POSTOJI JOŠ JEDAN SNIMAK TRAGEDIJE U BUDVI! Profesorka psihologije analizirala oba: Izgleda da je Tijana pokušala da uradi OVO!

Profesorka psihologije doktorka Jasna Hrnčić govorila je o tragediji koja se dogodila u Budvi kada je Novosađanka Tijana Radonjić (19) stradala tokom parasejlinga na plaži u Bečićima. Kako se saznaje, nesrećna devojka se tokom leta sama otkačila sa sigurnosne sajle i pala s visine veće od 50 metara u more, piše Kurir.

Jasna Hrnčić objasnila je kako adrenalin utiče na naše psihološko stanje.

- Adrenalin je hormon koji se luči kada je osoba u stanju opasnosti. Znači, procenjuje da je životno ugrožena i onda se mnogo povećava ovaj adrenalin. To je tzv. simpatička reakcija autonomnog nervnog sistema. Znači, svi se sistemi dižu da se odbranimo zato što smo u opasnosti. To bi bilo, da kažem, klasičan razlog te reakcije, ali, takođe, pokazalo se da neki ljudi i namerno izazivaju tu adrenalinsku reakciju zato što se to može tumačiti kao veoma veliko uzbuđenje. Mi, generalno, imamo u pop kulturi, u masovnoj kulturi, sklonost ka proizvođenju sadržaja koji jako podižu uzbuđenje - kaže ona i dodaje:

Foto: Ustupljene fotografije

- Zavisnici od adrenalina ipak nisu svi koji kažu da jesu. Znate, to je sprava zavisnosti i ona ima neke svoje simptome koje mislim da većina ne zadovoljava. Sklonost ka uzbuđenju je inače karakteristika mladosti. Jer mladost bolje trpi taj napad adrenalina, taj skok adrenalina, nego ljudi u godinama, koji zbog toga mogu da obole i imaju razne probleme celog sistema, koji je previše opterećen.

- Dakle, kada se radi o mladosti, mladi, zdravi ljudi lepo trpe taj veliki skok adrenalina što se fizičkog aspekta tiče, znači telesnog, a što se tiče njihove sklonosti, mislim da cela sadašnja kultura malo ide na tu stranu. Akcioni filmovi, koji su jako brzi, često sadrže opasne scene. Igrice koje vrlo često sadrže scene koje povećavaju adrenalin da mnogi, u stvari, zloupotrebljavaju i koriste taj fenomen da bi stekli neku korist, neki novac.

- To je ono što se menja u kompletnoj kulturi mladih jer se to podstiče medijima i kompjuterskim sadržajima. Tako da smo mi već nekako spremni za to. Onda je takođe mnogo veća ponuda adrenalinskih aktivnosti, tzv. adrenalinskih, znači aktivnosti koje jako dižu adrenalin. Ovaj parasejling uopšte nije postojao, nije postojao u moje vreme kad sam ja imala te godine. Znači imamo sad i one skokove, kako se to zove, bandži. Ceo spektar aktivnosti koji se nudi - objasnila je ona za TV Prva.

Foto: Video Printscreen

Šta je tu zaplet

- Kada skoči adrenalin tako mnogo, mi nismo sigurni da li ćemo to protumačiti kao uzbuđenje ili kao ekstremnu životnu opasnost. Jer toliki skok je zato što se, u stvari, simulira situacija ekstremne životne opasnosti. Jer vi kad pomislite da ste na 50 metara iznad vode, da idete nekom brzinom, ne znam koliko je to kilometara na sat, ali to je neka ozbiljna brzina, da ste samo u kupaćem kostimu i toj zaštitnoj opremi, je li tako?

- To može da se protumači da ste u jako velikoj životnoj opasnosti. Ako imate još neki problem s visinom, 50 metara nije malo. To je jako velika opasnost i može da se protumači da ste u toliko velikoj opasnosti da ti je veća verovatnoća da ćeš preživeti ako se odvežeš i izađeš iz te opreme nego da ostaneš - rekla je ona u jutarnjem programu TV Prve. 

- To može biti i napad panike, ali ja sam isto pažljivo pogledala snimak. Imaju dva snimka koja su vrlo informativna i koja meni izgledaju da je došlo do adrenalinske reakcije, da je osoba protumačila jako opasnu situaciju i da je počela da skida opremu jer njeni pokreti pokazuju da je to dosta brzo i da je uspaničena nekako, suviše brzo, suviše je važno da što pre izađe iz toga.

Foto: Video Printscreen

- To inače nije let koji toliko kratko traje, to traje neko vreme, ali ona je bila jako ubrzana da što pre to uradi, što je isto simptom situacije u kojoj se osećamo da smo u velikoj opasnosti, gde je brzina jako važna, brzina bega. Jer mi kad smo u opasnosti, mi reagujemo prvo na dva načina: ili se borimo protiv opasnosti ili bežimo. Ovo što sam videla liči na reakciju bega. Ono što se desi u ovoj situaciji je suženje svesti, gde nije dobra procena šta je opasno. Ne znamo koji će ljudi kako da reaguju kada dođu u situaciju u kojoj nisu bili.

- Meni ne izgleda da je to samoubilački opis. Ide protiv toga da se radi o samoubistvu i to što je lep kostim obukla, obično ne vode računa. Možda je namerno htela da tako izgleda, ali obično ima i neka poruka, ako već hoće tako dramatično, nešto bi bilo za nekoga, najčešće ta spektakularna samoubistva su vezana za neku osobu i imaju potrebu da pošalju poruku to ide protiv.

Ističe da za tezu da je beg iz situacije opasne sa suženom svešću više govori o tome da se radi o ekstremnom strahu koji može da se protumači kao panika. Kako kaže, ako nije dolazila u takve situacije, ne možemo znati da li je sklona tome ako ne zna da li ima napad panike.

Foto: Printscreen Instagram

Jasna Hrnčić objašnjava šta da radimo kada se nađemo u ovakvoj situaciji, kada osetimo paniku.

- Prvo smatram da tako nagli skok u situaciju koja je provokativna za visoku adrenalinsku reakciju, ne preporučujem. I ja sam se bavila sportom, u to se ulazi postepeno. Ne, daj mi pare, idemo na 50 metara. Nego postepeno, da te vuče gliser, pa na pet metara, da se postepeno navikava organizam.

Kada se radi o ozbiljnijim pristupima osoba treba da popuni upitnik gde bi jedno pitanje trebalo da bude kako reaguješ kada si u opasnosti. Doktorka zaključuje da je ona imala suženu svest jer nije dobro procenila situaciju. Kako navodi, nema signala da se radi o samoubistvu, više ima signala da se radi o ekstremnom strahu i fokusu da pobegneš iz situacije sa suženom procenom šta je ono što je najbezbednije.

BONUS VIDEO