ČUME JE MOGAO DA SPASE ĐINĐIĆA ALI JE KASNO PROGOVORIO: Otezanje u Skupštini dovelo do ATENTATA VEKA

Pucam jednom. Hoću da potvrdim pogodak, pucam drugi put, opisao je Zvezdan Jovanović u priznanju ubistvo premijera Zorana Đinđića 12. marta 2003. "Zemunci" su preduhitrili srpsko zakonodavstvo i počinili atentat veka pre nego što je donet Zakon o svedoku-saradniku, što je bio ključni uslov da Ljubiša Buha Čume progovori i pruži dokaze o njihovim prethodnim zločinima koji bi ih strpali iza rešetaka.

 

POBEGAO U TURSKU

Nakon atentata donet je zakon i Čume je ispričao sve što je znao, a Mile Novaković, nekadašnji šef Uprave kriminalističke policije (UKP), koji je vodio istrage o zločinima zemunaca, veruje da premijer ne bi bio ubijen da se nije zakasnilo.

- Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala bio je važan iz mnogo razloga, a jedan od osnovnih je bio taj što je uključivao institut svedoka-saradnika. Čume je imao informacije iz političkih struktura, ali i iz policijskih, i rešio je da progovori nakon što je došlo do raskola između njega i "zemunskog klana" i kada su drugi put pokušali da ga ubiju - ispričao je Novaković.

On je objasnio da je Čume bio svestan da bekstvo mnogo košta i da iza sebe ostavlja nedovoljno obezbeđenu porodicu. Zbog toga je tražio da razgovara s Novakovićem i Rodoljubom Milovićem, za šta je određen prostor UBPOK na Makišu. Čume je tu spavao tri dana i mnogo toga otkrio. Govorio je o otmicama i ubistvima u režiji "zemunaca", ali je oprezno davao informacije jer je zauzvrat tražio da bude dislociran i da mu porodica bude zaštićena, što je institucija svedoka-saradnika predviđala. Međutim, to je u tom trenutku bilo nemoguće. Ponudili su da mu nađu stan i da ga nadgledaju, ali on time nije bio zadovoljan i odlučio je da se sam spasava, pa je pobegao u Tursku.

SASLUŠANJE U SLOVAČKOJ

Kada je Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala stupio na snagu, a Jovan Prijić postavljen za specijalnog tužioca, Čume je dao prvi zvaničan iskaz u Slovačkoj kao svedok-saradnik.

- Odmah se krenulo u novu akciju, koja je nazvana "Svedok", upravo po svedoku-saradniku. Pratili smo "zemunce", ali su oni već bili prešli na zaštićene telefone i nismo mogli da ih lociramo. Znali smo da se nešto dešava, ali ne i šta. Nigde ih nije bilo, imali su doušnike u BIA, u Policijskoj upravi 29. novembar, znali su sve šta radimo, pa i da smo boravili u Slovačkoj i s kim pričamo. Bili su svesni da moraju odmah da deluju i počinili su atentat na Đinđića - zaključio je Novaković.

Legija se obrukao, mislio da mu se zaglavio zatvarač

"Zemunci" su pokušali da se reše Čumeta i da ga otruju, ali je on preživeo zahvaljujući lekarima s VMA i generalu Nebojši Pavkoviću, koji je posle 5. oktobra 2.000 zalazio u Surčin s još nekim političarima iz DOS-a koji su voleli konje i provod.
Onda su u leto 2002. Milorad Ulemek Legija i dežurni levoruki ubica klana Sretko Kalinić otišli u Zemun Polje da ubiju Čumeta na placu njegove firme. Poneli su kalašnjikove, ali nisu bili svesni da su u JSO dobili i odgovarajuću municiju za prigušivače. Taj metak ima smanjeno punjenje i ne može da repetira zatvarač, već to mora ručno da se uradi. Legija se posle prvog metka zbunio jer je mislio da mu se puška zaglavila, pa je Čume pobegao. A Kalinić je repetirao pušku rukom i ubio Ivicu Nikolića, Čumetovog telohranitelja.

BONUS VIDEO