S VRATA ME JE POGODIO, ODLETELA SAM ISPOD KATEDRE! Ranjena nastavnica istorije iz Ribnikara opisala detalje užasa iz učionice smrti!

Nastavnica Tatjana Stevanović, koja je teško ranjena tokom masakra u školi "Vladislav Ribnikar," svedočila je na petom glavnom pretresu u Višem sudu u Beogradu, u parničnom postupku protiv roditelja dečaka, Miljane Kecmanović i Vladimira Kecmanovića, koji je 3. maja prošle godine usmrtio devet učenika i pripadnika obezbeđenja, a ranio još šest osoba.

Foto: Nemanja Pančić/Printskrin

U potresnom svedočenju, dotakla se kobnog dana rekavši da je počeo "kao i svaki drugi".

- Čak je došao i veliki broj dece, koji obično nije dolazio jer su imali slikanje za album. Pred kraj časa se čulo nešto na hodniku, za šta sada znamo da su pucnji. Mislila sam da su petarde, da su u pitanju nestašni osmaci jer im se približio kraj škole - počela je nastavnica istorije potresnu ispovest.

Kako je dalje navela danas tokom pretresa, prva pomisao joj je bila da je Dragan Vlahović, koji je bio obezbeđenje škole, bio tamo, te da će on sve rešiti. Kasnije se ispostavilo da ga je maloletni ubica takođe usmrtio hicima iz pištolja.

- Međutim pucnji su se ponovili i onda je postalo jezivo, vreme se odjednom promenilo, svi smo bili ukočeni i hipnotisani, čuo se potom vrisak i tada su se naglo otvorila vrata učionice - ispričala je.

"Odmah sam pogođena u stomak"

Kosta Kecmanović, učenik tadašnjeg 7/2 tada je ušao u učionicu i počeo krvavi pir.

- Odmah sam bila pogođena u stomak, odletela sam i pala ispred katedre. Čula sam pucnje u učinici i čula sam da se nešto dešava. Kada sam došla svesti, videla sam da su mi ruke krvave. Sećam se da sam videla malog Vladu koji je ležao tu, bio je bled i nepokretan, a devojčica je dopuzala do mene. Došla je da se sakrije i ja sam je zagrlila. I onda odjednom muk - kazala je Stevanović.

Foto: Nemanja Pančić/Printskrin

- Prvi je ušao nastavnik geografije koji je pitao šta se dogodilo i neko je od dece rekao “Kosta je pucao”. Ja nisam shvatala, pitala sam se da li je to moguće. Vreme mi je gubilo dimenziju, to sve deluje kao da je trajalo dugo, a sve se završilo za dva minuta. Zatim su došli policajci, pipali su mi puls i tada sam shvatila da nije dobro. Stavili su me na kolica i izveli me, tada sam videla mrtve devojčice u hodniku koje su bile dežurne - navela je Tatjana Stevanović.

Prema njenim rečima, fizički bol i dan danas oseća posle dugog oporavka i niza operacija, a duševna bol prisutna će biti zauvek, jer kako kaže: "Ništa nije gotovo".

- Prvi metak pogodio me je bočno u stomak, na 1 milimetar od glavne aorte, imala sam neopisivu sreću, pogotovo što sam dugo bila nepokretna. Takođe, na obe ruke sam imala prostrelne rane, kosti su mi bile kao kaša, i dalje nemam osećaj u levom dlanu - govorila je Tanja o ranama koje su ostale vidljive, s obzirom na to, kako kaže, na stomaku, rukama i nozi ima ogromne ožiljke.

Ranjena nastavnica bila je 6 meseci nepokretna, a ukupno 8 provela je u bolničkoj postelji. Kako je rekla tokom svedočenja, u prvim danima posle pucnjave bile su dobre prognoze, sve dok nije počela u jednom momentu da tone.

- U stomaku mi je ostala neka tečnost, tada sam počela da tonem, osetila sam veliki strah, jer sam mislila da je gotovo. Međutim, imala sam neopisivu sreću, iako mi i dalje smeta anesteziranost ruke i od kolena nadole leve noge nemam oaećaj nikakav, a strah, strah je prisutan svakog dana. Uznemiri me svaki vatromet, svake iznenadne situacije, filmovi u kojima ima oružja, sve me uznemirava ono što ranije nje - ispričala je Tanja.

Inače, ona danas ne radi nigde, ranije je već govorila na temu povratka u školu, kada je rekla da se to neće nikada više desiti, iako je obozavala svoj posao.