POLITIČKI ZADATAK UBICA IZ ZEMUNSKOG KLANA: Strani špijun REŽIRAO pobunu Crvenih beretki!

Foto: youtube.com/RUDAR 7

Pobuna JSO

Iza pobune Crvenih beretki u novembru 2001. stajala je jedna strana služba. Špijun poznat po nekoliko identiteta koji je ubačen u Srbiju da preko "zemunskog klana" i Milorada Ulemeka Legije izazove nestabilnost u državi dobio je zadatak i neograničena sredstva da u tada tek uspostavljenoj vlasti izazove rascep. Njegova alavost, međutim, zasmetala je sujetnim "zemuncima" i 2002. jedva je izvukao živu glavu. Sudbina ga je, međutim, sustigla 2007. u Beogradu.

Pažljivo čitanje izjava aktera suđenja za ubistvo premijera Zorana Đinđića 2003. i neki kasniji intervjui bacaju novo svetlo na organizatore pobune JSO, koja je pretila da preraste u puč. I Milan Veruović, nekadašnji Đinđićev telohranitelj, navodi ime stranog špijuna - Čedomir Mihajlović. Ali to nije jedini njegov identitet. Imao je dokumenta i na imena Emir Grujić, Esad Ramadanović i Igor Baruh.

- On je nekoliko puta dolazio u Srbiju da prikuplja informacije. Kasnije se pojavljivao pod raznim pseudonimima, ali ono što je značajno jeste da je bio ubačen u "zemunski klan" pod imenom Čedomir Mihajlović - ispričao je svojevremeno Veruović.

Nekadašnji šef Đinđićevog obezbeđenja je dodao da se Mihajlović šefovima "zemunaca" predstavio kao investitor iz inostranstva, s dobrim kontaktima u kriminalnom miljeu.

- Predstavio im se kao neko ko bi mogao da ih poveže s velikim kriminalnim klanovima u Južnoj Americi. Nudio je čak milion dolara "zemunskom klanu", kao pomoć za kauciju dok je Dušan Spasojević bio u zatvoru. Prema određenim saznanjima, jednim delom je učestvovao i u pripremanju pobune "crvenih beretki" - rekao je Veruović.

Karan: Zločini odgovaraju strancima Foto: youtube.com/TV Pink Ljuban Karan Analizirajući pozadinu pobune JSO i vezu stranih službi sa "zemuncima" i Miloradom Ulemekom Legijom, bivši pukovnik KOS Ljuban Karan istakao je da poput Legije stranaca onaj ko jednom izvrši zločin i ko jednom pokaže neljudsku stranu nema nikakav problem da to i ponovi. - Sigurno da je bilo ljudi u vojskama koji su u interesu stranog faktora nastojali da učine zločine koji odgovaraju strancima. Gde god su se pojavljivali vojnici ili oficiri koji su bili u nekim stranim vojskama, da ne kažem koji su bili psi rata, bili su i izloženi službama onih država za koje su radili te prljave poslove. To se posebno odnosi na Legiju stranaca, koja nikad nije bila reprezentativna vojska, na koju bi neko trebalo da se ugleda - rekao je Ljuban Karan.

Mihajlovićev trag se gubi 2002. Posle pet godina - 1. januara 2007, u Beogradu je u saobraćajnoj nesreći poginuo muškarac pod imenom Igor Baruh.

- Njegovo telo je uredno kremirano, ali se tri dana kasnije otkrilo da su dokumenti falsifikovani, a da je lice u međuvremenu uzelo od jednog folklornog ansambla 8.500 dolara za organizovanje jedne turneje - pisao je svojevremeno novinar Vremena Miloš Vasić.

On je zaključio, ako je vest tačna, da je u saobraćajnoj nesreći poginuo upravo Čedomir Mihajlović, rođen između 1946. i 1950, sudeći prema do tada poznatim falsifikovanim pasošima.

Prema onome što je tada Vasić istražio, Baruh, odnosno Mihajlović, u jednom trenutku se nastanio u Zemunu, gde je sklopio poslovni odnos sa Dušanom Spasojevićem i Miloradom Ulemekom Legijom.

- Prema svemu sudeći, Baruh (Mihajlović) pokušao je da izvaćari Duću i Legiju. Obećao im je - i ispunio obećanje - da će im nabaviti rezervne delove za vozila JSO hamvi i elemente za blindiranje civilnih automobila, što nije ispunio. Duća i Legija su ga opljačkali do gole kože. Od ferarija i dva motocikla harli dejvidson do sata roleks i narukvice kartije. Mihajlović je 2002. pobegao iz Srbije. Kako se opet zatekao u Beogradu 2007, kad je stradao, i zbog čega, još se nagađa.

BLOKADA AUTO-PUTA I POLITIČKOG ŽIVOTA Jedinica za specijalne operacije "crvene beretke" pobunila se 8. novembra 2001, a nakon četiri dana su blokirali centar Beograda i deo auto-puta transporterima. Jedna od verzija bila je da su pod punom ratnom opremom želeli da sruše novu vladu Zorana Đinđića, a kao razlog se navodi saradnja vlasti s Međunarodnim sudom za ratne zločine. Pobuna pripadnika JSO praktično je počela neposredno posle hapšenja braće Nenada i Predraga Banovića, koje je Haški sud optužio za ratne zločine počinjene u logoru Keraterm. Dan kasnije "crvene beretke" otkazale su poslušnost Resoru državne bezbednosti i održale konferenciju za novinare, na kojoj su iznele zahteve, uključujući zahtev za smenu tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića i donošenje zakona o saradnji sa Haškim tribunalom. Tokom pobune "crvene beretke" su blokirale auto-put kod Sava centra u vreme kad je Milorad Ulemek Legija trebalo da se pojavi pred Okružnim sudom kao svedok u predmetu "Ibarska magistrala". Pobuna je trajala do 17. novembra, uz jasnu podelu vladajućih političara oko te teme. Đinđić je ubijen 12. marta 2003. u dvorištu sedišta Vlade Srbije. U njega je pucao Zvezdan Jovanović, tadašnji pomoćnik komandanta JSO. Jedinica je rasformirana 25. marta 2003.