"NE PRIHVATAM DA JE MRTVA DOK JE NE VIDIM"! Potresna ispovest dede ubijene male Danke! "MISLIO SAM DA SAM NAJJAČI, ALI PUCAM..."!

Potraga za telom Danke Ilić, koji su surovo ubili Srđan Janković i Deja Dragijević,  nije dala rezultate i policija je proširila oblast pretrage na kanjon Lazarove reke i Lazarevu pećinu kod Zlota. Podsećamo da su jame i ogromne strme stene ove oblasti i dalje neistražene, što dodatno otežava potragu. Policija je takođe pregledala kilometre priobalja Zlotske reke, ali do sada nije pronađeno telo nestale devojčice.

Dankin deda Milan Ilić kaže da nikako ne može da prihvati ono što ih je kao porodicu zadesilo.

- Teško nam je, onaj dan kada smo čuli da su uhvatili ubice i da se zapravo radi o ubistvu, svima nam se slošilo. Završili smo svi kod lekara. Ne znam kako sam, iako su monstrumi priznali, živim u nadi. Dok se telo ne nađe, postoji neki tračak nade, iskrica, da je ona živa. Dete nije igla, mora da se nađe, da li neki deo odeće, ili nešto drugo ako su učinili. Ovako, da oni ništa ne mogu da nađu, da ih ovi monstrumi teraju sa jednog mesta na drugo… Užas - rekao je potreseni Dankin deda.

Kaže da strahuje šta su ubice uradile sa Dankom.

-  Ja te ljude ne poznajem, nikada ih nisam video. Nije mi jasno da li moguće da su ti neljudi to počinili, da su još to opisivali. Takvo nešto nema na zemaljskoj kugli, ja nisam pametan. Da su je makar ostavili kada su je udarili, ili bre, osnovno je kada se tako nešto dogodi, udes, nesreća, da pomognu. Ako nisu u stanju, zovi pomoć, viči. Ja im nikada ne bih zamerio da je situacija bila takva da su je oni udarili pa hitno odvezli u bolnicu, ali ovako… ne želim nikome zlo, ni njihovim porodicama, ali ima ovaj odozgo, Bog, on radi posao kako treba. Mislio sam da sam najjači, da mogu da nosim porodicu, ali i ja sam počeo da pucam.

Sagovornik je dodao da se oni kao porodica nadaju da će pronaći Dankino telo kako bi mogli da je sahrane kako treba.

- Da ima deka gde da joj zapali sveću, da zna gde počiva. Tog dana kada je nestala sam je poslednji put video. Otišli smo supruga i ja da pričuvamo Danku i njenog brata, dok je Ivana otišla do opštine nešto da završi. Inače, supruga ih je čuvala često i na nju su navikli. Ranije je bilo da kada nas deca vide, uvek prvo trče kod babe, međutim, tog dana je moja Danka potrčala dedi u zagrljaj. Ja baš kažem supruzi u tom trenutku: "Ju, ovo će sneg da pada. Neverovatno mi je"… Igrali smo se, šalili i kada se svega toga setim, samo mi je teže. Nije mi dobro kada joj vidim sliku na internetu i televiziji, suze same idu i samo se pitam da li je to moguće... - kroz suze je naveo sagovornik za Nova.rs.

Bonus video