Oglasila se sestre ubijenog Srbina u Švedskoj - NA NJEGA JE PUCAO NEKO OD DUŽNIKA!

- Moj brat se nije bavio kriminalom, ali sam ubeđena da je ubijen u sačekuši i da ga je likvidirao neko ko mu je dugovao novac, pošto je on svima pomagao. Novac je sigurno motiv, a zločin je planiran.

Ovo tvrdi Slavica Nikolić, rođena sestra Gorana Nikolića (50) iz Vrbasa, koji je polovinom februara ove godine ubijen u švedskom gradu Horbiju. Kako su mediji već prenosili, Nikolić je zatvarao svoju prodavnicu kada su napadači otvorili vatru na njega. Iako su švedski mediji preneli navode iz istrage da je Srbin ubijen u pokušaju pljačke, njegova sestra ističe da smatra da ovo nije istina.

Nije bio lopov

- Goran je 25 godina živeo u Švedskoj. U noći kada je ubijen bila sam u Srbiji, pošto smo se brat i ja smenjivali u to vreme sa dolascima zbog mame, koju smo pazili. Odmah nakon zločina pojavilo se više verzija događaja, a ja ne verujem da je on ubijen zbog krađe - priča Slavica.

- Brat je ispod džempera nosio zlatni nakit, a na ruci je imao skupoceni sat “brajtling”, koji mu nije skinut. Čula sam i da je upucan u oko, ali sam se uverila da to nije istina kada sam otišla s inspektorkom u mrtvačnicu. Jednom je upucan s leđa, a drugi put sa strane u glavu - dodaje ona. 

Kako kaže, njen brat je u Horbiju dugo odlično poslovao.

- Goran je dobro zarađivao, mnogo je ljudi odveo u Švedsku, a zbog toga je često voleo i da pomaže. Dosta je pozajmljivao ljudima novac, a o tome je strogo vodio računa, sve je zapisivao u telefon i svesku. Sumnjam da je pustio blizu sebe pogrešne ljude i verovao nekim neljudima, pa mu se sve ovo dogodilo - priča sestra žrtve.

Nikolićeva ističe da su posle zločina uhapšena, pa puštena dvojica mladića.

- Uopšte ne verujem da su oni napali mog brata, na njega je pucao neko od dužnika, neko ko nije imao da mu vrati pozajmljene pare - tvrdi Slavica.

Pamtim njegov poslednji pogled

Uplakana sestra ističe da je Goran bio sportista, karatista, da je živeo zdrav život.

- Mi nismo blizanci, ali smo bili bliži od blizanaca. Moj brat je bio krupan čovek, ali je imao dušu dečaka. Još uvek pamtim poslednji pogled njegovih plavih okica pred naš rastanak. Tada mi je kroz glavu prošlo da se nećemo nikada više videti, ali sam nekako odagnala te crne misli. Sve su u životu mogli da mi uzmu, ali ne i mog batu Gorana - plačući govori Slavica.