POLICAJCA SAŠU PROSTITUTKA MILKA NAVUKLA NA HEROIN! Neverovatne priče o ulozi KRTICA u policiji, svaka greška ih je vodila u zatvor

Operativni rad oduvek je važio za značajno sredstvo u radu svih bezbednosnih struktura, te su se vođenjem saradnika iz krimogene sredine mogli baviti samo iskusni i posebno kvalifikovani policajci.

Oni koji nisu imali dovoljno iskustva i koji za tako nešto nisu bili nadareni, plaćali su to čak i sopstvenom slobodom, pa su tako pojedini operativci iz MUP svojevremeno završavali u zatvoru, a nekoliko takvih slučajeva iz devedesetih godina opisao je za Srpski telegraf Mile Novaković, nekadašnji načelnik Uprave kriminalističke policije.

TEŠKO IZDRŽATI

- Nisu svi policajci bili sposobni da se nose s izazovom svakodnevnih viđanja s kriminalcima koji uvek žele da naprave što prisniji kontakt s policajcem, tako da se kasnije ne zna ko tu koga drži na vezi. Neiskusni inspektori često žele da impresioniraju kriminalce pričajući im o akcijama u kojima su učestvovali i koje pripremaju. Brojni su slučajevi gde su kontakti policajac-kriminalac imali tragične posledice za obojicu, a češće za ovlašćeno službeno lice - ispričao je Novaković.

Foto: Printscreen

On se potom prisetio saradnje nekih od vođa "zemunskog klana" i njihovih kontakata s tadašnjom policijom.

- Dušan Spasojević i Mile Luković, vođe "zemunskog klana", zvanično nikada nisu bili registrovani saradnici beogradske policije. Pre nego što su postali vođe klana, prodavali su heroin na prostoru Zemuna, Novog Beograda i Novog Sada. Kada bi se dogodilo da padne neko od njihovih dilera, oni bi uvek bili spremni da ga vade, tako što će namontirati nekog prodavca droge s Kosova ili Novog Pazara. Znači, uvek su imali keca u rukavu - priseća se Novaković.

Prepričao je jednu od akcija koje su sproveli Spasojević i Luković.

- Poznat je slučaj kada su, da bi se "odužili" beogradskoj policiji, preko svojih ljudi u Novom Sadu, oni podmetnuli dileru suparničkog klana u stan kilogram heroina. Nakon toga su hapšenja i pronalazak tog heroina izvršili policajci iz Beograda i Novog Sada - ispričao je Novaković.

PIPCI PO EVROPI

Kako kaže, "zemunci" su u tom periodu razvijali mafijaški klan koji je polako postajao jedan od jačih u Evropi.

Foto: Privatna arhiva

- Potrebno im je bilo da imaju svoje ljude iz sveta politike, DB, policije... Evo jedne situacije, došli su u kontakt s neiskusnim kriminalističkim policajcem koji je tada radio na suzbijanju krvnih delikata. U prvo vreme su mu davali kvalitetne informacije o izvršiocima ubistva, ranjavanja, pucanja, da bi potom preko svojih političkih veza projektovali mladom policajcu brzo napredovanje, a saradnja se završila tako što je mladi pripadnik MUP bio osuđen s ostalim članovima "zemunskog klana" za ubistvo premijera Zorana Đinđića. On se branio da mu je Dušan Spasojević bio samo operativna veza i da je o svim kontaktima obaveštavao rukovodioce. Kolege koje su ga ispitivale su tražile da im pokaže papire o angažovanju i dosije koji je vodio o kontaktu s "zemunicima". Kazao je da on to nikada nije zvanično registrovao, te da nije ni pisao izveštaje o kontaktima - naveo je naš sagovornik i dodao da ko zna kako bi izgledao postupak da je znao da ispoštuje postojeću instrukciju o operativnom radu i da je odnos s "zemuncima" "ozakonio". Navodi i da je saradnik "zemunskog klana" tada bio šef odeljenja za suzbijanje krijumčarenja u narkotika u Novom Sadu, koji je kasnije uhapšen u akciji "Sablja".

Kolegu Sašu prostitutka Milka navukla na heroin

Govoreći o saradnji policije s onima koji su bili s druge strane zakona, nekadašnji pukovnik kriminalističke policije Mile Novaković, prisetio se i kolege Saše, kog je prostitutka, od koje je prikupljao informacije navukla na heroin, zbog čega je kasnije tragično završio.

- Saša je tada u hotelu "Slavija" uhapsio iskusnu prostitutku Milku, zvanu Mima Kurva, koja je tada posedovala nekoliko grama heroina. On je od nje dobijao pouzdane informacije i u kratkom vremenu je napravio nekoliko hapšenja sitnih dilera. Nastavili su kontakt, a on je sve češće dobijao informacije iz sveta kriminala, ne samo o prodavcima droge, već i o lopovima, obijačima stanova i razbojnicima. Nakon nekoliko meseci, Saša je sve češće bivao na bolovanju, pričao o zdravstvenim problemima, čime je pravdao sve lošiji izgled - priča Novaković i nastavlja:

Foto: Shutterstock

- Jednog dana Sašina baba, s kojom je živeo na Dorćolu, obavestila je Sašinog kolegu da hitno mora da javi šefu da se sa Sašom nešto događa i da odmah dođu u stan. Oni su u stanu zatekli Sašu i Mimu, koja se sad tu uselila. Kolege su odmah spakovale njene stvari i izbacile je. Ona je vikala, pričala kako nemaju pravo, a uplašeni Saša je ćutao. On je nakon toga dugo bio na bolovanju, uspeo je da stekne invalidsku penziju, a posle godinu dana je uhapšen prilikom kupovine heroina. Dobio je 30 dana zatvora, bio je u Padinskoj Skeli, gde je upoznao starijeg narkomana s kojim je zajedno i izašao iz zatvora. Odmah po izlasku, otišli su u stan, pripremili heroin i ufiksali se. Saši je pozlilo. Kada je došla Hitna pomoć, za njega je bilo kasno, a imao je samo 32 godine.

Posebno je zanimljiva bila saradnja sa švercerima

Kao posebnu interesantnu vrstu operativnog rada, Novaković je opisao saradnju sa švercerima.

- Sedamdestih i osamdesetih godina, odeljenje za suzbijanje šverca je imalo ekipu iskusnih policajaca od kojih smo mi mlađe kolege mnogo naučili: Bisić. Špira, Sole, Šera, Žika, Milisav, Teše... Njihovi saradnici bili su šverceri iz Zemuna i Marinkove bare, koji su imali tezge na buvljim pijacama u Zemunu, Pančevu, a u posao su im bili uključeni i svi članovi porodice. Posebno su se isticali Sloba i Toma Ciganin, Musa i Pera Tuteljsku iz Ovče. Oni su preprodavali sve vrste robe koja je u to vreme bila deficitarna: kafa, satovi, digitroni, sitna tehnička roba, tekstil, petarde... Brojne su i velike zaplene te robe koju su oni umeli da "nameste", kako u Beogradu tako i na teritoriji cele Srbije - objašnjava Mile Novaković.

Kako kaže Novaković, posebno je zanimiljiva činjenica da je njihova saradnja s policijom bila potpuno otvorena, što je njima i odgovaralo jer njihove tezge niko nije kontrolisao.

- Oni su s druge strane uvek nameštali zeplene robe koja je imala veliku vrednost, a pre same akcije, kao neku vrstu nagrade za sebe, odvajali bi deo robe koju bi kasnije oni preprodavali. Takođe je bio veoma čudan njihov odnos s policijom koja ih je "čuvala" jer je taj odnos bio van svih pravila koje je propisivala instrukcija o operativnom radu. Na njihovim proslavama, slavama, svadbama uvek su najvažniji gosti bili policajci. U prilog ovome postoji anegdota da je na saučešće povodom smrti Slobe Ciganina u Zemun došlo gotovo celo policijsko odeljenje za krijumčarenje. Njegova uplakana supruga Ljubica počela je da nabraja: "Pogledaj ko ti je došao, evo ti Joce, Teše, Slavčeta, Bore, a nema ti Radosava! A kad je bilo ćorela-marela nije ti izlazio iz kuće." Radosav je inače bio policajac, koji je pokojnog Slobu dugo držao na vezi, ali su se godinu dana pred Slobinu smrt posvađali oko nekih neispunjenih stvari. Četvorica policajaca tada su repetirali pištolje i u vazduh ispalili po pet hitaca, da bi adekvatno ispratili svog prijatelja-saradnika.

Bonus video: