NEKAKO SMO GA UBACILI U AUTO IAKO SMO VIDELI DA JE VEĆ GOTOVO! Majka Blažćeve žrtve slomljena u sudnici, OVA RANA na telu njenog sina joj je SVE REKLA

U toku je suđenje Urošu Blažiću i njegovom ocu Radiši. Za sudsku govornicu izašao je Milan Milovanović, otac Lazara Milovanovića koji je ubijen u Malom Orašju.

 

Milan: Ostajem pri svojoj izjavi. Nemam šta da dodam.

Tužilac: Da li je vaš sin bio u sukobu sa optuženim?

Milan: Ne.

Potom je izašla Ivana Milovanović, majka ubijenog Lazara. Ona nije saslušavana u tužilaštvu.

Ivana: Krenuo je kao svaki i drugi normalan dan. Nešto sam radila kod kuće. Lazar je ustao, došao je dole kod mene. Spremam se idem na posao. Eto, on je tog dana spremio doručak. Otišli smo gore, ručali smo zajedno. Spremila sam se i odvezao me je do autobuskog stajališta. To je bilo oko 13 časova. Tad sam ga videla poslednji put.

Ona se potom osvrnula na kobni 4. maj i veče kada je Uroš Blažić počinio masakr u Duboni i Malom Orašju.

Ivana: Radila sam drugu smenu. Ja mu se javim kad izađem sa posla da me sačekaju on ili otac. Nije mi se odmah javio. U 22.31 mi stiže da me čeka na Ravnom Gaju. Ja sam bila u autobusu, videla sam poruku. Nemanja je izbacio stori da su zajedno, da neka vatra gori. Tu je trebalo da me sačeka. Međutim, ja kad sam stigla... (plače) Sačekao me je strašan prizor. Posle sam saznala da su se u 22.32 čuli prvi rafali. Policija nas obilazi. Kako stižemo, vidimo da se nešto dešava. Tad nas je obišao policijski auto. Ja mu šaljem poruku, šta se dešava. Odgovora nema. I kako mi stižemo gore, ljudi u automobilima samo stižu. Vatra gori. Onaj vozač kaže ne mogu gore da se okrenem, ja kažem moraš, gore mi je dete. (plače). Kako sam izašla iz autobusa, kako sam pogledala u tom pravcu, ja sam njega poznala. Tu belu duksericu...

Foto: ST/Nikola Mutić

Ivana: Kada sam prišla, on je već bio bez svesti. Deca koja su bila pored njega, neka su bila živa. Kažem, ne brini, stiže pomoć. Šok. Pozvala sam supruga, rekla sam pozovi komšije, oni su došli zajedno. Šta da vam kažem.. Nekako.. Ne znam ni ko mi je pomogao, nekako smo uspeli da ga ubacimo u auto, iako smo videli da je već gotovo. Jer smo pored ostalih rana videli tu jednu. Jedan metak od sedam mu je razorio srce.

Ivana: Kako smo otišli do Smedereva, ne znam. Hitna pomoć je samo prišla, pipnula puls i krenuli su dalje da pomognu onom kome mogu. Mi smo tako proveli čekajući da nam kažu bilo šta. Tek tamo oko 4 sata su nas pozvali i saopštavali...

Tužilac Konatar: Da li je Vaš pokojni sin Lazar bio u sukobu sa optuženim?

Ivana: Ne, on se nikad nije ni posvađao sa nekim, a kamoli da se potukao.

Ivana: Pridružujem se krivičnom gonjenju i pravno-imovinskom zahtevu. Ne opredeljujem isti u ovom trenutku.

BONUS VIDEO: