Crna serija! Za svega tri dana ČETIRI MLADIĆA u Srbiji izvršila su SAMOUBISTVO! Najverovatnije su iz istog razloga odlučili da sebi oduzmu živote!

Telo Vuka Grbovića (34) pronađeno je u sredu u Zvezdarskoj šumi u Beogradu nakon manje od 48 sati nakon što je nestao. Ovaj mladić, otac dvoje male dece, krenuo je da polaže diplomski rad na DIF-U. Niko od njegovih najbližih nije ni pomislio da će Vuk dići ruku na sebe. Kažu, bio je sportski tip, nikada nije pušio, nije konzumirao alkohol, a pošto su primetili da ga nema, pomislili su da je svratio do Zvezdarske šume kako bi se opustio pred diplomski.

Nažalost, ono što im nije palo ni na kraj pameti, se dogodilo. Vuk je izvršio samoubistvo.

Foto: instagram.com/printscreen

 

Samo dan ranije, u istoj šumi, pronađeno je telo Nemanje J. (33) koji je nestao 13. maja oko 23 sata u beogradskom naselju Mirijevu. I ovaj mladić podigao je ruku na sebe.

U selu kraj Novog Pazara prekjuče je pronađeno telo osamnaestogodišnjeg maturanta Tehničke škole. Kako je utvrđeno, mladi maturant se obesio u šumi u blizini porodične kuće. Zašto, niko ne zna.

U nedelju na Dušanovcu, Dragan Č. (47) napao je nožem svoju drugaricu ispred zgrade u kojoj je živeo, a zatim se ubio tako što je prerezao sebi artetiju na butini. Njegova bivša devojka ispričala je nakon tragedije da se ovaj mladić čudno ponašao u poslednje vreme, da je bio agresivan, ali i u teškoj depresiji.

Za razliku od njega, porodica i prijatelji druga dva mladića, prema njihovim rečima nisu primetili da oni imaju problem koji bi mogao da ih navede da dignu ruku na sebe. Samim tim, nameće se pitanje: "Postoje li skriveni simptomi teških depresija koje čoveka može da nateraju da se ubije?".

Foto: Printskrin

 

Prof. dr Igor Pantić, specijalista psihijatrije i vanredni profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu, kaže za "Blic" da samoubistvo predstavlja akt namernog izazivanja sopstvene smrti i u ovom trenutku u svetu jedan do dva odsto svih smrti imaju samoubistvo kao uzrok.

Faktori rizika

- U velikom broju zemalja, samoubistvo je drugi najčešći uzrok smrti mladih uzrasta između 15 i 29 godina, odmah posle saobraćajnih nesreća, a u Srbiji svake godine oko 100 mladih ljudi digne ruku na sebe. Samoubistvo je često asocirano sa nekim mentalnim poremećajem poput depresije ili bolesti zavisnosti, ali to ne mora uvek biti slučaj - kaže dr Pantić i naglašava da kod mladih muškaraca, postoji nekoliko specifičnosti po ovom pitanju u odnosu na ostatak populacije.

- Prema poslednjim istraživanjima, kod velikog broja mladih muškaraca koji su pokušali samoubistvo, ne postoji prethodna istorija psihijatrijskog lečenja od mentalnih poremećaja. Takođe, u ovoj populacionoj grupi, jedan od najznačajnijih faktora rizika za suicid su problemi u emotivnim vezama - navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, prema jednoj studiji koja je rađena u SAD, čak u 62 odsto slučajeva samoubistva mladih muškaraca, problemi sa partnerom su bili glavni doprinoseći činilac u odluci da se oduzme sopstveni život.

Foto: www.profimedia.rs

 

- Veliki broj mladih muških osoba koje izvrše suicid, prethodno nemaju istoriju suicidalnosti, odnosno to im je prvi pokušaj - naglašava on i dodaje da je depresija kao mentalni poremećaj čest uzrok samoubistva, kako kod muškaraca, tako i kod žena.

Kako primetiti da neko ima problem

- Glavni simptomi depresije su gubitak energije, gubitak interesovanja, nemogućnost da se oseti zadovoljstvo, bezvoljnost, smanjeno samopoštovanje, prekomerni osećaj krivice, gubitak apetita, nesanica i psihomotorna usporenost. Ovo je često praćeno iritabilnošću, problemima u koncetraciji i strahovima. Kod mladih ljudi, upotreba alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci (često u cilju samoinicijativnog ublažavanja depresivnih simptoma) često dodatno komplikuje depresiju i značajno povećava rizik od suicida - naglašava on.

Prema njegovim rečima, rad na prevenciji depresije i suicida među mladima bi trebalo da bude jedan od najvažnijih zadataka ne samo psihijatara već i celog društva.

- Usvajanje zdravih životnih stilova i navika, izgradnja dobrih odnosa unutar porodice, borba protiv vrnjačkog nasilja, kao i stvaranje atmosfere u školama i radnim organizacijama koja nije toksična po mentalno zdravlje, su važni elementi koji mogu da doprinesu u ovom radu. Takođe, trebalo bi da učinimo sve što je u našoj moći da mlada osoba koja se obrati za pomoć psihijatru ili nekom drugom stručnom licu ne bude kasnije izložena predrasudama i diskriminaciji u društvenoj zajednici, a nažalost u našem društvu negativna percepcija i stigmatizacija ljudi koji idu kod psihijatra su ponekad veoma izražene - zaključuje naš sagovornik.

Bonus video: