REŠENA JEDNA OD NAJVEĆIH MISTERIJA? Čaba Der tvrdi da je odbegli ZEMUNAC živ i član MAFIJE!

Foto: facebook.com/Caba Der

Čaba Der

Ako je verovati čoveku koji u Budimpešti služi doživotnu robiju zbog dva ubistva – Ninoslav Konstantinović, član ozloglašenog zemunskog klana, za koga su mnogi verovali da je ubijen, živ je i "radi" kao plaćeni ubica.

Osim Derovih tvrdnji, iznetih u pismenom obraćanju beogradskom pravosuđu na kraju suđenja za ubistvo Nebojše Markovića, opipljivih dokaza, barem javno, nema. Ali, ima nekoliko jako interesantnih nezvaničnih informacija, navodno procurelih iz službi bezbednosti. Poslednja, iako datira još iz 2008, glasi – Konstantinović je već tada radio kao plaćeni ubica, i to za napuljsku mafiju, piše Objektiv.

ULAZIM U STAN, A ZA MNOM NINO

Ako je to istina, onda ne zvuči nemoguća Derova tvrdnja da je upravo sa Konstantinovićem imao susret oči u oči u jednom iznajmljenom stanu u glavnom gradu Mađarske.

– Egzekutor koji je upao u moj stan na sebi je imao kačket i naočare, na donjem delu lica tačno sam prepoznao da je to bio Ninoslav Konstantinović Nino. Nakon što sam ušao u iznajmljeni stan, Ninoslav Konstantinović je ušao za mnom, ispod duksa izvadio pištolj na koji je bio montiran prigušivač i ciljao je u mene. Kako bih ga zaustavio u nameri da me likvidira, zgrabio sam ga za ruku i u toj borbi pištolj je opalio, ali me metak nije pogodio, završio je u zidu u predsoblju – navodi Der u svom pismu. „Ubica sa osmehom” zatim otkriva još jedan detalj.

– Nakon pucnja, pištolj je zakazao i samo zahvaljujući tome sam ostao živ – tvrdi Čaba, koji optužuje da je Konstantinovića na njega poslao Alan Kožar, vođa barske kriminalne grupe jako bliske "škaljarcima". Ono što je neobično jeste da je ovo tek peti put da se tokom proteklih 18 godina spominje Konstantinovićevo ime u novom kontekstu. Jedini potpuno pouzdan podatak je onaj prvi – da je nestao u vreme policijske akcije "Sablja". Sve posle toga bile su i ostale samo spekulacije.

JALOVA POTRAGA ZA KOSTIMA

U proleće 2003. godine objavljeno je da je nestao, drugi put, krajem iste godine, pojavila se informacija, koja je odmah i demantovana, da je u Roterdamu uhapšen sa svojim starijim bratom Slađanom. Sledeći put se 2008. godine pojavio navod pripisan srpskim bezbednosnim službama, da je u Napulju, gde radi za italijansku mafiju kao plaćeni ubica.

Nakon toga o njemu je 2010. godine govorio Sretko Kalinić, navodeći da ga je Miloš Simović četiri godine ranije ubio i zakopao pored puta Beograd–Zagreb. Dao je čak i lokaciju gde je pokopan, ali pretragom terena nisu nađeni nikakvi ostaci, kao što je to bilo u slučaju Milana Jurišića Jureta, za kog je Kalinić isto naveo da je ubijen, okolnosti pod kojima se ubistvo dogodilo i gde su bačeni delovi njegovog tela.

UTOČIŠTE U NAPULJU

Foto: Public

Ninoslav Konstantinović Nino

Ako su podaci koji su procureli u medije tačni i hronologija moguća, Nino Konstantinović se prve godine bekstva krio u Holandiji, gde je odranije imao dobre veze u podzemlju. Njegov brat Slađan uhapšen je u toj zemlji u decembru 2003. godine, dok je on za dlaku izbegao hapšenje.

Gde se krio naredne tri godine, nije javno poznato, tek 2008. godine procurela je informacija da je od 2006. utočište našao u Italiji, gde je bio pod zaštitom napuljske mafije. Italijani su u njemu, navodno, prepoznali veštog plaćenog ubicu. A njemu je trebao novac kako bi ostajao na slobodi.

SKUTEROM NA ŽRTVU

Konstantinovića je mafija, kažu dalje spekulacije, koristila kao spoljnog igrača, nekog ko se za određene poslove angažuje po potrebi. Vešt u pucanju jedan na jedan i iz vozila u pokretu, kao i u učestvovanju u praćenju žrtve, činio se idealnim za „poslove”. Jedina razlika u likvidacijama bila je u – vozilu. U Italiji se umesto automobila u pokretu pucalo sa skutera.

Žrtvi se prilazilo dok je na otvorenom, ispalili bi se hici, a onda bi vozač dodao gas. Posle ubistva, atentator se sklanjao na sigurno. Kako ovaj način izvršenja izgleda „s druge strane”, Konstantinović je imao prilike i sam da se uveri, kada je u beogradskom naselju Medaković napadač iz "juga" u pokretu pucao u njega. O samom ovom događaju postoji video-snimak koji se pretragom interneta još uvek može naći.

VEZA SA ATENTATOM NA MILANA BEKA

Iz tih dana, pretpostavka je, datira poznanstvo sa Aleksandrom Zdravkovićem, koji je nedavno po drugi put nepravosnažno osuđen za pokušaj ubistva biznismena Milana Beka 2014. godine. O snažnim vezama momaka sa stare poternice MUP možda najbolje svedoči vest prema kojoj je na dan kada je Zdravković uhapšen Ninov stariji brat Slađan, iziritiran, fizički nasrnuo na svoju tada trudnu suprugu, iskalivši frustracije.

IZABRAO MESTO ZA ĐINĐIĐEVOG UBICU

Mlađi Konstantinović je od uspona Dušana Spasojevića u srpskom podzemlju avanzovao od "lokalnog" kriminalca do vođe ogranka zemunskog klana – bio je glavni distributer heroina na Karaburmi i za račun Spasojevića je pod svojom kontrolom držao mrežu sitnih dilera.

Poznato je da je Ninoslav Konstantinović rođen 22. marta 1978. u Beogradu, a prema izveštaju iz kaznene evidencije, bio je osuđivan i ranije. Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala teretilo ga je za pet krivičnih dela, među kojima je i ubistvo premijera Srbije. On je taj koji je izabrao zgradu u Ulici admirala Geprata, iz koje je pucano na premijera Srbije Zorana Đinđića i, pored Zvezdana Jovanovića i Aleksandra Simovića, neposredno je učestvovao u ubistvu. Konstantinović se i dalje zvanično vodi kao begunac, pošto je osuđen na 35 godina zatvora.