LEPA i USPEŠNA, a opet bila toliko NESREĆNA! Evo ko je bila manekenka BOJANA ŠARAC koja je sebi oduzela život!
Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija
Kao bomba odjeknula je vest da je manekenka Bojana Šarac izvšila samoubistvo.
Foto: Printskrin/Instagram/bolemene
Prema nezvaničnim informacijama, ništa nije ni slutilo da će do tragedije doći.
Bojana Šarac je bila model, manekenka, stilistkinja, kolumnistkinja i glumica, i svaku od ovih uloga preuzela je radom u modnoj industriji u prethodnih deset godina. Radom u Istanbulu, Milanu, Kini i Londonu na više različitih pozicija prikupila je iskustvo zahvaljujući kom sada uspešno radi i živi na relaciji London - Novi Sad. Ona je bila autentični predstavnik one strane modne industrije koja nije zastupljena u mejnstrim kulturi. Moda je za Bojanu uvek bila logičan izbor karijere pored psihologije, koju je studirala i koja joj je pomogla da prođe kroz sve pritiske koje su joj poslovi donosili.
Ona je u svom poslednjem intervjuu za "univerzitetskiodjek" otkrila sve o svojoj karijeri, a to je bilo pre dve godine za vreme izolacije zbog korona virusa.
Početna tačka za tvoju karijeru je bila Srbija koja beleži tvoje početke. Koje zemlje brojiš posle i čija struja ti najviše odgovara?
– Rodila sam se u Srbiji, to je početna tačka svakako, posle toga je bila Kina, pa sam iz Kine prešla u Istanbul, iz Istanbula sam bila malo u Milanu i onda sam došla nazad u Srbiju da bih obnovila pasoš, ali glavna tačka je zapravo London. Tako da, iz Londona se u stvari putovalo najviše. Kažem “putovalo” u prošlom vremenu jer smo zarobljeni u sadašnjem nažalost i vrtimo se u loop-u već par meseci, nadam se da će se stvari vratiti u normalu što pre. Najviše mi odgovara London, ali to bi verovatno onda više bio London osamdesetih, pošto su oni tada imali neku scenu gde pričamo o Vivienne Westwood i pričamo o nekim ljudima kao što je i Alexander McQueen, gde je to stvarno bilo u najvećem procvatu. Meni je jedino zbog toga žao što nisam rođena u tom vremenu, odnosno što tada nisam imala nekih 15-16 godina jer bi to bilo idealno. Ostaje nam istorija da bismo videli šta se sve tu dešavalo. Što se tiče sadašnjosti, sve se to nekako izmenilo, sada scena zavisi od toga koliko imaš pratioca, koliko si popularan, a ne to koji je grad najbitniji. Svi su bitni, a nijedan nije bitan.
Londonska modna scena je oduvek drugačija u odnosu na druge modne prestonice. London je stanica autentičnosti, andergraund stila i dekadencije. Da li misliš da si iz Londona ponela to u Novi Sad?
– To što su mi obrve izblajhane izaziva da me ljudi gledaju kao vanzemaljca, tako da ako ćemo tom putanjom onda verovatno jesam, ali nisam ja prva koja ima ovakve obrve samo ljudi nisu naviknuti na to pa je prva reakcija uvek “A đe su ti obrve?”. Mislim tu su, samo su izblajhane – opustite se. Tako da definitivno da treba da se vrši neko reprogramiranje ljudskih mozgova, kako u ovoj državi, tako i širom sveta. Nisu svi openminded i ne gledaju svi u se i u svoje kljuse, nego ih mnogo zanima zašto ti izgledaš drugačije i zašto to, i kako to, i onda kreću i priče “ova u sekti”. Onda izađe i taj neki spot, gde stvarno izgledam kao da sam u sekti, ali ljudi ne razumeju da je to gluma, i da je jednostavno posao takav da ja menjam sebe iz uloge u ulogu, i to je ono što čini mene onakvom kakva jesam i to je razlog zbog kog dobijam poslove. Jednostavno – moraš da budeš kameleon da bi uopšte bio uspešan u ovom poslu.
Da li si imala tačke pucanja u bilo kom momentu građenja karijere i da li misliš da će se desiti da u nekom momentu dođe do pucanja i odustajanja od mode kao karijere?
– Ja mislim da su tačke pucanja normalan proces u svakom rastu. Ti možeš da misliš da u nekom momentu pucaš, a ti si u stvari utuvio sebi u glavu da pucaš jer nemaš dovoljno iskustva i zato što imaš toliko pritiska sa strane, ne da dokažeš drugim ljudima nego da pokažeš sebi da ti to možeš. Meni je najveća tačka pucanja bila kada sam krenula da radim kao asistent stilisti jer sam iz sveta ega, gde sam bila da pokažem kako sam lepa i talentovana, a tehnički deo radi neko drugi, prešla u jedan nadređeni položaj gde sam trebala ceo proces sama da rešavam. Tada sam zapravo shvatila da napredujem. Mnogo sam ja bila komforna u svojoj zoni, mnogo mi je sve bilo lepo i strava, ali tada sam počela da učim. Ti možeš sam da izabereš da li će nešto biti tvoja tačka pucanja ili tačka progresa.
Bonus video:
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Pročitajte i...
Komentari (0)