NIZ NOVIH KRIVIČNIH DELA I OŠTRIJE KAZNE – šta donose izmene Krivičnog zakonika! Tužilac Miodrag Marković za Republiku!

Krivični zakonik Srbije trebalo bi da u narednom periodu doživi velike promene, osmi put za manje od dve decenije, a kako je najavljeno, Javna rasprava o nacrtu njegovih izmena trajaće od 1. oktobra do 1. novembra 2024. godine. Predlagač zakona kao povod navodi masovna ubistva u "Ribnikaru" i selima u okolini Mladenovca zbog čega u izmenama postoje i četiri nova krivična dela o oružju.

- Predložene izmene i dopune Krivičnog zakonika predstavljaju odgovor države putem izmene krivičnog zakonodavstva, u cilju odvraćanja potencijalnih izvršilaca krivičnih dela, kao i povećavanje represije prema učiniocima krivičnih dela, radi zaštite najvažnijih društvenih vrednosti - ističe Ministarstvo pravde.

U navedenom periodu biće predlagane eventualne dodatne izmene od strane stručne javnosti, a moći će da se iznesu primedbe i obrazlože razlozi za iste. Nakon toga, Ministarstvo pravde izradiće konačni Nacrt koji potom odlazi na javnu raspravu u Skupštinu, a potom na usvajanje. Među glavnim izmenama su uvođenje niza novih krivičnih dela i oštrije kazne.

Foto: ST/Vladimir Lukić

Miodrag Marković, zamenik glavnog javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu Nenada Stefanovića, u intervjuu za Republiku objašnjava da su izmene i dopune Zakona o krivičnom postupku bile neophodne kako bi se uskladili zakon i vreme u kojem živimo.

- Kao što mi pravnici volimo da kažemo, život je dinamičan, a pravo je statično. U društvima kao što je naše, na kraju krajeva u svakom društvu na svetu, u svakoj državi na svetu, vrlo se često dešavaju neki novi tokovi, tendencije i pojave kakvih ranije nije bilo. S druge strane, sam po sebi zakon je onakav kakav je napisan, kakav je usvojen od strane nadležnog tela, to je obično u većini država, parlament, Narodna skupština. I s vremena na vreme, kada dođe do tog nekog disbalansa, odnosno neravnoteže između zbivanja u društvu i zakona, odnosno svih drugih pravnih propisa, neophodno je da dođe do određenog usklađivanja. Svi se mi veoma dobro sećamo događaja iz 2023. godine, najpre masovnog ubistva u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ na Vračaru,a potom i događaja iz dva sela u okolini Mladenovca, Malo Orašje i Dubone, gde je takođe došlo do masovnog ubistva. Sećamo se i događaja iz ove godine, gde se radi o aktu terorizma, gde je učinilac žandarma, koji je bio obezbeđenje ispred ambasade Izraela gađao iz samostrela - kaže Marković za Republiku.

Tužilac Višeg javnog tužilaštva ističe da zakonodavac predloženim izmenama pokušava da predupredi slične nemile događaje.

- Očekujemo da ćemo sada uskladiti pravno stanje sa faktičkim stanjem, odnosno da će zakon ispratiti promene u društvu. Na kraju krajeva, sećamo se da je svojevremeno, u ne tako davnoj prošlosti, pre nekih 15-ak godina, na primer, ni internet ni informacione tehnologije uopšte nisu bile razvijene u toj meri u kojoj su razvijene sada. Ovde naročito treba ukazati na opasnosti koje vrebaju od takozvanog "Darkneta" ili kako se još naziva "Dark Web-a" koji sadrži internet stranice koje su dobro sakrivene i do njih se ne može doći preko uobičajenih programa za pretraživanje interneta, a koje sadrže uputstva kako se proizvode opojne droge (poput uzgajanja kanabisa ili pravljenja sintetičkih droga poput amfetamina), uputstva za ručno pravljenje hladnog ili vatrenog oružja i rukovanje tim oružjem, davanje uputstava za izradu falsifikovanog novca ili pak savetovanje na koji način se opojne droge i oružje mogu pribaviti na nelegalnom tržištu, saveti kako se vrši ubistvo, fotografije ili video zapisi koji sadrže dečiju pornografiju. Takvim internet sadržajima uglavnom pristupaju pripadnici terorističkih organizacija, pedofilske grupe i razni kriminalci čije aktivnosti upravo zbog konspirativnosti "Darkneta" ostaju sakrivene. Ali, ova lica koja imaju mogućnost da pristupe tim podacima, takođe mogu da ih plasiraju preko društvenih mreža i internet stranica koje bi bile dostupne i preko "običnih" internet pregledača – navodi tužilac za Republiku i dodaje da se ta opasnost se predupređuje uvođenjem ovog krivičnog dela.

Foto: ST/Vladimir Lukić

- Opet, s druge strane, onaj ko možda dođe od takvih sadržaja koji su plasirani na dark webu,  vrlo lako može da ih prebaci, bilo na društvene mreže, bilo na neki sajt koji bi otvorio zbog toga i da, recimo, omogući ljudima da saznaju, ljudima koji bi posmatrali takav sajt, kako se može u kućnoj radinosti proizvoditi droga, recimo, za neke od njih, sticajem okolnosti, saznao sam baveći se ovim poslom - ističe Marković za naš portal.

Tragedije iz maja prošle godine u zakon uvode i kažnjavanje objavljivanja saveta za izvršenje krivičnog dela, i to među ona koja se odnose na ugrožavanje javnog reda i mira. Ta novina izazvala je najviše polemike i zabrinutost dela javnosti – ko će i zbog čega moći da se tereti.

- Pojavile su se razne društvene mreže, koje su pogodno tle za širenje uputstava kako izvršiti krivično delo, kao na primer savete za pripremu droga, ubistava, korišćenje oružja. Intencija zakonodavca, nije da suzbija prava i slobode građana zajamčene Ustavom, kao što je pravo na okupljanje građana, slobodno iznošenje mišljenja i sloboda kretanja, već suzbijanje negativnih tendencija koje mogu poticati od interneta - ukazuje zamenik glavnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i osvrnuo se i na kritike ovog zakonskog rešenja, koje se svode na tvrdnje da će ovo krivično delo biti namenjeno za obračun s političkim protivnicima.

Foto: ST/Vladimir Lukić

- To jednostavno nije tačno iz više razloga. Pre svega zato što intencija zakonodavca nije da ograničava ustavom i međunarodnim ugovorima zagarantovana prava građana na okupljanje i sloboda mišljenja i izražavanja, sloboda kretanja, ili kako se to kroz istoriju zvalo "sloboda zbora i dogovora". Upravo suprotno, namera je suzbijanje kriminaliteta u određenim oblastima i adekvatan odgovor države i društva uopšte na razvoj novih tehnologija i opasnosti da te tehnologije budu zloupotrebljene za izvršenje krivičnih dela koje od toga vrebaju. Osim toga, kao što je i u samom tekstu predviđenih izmena zakona navedeno, za ovo krivično delo će se kažnjavati jedino ako se odnosi na materijal kojim se daju saveti za vršenje nekog krivičnog dela koje je propisano našim krivičnim zakonikom ili drugim propisom - navodi tužilac.

Na zatvorske kazne od tri meseca do tri godine, mogli bi da budu osuđeni oni koji nepropisno obučavaju dete da koristi oružje i ulazi u streljanu.

- Novina u Krivičnom zakoniku jeste i obučavanje deteta da koristi oružje. Osoba koja obučava dete, ali i vlasnik streljane u kojoj se dete obučava, biće kažnjena kaznom do 3 godine zatvora. Novi stavovi odnosiće se i na oružje, držanje oružja, proizvodnju oružja, krijumčarenje oružja, neovlašćeno ispituje oružje, ali i falsifikuje žigove. Zakonodavac sada predviđa posebne članove za svako od ovih krivičnih dela, a opseg kazna zavisi od težine i posledice – ističe tužilac.

Foto: privatna arhiva

Nacrt izmena Krivičnog zakonika predviđa kao novo krivično delo i nedozvoljeno nošenje onesposobljenog vatrenog oružja i hladnog oružja na javnom mestu koje do sada nije postojalo u našem pravu. Prema Markovićevim rečima, to je krivično delo za koje je zaprećena kazna do dve godine zatvora ili novčana kazna i na ovaj način se sprečava nošenje oružja koje se ne može koristiti, znači koje nije funkcionalno ispravno i kao i nošenje hladnog oružja.

- Hladno oružje su raznorazne vrste mačeva, noževa, sekira i tome slično koja, pored osnovne namene, mogu poslužiti za izvršenje krivičnih dela. Sa druge strane, onesposobljeno vatreno oružje ne može da ispali projektil, ne može da ispali metak, ali u praksi i u teoriji ono je vrlo podobno da se njime izvrše druga krivična dela - objašnjava naš sagovornik.

Kako kaže, pomenuto krivično delo posebno je vezano za krivično delo razbojništva jer se ono može izvršiti i sa onesposobljenim i hladnim oružjem.

- Cilj konkretno ove izmene u zakonu jeste da se onemogući nošenje ovakvih stvari u javnosti zato što smo imali situacije da razbojnici koriste replike pa čak i dečije igračke prilikom razbojništava jer laici jako teško prepoznaju da li je reč o pravom oružju. Stoga, krivično delo predstavlja upotrebu bilo kakvog oružja i njegovo pokazivanje čak i ako je ono onesposobljeno ili je u pitanju replika - naglašava tužilac Marković.