INCIDENT NA SUĐENJU BLAŽIĆIMA! ''Vi ste MRTVI ljudi'', ''Majmune, sve ti je ovo otac omogućio!''

Suđenje okrivljenom Urošu Blažiću i njegovom ocu Radiši Blažiću počelo je u Specijalnom sudu u Beogradu.

Za današnje suđenje predviđeno je ispitivanje svedoka, oštećenih i veštaka. Veštak nije došla kao svedok zbog korišćenja odmora i ličnih obaveza. U zgradu posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu, gde se ovo suđenje održava dok ovaj predmet sudi Viši sud u Smederevu, stigli su i članovi porodice ubijenih i ranjeni.

Završeno suđenje

Suđenje je za danas završeno, sledeće je zakazano za 28. oktobar, kada će se čitati pismeni dokazi, gledati snimci i svedočiće veštaci.

Advokat Nebojša Perović izjasnio se povodom dokumentacije koju je dostavila Vojska Srbije u vezi sa kamionima koji su nakon masovnog ubistva, viđeni u Duboni.

- Teretna vozila prošla kroz Dubonu na putu ka Mladenovcu i nisu izvršavali službeni zadatak, a pre toga 5. maja tri vozila idu iz Pančeva za Mladenovac. Predlažem da se vozači ova tri teretna vozila pozovu jer je navedeno da su išli iz Pančeva prema Mladenovcu kroz selo Dubona. Da li je to put koji ide kroz to selo, jer meni zdrava logika pokazuje da se ide preko Kovina i preko Beograda. Porodice imaju određena saznanja i žele da razjasne šta se desilo 5. maja i da li se nešto desilo - rekao je Perović.

Sudija je zatražila medicinsku dokumentaciju za svedoka Jelenu Ajdinović, koja se nalazila u taksiju u koji je uleteo Uroš Blažić tokom bekstva, kako bi bilo određeno da li će ona da bude saslušana, ili će njen iskaz da bude pročitan.

''Vi ste mrtvi ljudi'' 

Deda Nikole Milića, Dragan Milić pristupio je govornici.

- Pozvao me je sin, pozvao me je da ga je moj stariji unuk zvao da neko puca po njima u Ravnom gaju, ja sam odmah skočio i otišao tamo. Dok je sin stao i parkirao, ja sam već ušao tamo. Ako se sećate slike Kosovke Devojke, to je to. Leleci, kukanje, prvo koga sam video, video sam Marka Mitrovića, gde mi je odmah bilo jasno da je ubijen s leđa, on je sedeo na svojim petama, oči otvorene, poznato mi je s ratišta da se predavao, neka kaže ovaj majmun to (Uroš Blažić), pored svog unuka sam prošao dva puta, nisam ga video.

- Nemanja Stevanović je plakao, tražio oca. Jovan je zapomagao, tražio pomoć. Malo kasnije, minut-dva, došao je Miloš Jovanović, ranjen u koleno, tražio je pomoć, vikao je da je iskrvario, da nema više krvi. Šta mogu da kažem, po meni je to nešto što jedino genetski psihopata, otac mu ništa nije bolji, to je isto jedan idiot, kao i ovaj. 

Okrenuo se ka okrivljenima.

- Niste svesni da ste mrtvi ljudi, neće se to tako završiti kao što mislite.

JOVAN POBESNEO NA BLAŽIĆE

- Ti, Radiša, pričaš o nekim činovima, medaljama, nagradama, da si pošten čovek. Pogrešio si u najvažnijem, nisi vaspitao decu, a ti, majmune, to ti je otac omogućio, zapamti me, ubio si mi dva brata, zapamti me, ja sam Jovan Mitrović.

On je krenuo ka boksu u kom se nalaze Blažići, ali ga je sudska straža u tome sprečila i izvela iz sudnice.

Advokat Nebojša Perović istakao je da se Blažić nedolično ponašao.

- Dok je oštećeni, kom su ubili dva brata, ovde govorio vidno potresem, Blažić drsko klima glavom u fazonu "važi, važi". Zahvalio bih se straži što ga je umirila da se ne ponaša tako. To je odnos učinioca dela prema ovome - rekao je advokat, a sudija je odgovorila da je sudsko veće videlo Blažićevo ponašanje.

Dok se Jovan Mitrović vidno uznemiren obraća Urošu i Radiši Blažiću, ubijena su mu dva brata, jedan okrivljeni klima glavom, hladnokrvan.

"NE PUŠTAJ ME! PONAVLJAO SAM MU KOLIKO GA VOLIM!" 

Rođeni brat Petra Mitrovića i brat od strica Marka Mitrovića, Jovan Mitrović ispričao je šta se dogodilo tog kobnog 4. maja.

- Te večeri negde oko pola 11, možda ranje malo, sam gledao utakmicu i nakon utakmice sam legao da spavam. Minut kasnije sam čuo oca kako izlazi iz sobe i viče, brzo, pobi ih čovek, pobiše se i čuo sam majku kako vrišti. Žena je probudila brata Nikolu, sišao sam dole, razumeo sam da je tuča, ne ubistvo, rekao sam majci da ne ide sa nama, nije mi bilo logično da Petar zove oca zbog tuče. Uzeli smo štap, lopatu, sa namerom da branimo Petra i ko je sve tu. Videli smo auto koji je išao ispred nas sa sva četiri migavca, to je bio otac i stric Nemanje Milića, za nama su došli i otac i majka, stao sam nasred puta da niko ne može da prođe jer sam mislio da su ti koji su to uradili još tu - rekao je i dodao da je sreo Dejana, Nikolinog oca:

- Rekao je: ''Šta, šta je bilo, pobi ih čovek kao kerove.'' Petar je ležao pored spomenika na leđima, video sam ih sve, nisam znao šta me je snašlo, krenuo sam da udaram po kolima koja su bila tu. Marko je bio na kolenima i ležao unazad, verovatno se predavao. Nikola i ja smo ubacili Petra u auto da probamo da mu spasimo život, vozili smo 160, a Petar je bio u Nikolinim krilima. Pričao je da ne može više da izdrži, da stanemo i izbacimo ga napolje. Stigli smo do bolnice, u međuvremenu sam ga ja izneo, zagrlio me je i rekao nemoj da me puštaš. Rekao sam Peco, moram da te pustim i ponavljao sam mu koliko ga volim.

SVEDOČENJE BRATA UBIJENOG MARKA MITROVIĆA

Oštećeni Nikola Mitrović, brat ubijenih Petra i Marka Mitrovića, svedoči pred sudom.

- Ja sam među prvima izašao na lice mesta. Spavao sam kod kuće, snajka me je probudila i rekla je da se nešto desilo. Mislili smo da je tuča. Kada smo ušli unutra brata smo ubacili u auto i odvezli u Hitnu pomoć. Video sam i brata od strica. Nisam video sve ranjene jer je bio mrak, video sam one koji su bili najbliže vatri - rekao je.

Advokat Siniša Mašović pitao je ko je izašao na lice mesta, a svedok je odgovorio da su među prvima stigli do Ravnog gaja.

- Dejan i Dragan Milić nosili su Nikolu u automobil. Čuli smo Petrov glas i krenuli smo ka njemu. On je bio sa leve strane spomenika, ležao je na leđima. Brata od strica nismo videli kad smo ušli, a on je bio odmah na ulazu. Videli smo ga tek kad smo iznosili Petra. Sedeo je, noge su mu bile na podu, leđa preko nogu, ruke iznad glave, predavao se verovatno. Marko je bio mrtav, imao je rupu na čelu. Video sam Nemanju Stevanovića na par metara od petra, dao mi je telefon da zovem policiju i Hitnu pomoć. On je preminuo u bolnici. Odmah smo otišli za Smederevo, usput smo sreli policiju i Hitnu pomoć. Obišli smo Dejana koji je takođe išao za Smederevo - ispričao je.

Tužilac Ivan Konatar pitao je svedoka oštećenog da li je neko od ubijenih mladića bio u sukobu sa Urošem Blažićem, a on je odgovorio da Blažića nisu poznavali.

VUJIĆ OPISUJE KOGA JE VIDEO TAJ DAN SA BLAŽIĆEM

Svedok Zoran Vujić rekao je da ne poznaje okrivljene i da ih nikada nije video. On je rekao da osoba koja je u noći masovnog ubistva bila sa Urošem Blažićem nije svedok Đorđe Konradović.

- Bili su u sivom "mercedesu", Uroš je vozio, a taj dečko je bio na suvozačkom mestu, bio je krupan, ali ovog čoveka koji je svedočio pre mene nije čovek kog sam video sa Urošem, prvi put ga vidim sada - rekao je.

"NISAM BIO TAJ DAN SA BLAŽIĆEM"

Svedok Đorđe Konradović iz Smedereva naknadno je pristupio u sudnicu i pozvan je da svedoči. Rekao je da Blažiće zna jer je pre više godina radio kod njih u voćnjaku.

- Kao prvo, ja se sa njim nisam našao, ja sam krenuo sa suprugom i detetom po delove za automobil. Svratio sam u prodavnicu u Duboni, tu smo bili ja, drug koji me je vozio sa suprugom i sa maloletnim detetom, uočili smo kada smo išli prema Mladenovcu kod spomenika društvo, to je bilo uveče, ne znam tačno koje vreme, mislim da je bilo posle 19 časova. Videli smo kod tog spomenika plamen, društvo je bilo tu, kada smo otišli prošlo je nekih sat vremena i kada smo se vraćali, videli smo automobil crne boje, presekao nam je put i krenuo prema Malom Orašju. Čovek što me je vozio je zastao kolima da vidi šta se dešava, ali sam mu ja rekao ko zna ko je, vozi. Mi smo krenuli prema Malom Orašju, taj isti auto se brzo vratio prema Duboni. Ja nisam to veče bio sa Urošem, nisam bio u njegovom vozilu, u prodavnici sam bio, ali ne sa Urošem - rekao je i ispričao u kom vozilu su bili:

- Mercedesom V124, sive boje, vozio je Mratinković Miloš. Ne mogu da se setim koliko je sati bilo, znam da je mrak bio. Sa mnom je u prodavnicu ušao Mratinković Miloš. Bila su deca ispred prodavnice, trčala su po putu, a ljude nisam zapazio iskreno. Kupio sam cigarete, detetu sok, meni i supruzi i vozaču. Imao sam farmerice, crno bele patike, za gore nisam siguran - rekao je on i dodao da je policiji predat snimak na kom se vidi da nije to veče bio sa Blažićem.

- Vidi se na snimku radnica, ja se vidim, mislim da se vidi Mratinković Miloš. 

Tužilac je ispričao da je njemu snimak iz prodavnice dostavio punomoćnik oštećenih Stefan Stefanović i da odbrani, koja je zatražila da se snimak pregleda na suđenju, taj snimak može da dostavi.

"NISAM SA BILJANOM PRIČALA O UROŠEVOM MASAKRU"

Milunka Gavrilović iz Vinjišta, ujna Uroša Blažića je pristala da svedoči i na samom početku je izjavila saučešće porodicama.

- Bili smo u normalnim odnosima, dva puta godišnje smo se viđali, od slave do slave, na nekoliko sati, imali su obaveze i oni i mi. Nikada mi se Biljana nije žalila, redovno smo se čule. Nikada nije rekla da se protiv Uroša vodio ikakav postupak, iz novina smo saznali. Bila sam na svadbi kod Marka, ne mogu da se setim da li se pucalo, bili smo pod šatorom, muzika, ne mogu da se setim, to je bilo 2011.

Ona je ispričala i kada je poslednji put bilau Šepšinu, kao i da li su Blažići ikada pričali o oružju.

- Radiša nikada nije pričao o oružju, ni Uroš. Ne znam da je Radiša bio lovac, nije mi poznato. Išli smo u Dubonu kod njih, poslednji put smo išli u Šepšin, Uroš je slavio Svetog Jovana prvi put. Radiša je kupio i sređivao tu kuću, Radiša i Biljana. Nisam nikada videla nikakvo oružje. Budemo nekoliko sati, odemo kući i to je to. Nije Uroš nikada sam dolazio, uvek su dolazili porodično na slavu. Poslednji put je bio 31. oktobra 2022. za Svetog Luku. Ni moji sinovi nisu pominjali nikada oružje niti da su sa Urošem pričali o tome. Za slavu se nije pucalo, mi smo išli za Svetog Jovana i nije pucano, a za Đurđevdan nismo išli jer i mi slavimo

Punomoćnih oštećenih Miloš Munić postavlja pitanja

Milunka Gavrilović je ispričala i u kakvom su odnosu bili Uroš Blažić i njegovi roditelji.

- Voćarstvom su se bavili. Nisu imali nikakve probleme, što smo mi znali, normalan odnos su imali. Uroš se nikada nije žalio da ima probleme sa meštanima Malog Orašja i Dubone

Advokat Nebojša Perović pitao je da li je nakon masovnog ubistva bila u kontaktu sa Biljanom Blažić, a ona je rekla da su povremeno bila u kontaktu, dok se sa Radišom Blažićem nije čula.

- Jesmo, čule smo se. Čujemo se telefonom s vremena na vreme, nisam išla u posetu kod njih. Ona je jednom došla da obiđe oca. Nismo pričali o događaju, nismo ne znam šta. Žalila se, žao joj je roditelja, žao joj je što se dogodilo sve. Ništa novo ne otkriva, ne priča ništa. Pričali smo koliko nam je žao roditelja i dece, ali detalje nismo. Pitala sam je koji je razlog, ona nije znala da kaže - kaže ona i dodaje da joj nije poznato da su nakon događaja išta selili iz kuće.

Javni tužilac ju je upitao da li je ikada Biljanu pitala odakle toliko oružje

- Pitala sam je, kaže da ne zna., da je verovatno Uroševo i da nisu ni znali da ima sve to. Nismo se puno čule, možda 3-4 puta. Kaže da ne zna odakle toliko oružje, imali su nešto pod dozvolom.  

Kada je završila svoje svedočenje, ponovo je izjavila saučešće porodicama
 

SVEDOČI DEDA UROŠA BLAŽIĆA

Dragan Gavrilović iz Vinjišta, deda Uroša Blaća, tačnije otac njegove majke, pozvan je da svedoči pred sudom. Iako je imao pravo da odbije da svedoči, pristao je i rekao da ostaje pri svom prvom iskazu.

Na pitanja tužioca, svedok je rekao da je bio u odličnim odnosima sa Blažićima, da je išao kod njih u Donju Dubonu jednom godišnje, na slavu ili ako je neka moba.

- Išao sam jednom u Uroševu kuću u Šepšinu. Oni su u Kragujevac dolazili na slavu, zet češće, unuk nije dolazio. Možda je bio pet puta. Ili ako je dolazio ja nisam bio kod kuće. Ne znam da je Radiša bio lovac, ni da je imao oružje u kući, ništa od toga nisam video. Nikada nismo pričali o oružju. Ni ja nisam bio lovac, ali imao sam lovačku pušku jer sam radio u "Zastavi", nije išla prodaja pušaka i onda su nudili na četiri ili šest meseci da se uzme puška ko je hteo. Takvo je bilo vreme - rekao je Gavrilović i dodao da je bio kod starijeg unuka Marka na svadbi.

- Bio sam na svadbi. Pucalo se sigurno, ali se ne sećam ni ko je  ni iz kog oružja se pucalo. Muzika svira, napolju se puca, otkud znam iz čega se puca. Rafalnu paljbu nisam čuo.Ne znam što je Uroš posle masakra došao u moju kuću, nisam pametan. Možda je dolazio pre dve-tri godine na Svetog Luku, a pre toga ne pamtim kad je dolazio .

Gavrilović je rekao da ne zna zašto se Uroš Blažić sakrio posle zločina u objekat u kom su držali oružje. Objasnio je da su tu bile kokoške i da Uroš tamo ranije išao, a da za Radišu ne zna da li je prilazio.

- Ja dok sam bio na njihovim slavama nije se pucalo. Ja sam išao ranije kući, star sam čovek. Biljana mi se nikada nije žalila na probleme u porodici. Za Uroševe prekršajne postupke sam saznao iz novina, uopšte nisam znao ranije. Pušku koju sam imao sam predao. Nemoćan sam, nisam hteo nikom da dam, sa se drugi ne bi naljutili. Uroš je na slavi bio pr enekoliko godina, ali odvojeno od Biljane i Radiše. Nisam se čuo sa njima telefonom, nije bilo potrebe - rekao je odgovarajući na pitanja, dok je tužilac istakao da ima primedbe na njegov iskaz.

Pitanja postavlja punomoćnik oštećenih Miloš Munić.

- Radiša je dolazio kod Uroša u kuću u Šepšin. Pričao mi je da je radio kupatilo, sve što treba. Uroš je radio sa Radišom, rezao voće, bavio se poljoprivredom. Pomagao je, radio je. On i Radiša su imali idealan odnos. Nisam ništa nenormalno čuo, možda bih i pomogao, ali ništa nisam znao.

Pitanja postavlja branilac Radiše Blažića, Duško Puđa

Na pitanje da li su Blažići imali vatromet za Božić, a svedok je odgovorio da nije kod njih dolazio na Božić i da ne zna da li su imali vatromert.

Tužilac ima primedbu na iskaz svedoka, tvrdi da je neiskren u delu da ne zna na svadbi ko je pucao, kada i iz čega.

SVEDOČENJE MIROSLAVA TODOROVIĆA, OCA UBIJENOG DALIBORA!

Otac Dalibora Todorovića, ubijenog u Duboni, Milosav Todorović, na prethodnom suđenju je rekao da želi da dopuni iskaz.

- Imam primedbu na suđenje, drugo, mnogo ste blagi kao sudija na sve ovo što se dešava ovde. Tražim u ime svih roditelja da svi koji se nisu pojavili prošli put budu kažnjeni sa 150.000, imam primedbu i na advokata Uroša Blažića. 

Sudija ga je prekinula i upozorila, nakon čega je on rekao da ukoliko ne može da iznese primedbe nema više ništa da doda.

SVEDOČENJE ANDRIJANE MITROVIĆ

Sestra ubijenog Marka Mitrovića kaže da ne poznaje okrivljene.

- Drugarica i ja smo krenule u Dubonu to veče, bile smo u Ravnom gaju, pa smo odlučile da idemo u Dubonu, bile smo tamo desetak minuta, pričale smo s drugarima u školskom dvorištu Čuli su se pucnji u blizini, Dalibor je rekao kome se dete rodilo, šta slave, nije prošlo ni pet minuta i onda je Uroš stao autom i ušao u školsko dvorište kod kapije i rekao: "Ruke uvis ili lezite, pucaću!" Dalibor ili Milan Panić je rekao: "Čekaj, stani šta radiš?!" On je počeo da puca po nama, a ja sam pala i pravila se mrtva, pala sam u nesvest i ničega se više ne sećam - počela je svoje svedočenje Andrijana, a onda nastavila da prepričava šta se dogodilo te noći:

- Možda je bio dva metra od nas, pucao je rafalno i posle pojedinačno. Iz puške je pucao, sećam se da su izlazile varnice. Čula sam kako je drugarica vrištala, mislim da se tada vratio jer sam ja tada dobila povredu u leđa, rekli su da je to ulazna rana. Uroš nikoga nije znao. Nisam se baš oporavila. Intervencija je pod znakom pitanja, ali pijem lek za oporavak jetre. Pridružujem se krivičnom gonjenju.