, koji onda na osnovu SMS poruke ili poziva, jer uređaj može da obezbedi i poziv, vrši obaveštavanje nadležne lokalne službe. Naravno, ovde je pitanje procedure. Po našim propisima, neophodno je da operater u nadležnoj instituciji, da li je to policija ili Hitna pomoć, utvrdi zaista lokaciju, da prepozna da li je zaista taj neki problem koji postoji ili je izmišljen problem - kaže Jeremić.

Foto: Shutterstock, Tanjug/J. PAP

Ističe i da je reč o sistemskom rešenju, koje ne može da bude na nivou privatne inicijative.

- Nadležne institucije koje moraju da budu uključene u to se određuju zakonom. Zakon kod nas to još ne prepoznaje. Verovatno će se radiće na tome u predlogu novog Zakona o bezbednosti saobraćaja, koji treba da bude svakako jedan od osnova, ali isto tako to mora da bude implementirano i u ostale zakonske i podzakonske akte koje se tiču, recimo, medicinskog zbrinjavanja - navodi Jeremić.

Telefoni mogu da pomognu, ali i da donesu probleme

Govoreći o mobilnim telefonima i koje opcije oni nude u takvim situacijama, Jeremić kaže da telefoni mogu da pomognu, ali da treba biti obazriv i zaista utvrditi autentičnost poziva i problema.

- Neki uređaji koji imaju to i priznati su u nekim zemljama, poput Japana ili Francuske, nadležne službe su imale ozbiljan problem. Na primer, na delovima gde su skijališta, telefon, odnosno aplikacija, se aktivirala slučajno prilikom pada skijaša ili u luna parkovima. Tako da je izazivala zabunu i ogroman broj poziva kojima je zatrpavala nadležne službe. Zato je vrlo bitno da postoji ta glasovna mogućnost za sada - zaključuje Jeremić.

BONUS VIDEO