"NAJTEŽE MI JE ZBOG UNUKE I UNUKA"! Majka farmaceuta iz Niša i dalje očajna zbog nestanka sina: "Evo sad sam se rasplakala"!

Marica Đorđević (72), majka farmaceuta Milana Đorđevića (42) iz Niša, koji je pod još neutvrđenim okolnostima nestao 10. juna prošle godine na izletištu Bojanine vode na Suvoj planini kod Niša i dalje ne gubi nadu da je njen sin živ. Uz pomoć pametnog sata koji je bio povezan sa njegovim telefonom, službeni automobil nestalog farmaceuta iz Niša pronađen je na parkingu ispred Planinarskog doma 19 kilometara od Niša, i u njemu mobilni telefoni, lap-top računar i novčanik dok je pasoš pronađen kod kuće. Pretražena je cela Suva planina, ali od njega ni traga ni glasa… Pokrenuta je opsežna potraga, ali do danas nijedan jedini trag nije pronađen, piše Mondo.

- Evo, sad sam se rasplakala. Slučajno je na televiziji bila pesma “Maro, šta radiš, Maro”, a on me je tako zvao. Slike sam naređala, gledam ih i plačem. On živi sa porodicom u zgradi preko puta nas. Ja pođem u prodavnicu i odmah mi pođu suze. Najteže mi je zbog unuke i unuka. Deca ne pričaju ništa, znaju da je tata u šumi, da je nestao i da se traži. Mnogo je teško. Kako prolazi vreme, tako mi je sve teže - priča Marica kroz suze.

Foto: Gorska služba spasavanja Srbije GSSS, Printscreen/Youtube/Newsmax Balkans, Printscreen/facebook

"Idem, Maro, da radim"

Milan je, kaže njegova majka, 1. marta napunio 42 godine i njemu svi imaju samo reči hvale: i komšije, i poznanici, i poslovni saradnici. Marica se u mislima već 10 meseci svakodnevno vraća u dan kada je sina videla poslednji put.

- Došao je kod mene oko 8.10 časova. “Neću da doručkujem, doručkovao sam”, rekao je. Popili smo kafu, on je pustio tri, četiri mejla. “Idem, Maro, da radim”. To su mu bile poslednje reči na izlasku iz mog stana. Ma da je još nešto rekao, ma da sam nešto osetila neuobičajeno. Ništa! Prešao je ulicu i ušao u auto. Sve je bilo normalno. Moja sestra ga je zvala iz Amerike telefonom. Tetka, kaže, hajde od nedelje se vidimo. To je bio ponedeljak. Dan ranije je sa sinom bio u Beogradu na takmičenju “Malac genijalac”gde je unuk osvojio nagradu. Bio je srećan zbog toga - seća se Marica.

Milan Đorđević je od majke otišao u oko 9.10 - 9.15 časova, a na parkingu ispred njegove zgrade su prolaznici čuli neki bučni razgovor.

- Prolazila je neka koleginica, imao je dva razgovora, meni su u policiji rekli da je razgovarao sa šeficom. Onda je u 10.30 časova je došao u Klinički centar gde je imao zakazan poslovni sastanak u 11 časova. E to je sad malo pitanje što je poranio. On je uvek bio tačan. Ona ga je pitala Milane šta ima novo. On je rekao ima i dobro i loše. Šta je to loše – rekao je da mu se otac nedavno razboleo od leukemije. Popričali su, kaže doktorka da je bio malo, onako nervozan, ali da ništa nije pokazivao. Otišao je od nje oko 11 i već u 11.40 časova sigurnosna kamera ga je snimila u Gornjoj Studeni na putu za Bojanine vode - priča Marica.

"Samo plačem, nerviram se i gledam slike“

Milanova majka, ispričala je uoči godišnjice od nestanka, da i dalje ne gubi nadu.

- Svi kažu živ je, tu je, ne sekiraj se. A gde je? To nije dan, dva, tri nego godinu dana. Samo plačem, nerviram se i gledam slike. Taman posla da gubim nadu, ako izgubim nadu onda mi ostaje samo da se ubijem. Ne gubimo nadu. Nema nikakvih novih informacija iz istrage. Pre dve nedelje sam kontaktirala policiju, kažu mi: „Gospođo Marice, nema ništa novo“. Sve smo na početku. Gore nema ništa. On je gore stavljen u kola i doviđenja. To je jedini način da ode odozgo. Pas tragač je reagovao samo na njegov trag na parkingu, na terasi Planinarskog doma i ispred osmatračnice. Ni na jednoj stazi. Seo je iz kola u kola i – doviđenja - smatra Marica.

BONUS VIDEO