LIKVIDIRAO UBICU SINA JEDINCA! Potresna ispovest NAJPOZNATIJEG CRNOGORSKOG OSVETNIKA i Lauševićevog cimera iz spuškog zatvora

Čuo sam u zatvoru za tragediju pred kafićem "Epl" u Podgorici i odmah, onako za sebe, prokomentarisao: "Kakva nesreća zadesi jednu čestitu porodicu." Onda su ga uveli u moju sobu.

Ovako je Nikola Kaluđerović s Cetinja, koji je u Spužu robijao zbog krvne osvete, govorio o cimeru Lauševiću, s kojim je u ćeliji postao veliki prijatelj. Nikola je umro 2020, a do smrti je ostao u vezi sa slavnim glumcem. Njegovu rečenicu: "Godina prođe, dan nikad" Žarko je zapisao 31. jula 1994. i tako se rodio naslov knjige o zatvorskim danima.

LOŠI SMO MI, VEOMA

- Govorio je: "Ovim istim kažiprstom, kojim sada podržavam ovu olovku, pre tačno godinu dana sam usmrtio dvojicu momaka, trećeg ranio. Pucao sam. Nastavljali su s napadom, pijani, nesvesni bola. Mislio sam da promašujem. Zato sam ispraznio ceo šaržer." Držao je do moje reči, mojih komentara i analiza, imponovala mu je moja smirenost, koja je izašla iz tuge i nevolje. Stariji sam i iskusniji, naravno - sećao se Kaluđerović.

Sin jedinac Željko mu je ubijen, a on je iz osvete ubio jednog od braće koje su krivi za njegovu smrt. I dalje čuva portret sina, koji je naslikao Laušević.

- Nisam znao da slika Željka. On je u zatvoru i slikao i pisao. Kada su dolazili beogradski i glumci iz drugih krajeva, njegovi prijatelji, uvek je mene zvao. Mislim da su ga najbolje shvatili Beograđani - ispovedao se medijima Kaluđerović, koji nije imao lepe reči za sunarodnike:

- Loši smo mi, veoma. Eto da je negde drugo Žarko pitao, što je pitao one kobne julske noći: "Kakva je ovo galama", ne bi bilo strašnog odjeka. Bilo gde u Srbiji, Hrvatskoj, Evropi, Americi. Ali ovde reč ubija iako Žarko nije vređao, iako se posle branio i pucao u odbrani. Moja tragedija je potrajala, Žarkovu je doneo trenutak. Meni su iščupali dušu i morao sam da branim mrtvog sina. On nije namirivao dugove, našao se gde ne treba i đavo se umešao. On je žalio i žali mrtve, njihove ojađene porodice. Žalim i ja, takođe. Sve ovo vreme. Jer smo svi na gubitku.

ZVAO NA SVAKU GODIŠNJICU

Nikola je znao Žarka i njegovu porodicu još iz srećnih cetinjskih vremena, kada je Laušević bio osnovac, a njegov otac radio prvo u školi, a potom u jednom od cetinjskih muzeja. Zla kob će učiniti da Nikola uđe u zatvor u Spužu 1989, a da mu se 1993. pridruži cetinjski komšija.

- Žarko je u zatvoru svima pomagao. Najčešće je pisao žalbe i molbe zatvorenicima. Jedna od mojih žalbi ispisana Žarkovom rukom imala je čak 46 strana. Pomilovan sam, napišite, molim vas, po molbi koju je on napisao - pričao je Nikola.

Laušević ga nije zaboravio ni dok je bio u Americi. Zvao ga je za svaku godišnjicu sina Željka, raspitivao se kako Nikolin šećer, supruga...