Obustavljen krivični postupak protiv "Pikasa"

Šta je teška krađa?

Teška krađa propisana je u članu 204. KZ koji kaže:

(1) Učinilac dela krađe (član 203) kazniće se zatvorom od jedne do osam godina, ako je krađa izvršena:

Obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih zgrada, stanova, soba, kasa, ormana ili drugih zatvorenih prostora ili savlađivanjem mehaničkih, elektronskih ili drugih većih prepreka;

Od strane grupe lica;

Na naročito opasan ili naročito drzak način;

Od strane lica koje je pri sebi imalo kakvo oružje ili opasno oruđe radi napada ili odbrane;

Za vreme požara, poplave, zemljotresa ili drugog udesa;

Iskorišćavanjem bespomoćnosti ili drugog teškog stanja nekog lica.

 

(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i učinilac dela krađe ako vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od četristopedeset hiljada dinara.

(3) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i učinilac dela krađe, bez obzira na vrednost ukradene stvari, ako ukradena stvar predstavlja kulturno dobro, odnosno dobro koje uživa prethodnu zaštitu ili prirodno dobro ili ukradena stvar predstavlja javni uređaj za vodu, kanalizaciju, toplotu, gas, električnu ili drugu energiju ili uređaje sistema javnog saobraćaja i veza, odnosno delove tih uređaja.

(4) Ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe ili ako vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.“.

Inače, KZ u članu 112. u stavu 11. kaže da se učiniocem smatraju izvršilac, saizvršilac, podstrekač i pomagač. Dakle, nije u fokusu samo konkretno lice koje je oduzelo pokretnu stvar već i neka druga, ali to nije preterano bitno za ovo razmatranje.

Drugo i bitnije je da krađu kao tešku određuje:

• način izvršenja (obijanjem, provaljivanjem, od strane grupe, na drzak način …), ili
• okolnosti u kojima je izvršena (za vreme neke nepogode, iskorišćavanjem bespomoćnost lica …), ili
• vrednost ukradene stvari (veća od 450.000,00 din.), ili
• posebno svojstvo ukradene stvari, odnosno njen značaj za društvo (kulturno ili prirodno dobro, javni uređaj, uređaj sistema javnog saobraćaja ili veza …).
• Ono što je najvažnije, pri propisivanju dela, zakonodavac nije tražio kumulaciju uslova, već je svaki slučaj postavljen sam za sebe.

 

Za pravno razmatranje je bitno da nigde nije rečeno da stvar mora biti ukradena provaljivanjem (ili na neki drugi način koji određuje tešku krađu) i da je istovremeno njena vrednost veća od propisane.

Kako stoji u pomenutom članu, konkretno, krađu izvršenu provaljivanjem kao tešku definiše način izvršenja a ne visina pribavljene materijalne koristi.