KAKO JE ZEMUNSKI KLAN LIKVIDIRAO LJUDE IZ SVOG NAJBLIŽEG OKRUŽENJA: Šifra za smrt - "Put u Kanadu"

Mile Novaković, penzionisani pukovnik policije, nekadašnji načelnik Uprave kriminalističke policije, za Srpski telegraf otkrio je najveće tajne i policijske akcije devedesetih godina. U dodatku koji je pred vama govorio nam je o klanovima i mafijašima, ubistvima i istragama, otkrio kako je policija vrbovala doušnike, ko je s njima radio...

Ovo su dosad nepoznati detalji o brutalnim smaknućima unutar "zemunskog klana"...

Marko Petrović, zvani Mamica, rođen 1974. u Zemunu, koji je živeo na poljoprivrednom dobru 13. maj 6 u Batajnici, bio je član šireg sastava "zemunskog klana". Sa Milanom Jurišićem Juretom, braćom Dušanom i Đorđem Krsmanovićem, Sašom Popovićem i Nikolom Bajićem bio je vojnik druge lige bande kojom je komandovao Dušan Spasojević Šiptar. Prodavali su heroin u Zemunu, krali automobile i reketirali ljude. Protiv njega je u tadašnjem Četvrtom opštinskom sudu na Novom Beogradu vođeno nekoliko postupaka zbog različitih krivičnih dela: nelegalnog posedovanja oružja, krađa, trgovine narkoticima...

Maja 2001. prva postava "zemunskog klana" (Dušan Spasojević, Mile Luković, Kum, Vladimir Milisavljević Vlada Budala i braća Aleksandar i Miloš Simović) uhapšena je u Francuskoj, izručena Srbiji i pritvorena pod sumnjom da je počinila više otmica srpskih biznismena. Ostatak bande je pod nadzorom Surčinaca Ljubiše Buhe Čumeta i Dejana Milenkovića Bagzija, kao i Miladina Suvajdžića Đure Mutavog, nastavio poslove preprodaje heroina u Zemunu, delu Novog Beograda i Novom Sadu.

Foto: Printskrin

U međuvremenu, tokom leta 2001, na Četvrti sud i tužilaštvo vrši se nezapamćen pritisak da se Spasojević pusti iz pritvora.

Njegovi saradnici prave lažnu lekarsku dokumentaciju da je ozbiljan srčani bolesnik, a prezentuju se i psihijatrijski nalazi da njegova porodica - žena i ćerka, doživljavaju teške psihičke traume jer je on u zatvoru. Tokom boravka u zatvoru, međutim, evidentirane su i tajne nezakonite posete Spasojeviću.

OSVETA ŠIPTARA

Ipak, vođa "zemunaca" je pušten iz pritvora 7. septembra 2001, dok je za ostale odbijen zahtev za ukidanje pritvora. Po izlasku iz zatvora Spasojevićev advokat saziva konferenciju za medije na kojoj novinarima deli odštampano saopštenje za medije Dušana Spasojevića, u kom iznosi do tada nečuvene optužbe, insinuacije i laži, kojima pljuje po radu policije i tužilaštva.

Spasojević po izlasku iz pritvora ima zamerke na rad klana. Nije bio zadovoljan kako je banda funkcionisala dok je bio odsutan i, po ugledu na mafijaške šefove iz njemu omiljenih filmova, izdaje nekoliko hitnih naredbi da bi uterao strah i povratio ugled neprikosnovenog vođe. Dobio je neproverenu informaciju da je član bande Marko Petrović Mamica planirao da mu zbog navodnog neisplaćenog duga otme dete - ćerku, koju ima iz vanbračne veze. Istovremeno, saznao je i da Mamica namerava da cinkari policiji.

Foto: printscreen

Zato su zadatak da ubiju Petrovića dobili njegovi najbolji drugari Jurišić i Dušan Krsmanović. Logističku podršku trebalo je da im pruži Suvajdžić, koji je i iznajmio stan broj 5 (prizemlje) na Bulevaru Avnoja 106, preko puta restorana "Perper". Onda su krenuli u sprovođenje krvavog plana.

Krsmanović je obavestio Mamicu da se uselio u ovaj iznajmljeni stan i da hoće od njega da otkupi kompjuter. Pošto nije vičan radu s računarima, tražio je od Petrovića da mu ga donese i instalira. Dogovorenog dana, u stanu su bili spremni Jurišić i Suvajdžić, koji je u međuvremenu nabavio pištolj s prigušivačem.

Petrović je došao do ulaza zgrade svojim crvenim jugom. Sačekao ga je Krsmanović da bi mu pomogao da iznese kompjuter. Kada su došli do vrata i pozvonili, Suvajdžić je iskočio kroz prozor. Petrović, ne sumnjajući u svoje najodanije drugove, počeo je da instalira kompjuter. Zanesen poslom, nije primetio kada mu je s leđa prišao Jurišić i pucao mu u potiljak. Petrović je pao na pod, a ubica-prijatelj mu je još jednom pucao u glavu.

UMOTAN U TEPIH

Da ne bi ostali tragovi krvi na podu i tepihu, umotao je glavu ubijenog druga u peškire. Kada je posle 20 minuta došao Suvajdžić, s Petrovića su skinuli odeću i telo preneli u kadu. Krvavu odeću su stavili u veš-mašinu da bi uklonili tragove. Suvajdžić je uzeo ključeve juga i pištolj s prigušivačem, pa se odvezao u Surčin, gde je pištolj i automobil predao Dejanu Milenkoviću Bagziju, koji je za potrebe "zemunskog klana" uništavao oružje i vozila koja su koristili u zločinima. Bagzi je u svojoj garaži pištolj isekao na strugu, automobil rasturio u delove i odneo na otpad.

U povratku do iznajmljenog stana Suvajdžić je na Buvljaku na Novom Beogradu kupio veliku platnenu torbu i sredstva za čišćenje, kojima su pokušali da otklone tragove krvi s poda i tepiha. Pošto nisu uspeli, odsekli su krvavi deo tepiha, stavili ga sa Petrovićevom odećom i bacili u obližnji kontejner. Kapi krvi sa zidova istrugali su molerskim alatom. Telo su spakovali u dve velike crne kese za đubre i stavili u torbu koju je kupio Suvajdžić. U posebnu kesu su spakovali ostatak Petrovićevih stvari: patike, delove odeće, diskete...

Foto: www.profimedia.rs

U toku noći, torbu s telom ubijenog preneli su u prtljažnik automobila golf 2, koji je ostao parkiran ispred ulaza u zgradu. Naizmenično, do jutra, obilazili su automobil. Onda su u ranim jutarnjim časovima, sa dva automobila, krenuli put Dobanovaca, ka privatnom groblju "zemunskog klana", gde su imali pripremljene rake za one kojima je presuđeno da "putuju za Kanadu" (šifra za ubistvo).

Prvi automobil ka Dobanovcima je vozio Suvajdžić, a u golfu sa telom bili su Jurišić i Krsmanović. Na auto-putu, u traci ka Šidu, skrenuli su u šumu koja je 1.500 metara pre skretanja za Aerodrom "Nikola Tesla". Torbu sa telom zakopali su u pripremljenu rupu.

KESA PREKO GLAVE

Da bi sakrili tragove zločina, nekoliko dana kasnije, Krsmanović i Jurišić, po Spasojevićevom nalogu, otputovali su automobilom u Bijeljinu. Odatle su na adresu roditelja Marka Petrovića poslali 50.000 dinara da bi kod njegove porodice stvorili utisak da je otputovao u Bosnu i da im odatle šalje novac.

Ali 9. oktobra 2001. u sedištu beogradske policije otac Marka Petrovića prijavio je nestanak. Policajcima je objasnio da je Marko od kuće otišao 26. septembra. Dao je i kratak opis sina i šta je u trenutku nestanka imao na sebi. Dao je i marku automobila i registarski broj (BG 463-089).

U maju 2003, u toku akcije "Sablja", uhapšen je Dušan Krsmanović. Pokajnički je do detalja ispričao kako je s Jurišićem ubio i gde je zakopao najboljeg druga. Mi, policajci, dva dana smo sa Krsmanovićem bezuspešno pretraživali šume kraj auto-puta dok nam se nije pridružio radnik sa rovokopačem. Radnik je došao, osmotrio teren i po izgledu zemljišta i nekoliko iskopanih kašika, na dubini od oko 80 centimetara, zakačio crnu torbu, u kojoj su kriminalistički tehničari pronašli leš muškarca u poodmakloj fazi raspadanja, bez odeće, s kesom navučenom preko glave.

Foto: Youtube-RUDAR 7

Pronalasku leša prisustvovao je i istražni sudija, koji je izdao nalog za obdukciju na Institutu za sudsku medicinu, a na Biološkom fakultetu, na osnovu DNK analize, identifikovan je leš. U međuvremenu, urađen je uviđaj u stanu na Bulevaru Avnoja. Tu su na parketu i zidu otkriveni tragovi krvi.

SMRT CRNOGORCA

U istom periodu kada je ubijen Petrović, Dušan Krsmanović i Jurišić, po nalogu Dušana Spasojevića, ubili su i Željka Mihajlovića, zvanog Crnogorac. I on je bio povremeni član "zemunskog klana".

Leš su zakopali u šumi preko puta Aerodroma "Nikola Tesla". Policija je taj teren više puta prekopavala, ali telo nije pronađeno. Mihajlović je otišao na "put za Kanadu" jer je Spasojević dobio informaciju od saradnika iz beogradske policije da svakodnevno kontaktira s policajcem iz krvnih delikata SUP Beograd Rodoljubom Milovićem (kasnije postao načelnik Uprave kriminalističke policije, odakle je otišao u penziju).

S tim kontaktom Mihajlović je predstavljao potencijalnu opasnost za mafijašku grupu iz Šilerove ulice. Kada je Mihajlovićeva supruga prijavila nestanak, Spasojević i njegov saradnik iz policije su telefonom pozvali porodicu inspektora Milovića i njegovoj deci ostavili poruku da je tatu zvao Željko i da će biti duže na putu. Tim pozivom su "zemunci" hteli da dezavuišu i Milovića i Željkovu porodicu.

KALINIĆEV PEČAT

Šifra da neko otputuje u Kanadu u "zemunskom klanu" značila je da tu osobu treba namamiti na skrivenu lokaciju, a zatim ubiti i telo tajno sahraniti tako da se nikada ne sazna za sudbinu ubijenog. Uvek bi se dodatno potrudili da porodicu i okruženje ubede da se ubijeni iz nekog razloga sakrio i da će se po prestanku opasnosti pojaviti. Tačan broj ljudi koji su "otputovali za Kanadu" nikada nije utvrđen.

Zna se da su na "put poslati" Marko Petrović, Željko Mihajlović, Ninoslav Konstantinović (likvidiran u Beogradu) i Milan Jurišić (ubijen 2005. u Madridu). Dvojicu poslednjih sa spiska ubio je Sretko Kalinić tokom bekstva posle ubistva premijera Zorana Đinđića.

Foto: MUP Srbije

Simović zadužen za kopanje grobova

Za grobarske radove - kopanje rupa, u "zemunskom klanu" bio je zadužen Miloš Simović. Jednom prilikom, kada se posle kopanja vratio sav blatnjav, ostali su predložili da mu se pomogne pošto se njegov posao širi. Tako su dali predlog da mu se za rođendan kupi mali rovokopač. Ta šala im se toliko dopala da su je među sobom danima prepričavali i slatko se smejali.

BONUS VIDEO