I DALJE NIKO KRIV! Četiri godine od stravičnog ubistva sina (4) i majke ispred CSR u Rakovici!

Autor: Republika

Hronika

14.07.2021

19:04

Maja i Mihailo mi nedostaju svakodnevno. U običnim stvarima, danima, kada su posebni datumi…, priča Branislava Katanić, tetka Mihaila (4) i rođena sestra Maje Đorđević koje je pre četiri godine ispred Centra za socijalni rad u Rakovici ubio dečakov otac i nekadašnji Majin partner Marko Nikolić.

printskrin

Tog 12. jula Mihailo je trebalo je da bude sa svojim ocem kojeg je viđao jednom nedeljno. Maleni dečak trebalo je da trčkara po parkiću, tati prepričava dogodovštine iz vrtića. Trebalo je, ali njegov otac, na čije su nasilno ponašanje institucijama ukazivale Maja i njena sestra Branislava, umesto da dečaku pruži ljubav i pažnju, odlučio je da mališana brutalno ubije i mrtvog ga odvede svojoj bivšoj partnerki koja je svog sina čekala u prostorijama Centra za socijalni rad, piše Blic.

Nakon što je ubio svoje dete, Nikolić je beživotno telo četvorogodišnjeg sina smestio u automobil i dovezao se pred Centar za socijalni rad. U holu ustanove zatekao je Maju, koja je došla da preuzme dete... Bacio je dečakovo telo pred njene noge i nasrnuo na nju. Nesrećna žena dala se u beg, ali ju je monstrum sustigao, oborio i usmrtio je sa čak 27 uboda i 30 posekotina po celom telu.

U pomoć žrtvi potrčali su radnici Centra, a njih troje povređeno je u okršaju sa Nikolićem, koji je i na njih nasrnuo nožem. Agonija je okončana tek kada su dvojica komunalnih policajaca oborila Nikolića, vezala ga i predala policiji.

facebook.com/Maja Djordjevic
Ubica Marko Nikolić

Nesrećna Maja Đorđević, pre nego što je doživela jezivu sudbinu, uporno je pokušavala da pronađe zaštitu za sina i sebe.

Majina sestra Branislava kaže da ima milion pitanja, a jako malo odgovora. Jedino šta želi posle svega jeste da zna da je pravda zadovoljena iako prave pravde nikada ne može biti, jer Nikolić joj je oduzeo najmilije na najmonstruozniji način.

- On se ubio u zatvoru, nije dočekao suđenje. Nisam doživela da ga vidim ga osuđuju za ono šta je uradio, da mu izriču kaznu - kaže sagovornica.

- To što ja živim svakog 12. jula i kada se on približava nisu sećanja. To su slike, osećaji koje iznova proživljavam. Neću nikada zaboraviti dolazak policije, pitanja ko će da ih prepozna. Kada sam ušla u dvorište, kad sam počela da vrištim. Ništa zaboravila nisam. Sahranu i reči jednog od sveštenika kada su Mihaila slali na večni put: “Ne seci granu na kojoj stojiš” i rečenicu koju je izgovorio kada su pokopavali moju sestru: “Božiji zakoni se ne mogu izbeći, a ljudski mogu” - sa bolom u glasu priča sagovornica.

 

 

Komentari (0)

Loading