ZA 48 SATI UBIJENO 19 LJUDI, DESETINE PORODICA ZAVIJENE U CRNO! Crni maj 2023. godine: Školske klupe ostale prazne, ugašena mladost i budućnost u dva sela!

Početak maja u Srbiji obeležava se tugom i tišinom. Dve godine su prošle od dva nezapamćena krvoprolića koja su u svega 48 sati zavila u crno desetine porodica, gradove i sela ostavila u šoku, a naciju gurnula u duboku kolektivnu traumu.

Sve je počelo 3. maja 2023. godine u beogradskoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, kada je trinaestogodišnji učenik pucao na svoje školske drugove, nastavnicu i osoblje škole.

Foto: ST/Nemanja Pančić

Ubijeno je deset ljudi – devet učenika i čuvar škole. Među žrtvama su bila deca stara svega 12 i 13 godina, a ceo region ostao je paralisan pred užasom zločina koji se odigrao u učionicama jednog od najelitnijih škola u Beogradu.

Foto: TANJUG/ JADRANKA ILIĆ/bs

Samo dan kasnije, 4. maja, dogodio se još jedan masakr, ovaj put u selima Malo Orašje i Dubona kod Mladenovca. Uroš Blažić, tada dvadesetjednogodišnjak, krenuo je naoružan kroz naselja i pucao nasumično iz automatskog oružja.

Foto: MUP Srbije

U tom krvavom pohodu ubio je devetoro mladih ljudi, a ranio više od desetoro. Većina žrtava bila je u dvadesetim godinama, neki od njih su se samo zatekli na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.

Za dva dana ugašeno je 19 života. Škole ostale su bez svojih đaka, dva sela bez svoje omladine. Roditelji, braća i sestre, prijatelji – svi su preko noći bačeni u bezdan bola koji ne prestaje.

Foto: ST/Nemanja Pančić

„Za nas je 4. maj svakog dana“, rekla je Suzana Ranković, sestra ubijenog Dalibora Todorovića iz Dubone. „Bol je ista, samo smo naučili da živimo s njom.“

Foto: printskrin društvene mreže

Godine prolaze, ali rane ostaju. Ništa više nije isto – ni u Ribnikaru, ni u Malom Orašju, ni u Duboni. Uspomene na stradale čuvaju porodice, prijatelji i komšije, a ceo narod pamti dane kada se život zaustavio i kada je postalo jasno da ništa ne može biti važnije od sigurnosti naše dece.

Dok se zločini iz maja 2023. godine još uvek procesuiraju u sudovima i javnosti, porodice žrtava ostaju u tišini, sa svećama i fotografijama, u nadi da se ovakvi dani više nikada neće ponoviti.

BONUS VIDEO