"DIGLA SAM POGLED KA BRDAŠCETU, VIDELA SAM DA JE NEMA"! Ovo se desilo kada je majka Danke Ilić shvatila da joj je ćerka nestala

Dvogodišnja Danka Ilić nestala je 26. marta ove godine u Banjskom polju kod Bora. Posle nekoliko dana je objavljeno da je ubijena.

Optužnica za njeno ubistvo, podignuta je protiv Dejana Dragijevića, Srđana Jankovića i Dragijevićevog oca Radoslava Dragijevića, a u njoj se nalaze i kompletni iskazi roditelja male Danke.

Majka devojčice Ivana Ilić ispitana je u tužilaštvu 17. aprila.

Ona je tada ispričala da je kobnog 26. marta sa decom krenula u Banjsko Polje oko 12.45 ili 12.50 sati, da je smestila decu u svoj "ford fokus", da je ona vozila i da je prilikom izlaska iz Ulice albanske spomenice pozvala supruga na telefon i da mu je rekla da ide u Banju sa decom, na šta joj je suprug Miloš odgovorio: "Dobro, samo se javi kada stignete".

Okrenula se, a deteta nije bilo

Majka je opisala da se sa decom igrala sa loptom oko pet minuta, da je njen sin šutirao loptu, dok Danku to nije interesovalo i da je ona uzimala loptu i bacala je kao i da se sve to dešavalo ispred prednjeg dela automobila.

- Deca su sve vreme bila ispred auta, trčali su. Napravila sam još pet slika od kojih je na dve Danka bila sama, dve na kojima je sin bio sam, sve je trajalo manje od 10 minuta. Sedela sam na ciglama dok sam ih slikala, a onda sam stavila telefon u džep i nastavila da šutiram loptu sa sinom, dok je Danka sve vreme trčkarala, dolazila do nas, uzimala loptu, bacala je i smešila se. Najviše što sam se udaljavala od njih bilo je tri metra i to ispred vozila, gde su se i oni nalazili. Igrali smo se oko 10 minuta dok sin nije tražio da pije vode. Videla sam da se Danka opet penje na brdašce i da je bila na oko pet metara od auta, odnosno bila je na samom početku staze koju sam opisala - rekla je.

Opisala je da je sin bio pored nje kada je krenula da uzme vodu iz automobila i da je otišla do suvozačkih vrata jer se njen ranac nalazio na suvozačkom sedištu. Dala je sinu vodu, on joj je vratio flašicu koju je vratila u ranac. Sve je, kako je rekla, trajalo oko dva minuta.

- Kada sam podigla pogled ka brdašcetu, videla sam da je nema. Počela sam da dozivam Danku, tražila sam pogledom po livadi na kojoj su se igrali, a kada sam shvatila da je nema, uzela sam sina za ruku i pošli smo da je tražimo stazicom na brdašcetu. Prolazili smo kroz otvorenu kapiju, koja je bila na jedan ili dva metra od brdašceta. Kapija je bila od malog dvorišta koje smo koristili za čuvanje kokošaka. Kroz to dvorište smo prošli do sledeće kapije koja je isto bila otvorena i onda je na oko tri metra od bočne strane kuće. Sa sinom smo izašli na stazicu pored kuće koja vodi kroz celo dvorište, išli smo desno, napravili ceo krug koji, po mojoj proceni, ima oko 100 metara, i opet smo došli do zadnjeg dela auta - dodala je Ivana.