ISPOVEST SESTRE MUČKI UBIJENE DUŠANKE JOCOVIĆ: Doživotna robija ubici nije umanjila naš bol!

Foto: Privatna arhiva

Sestre Dušanka i Danijela i ubica Dejan Dabović

On je za to delo, odlukom Višeg suda u Novom Sadu, u sredu osuđen na doživotnu robiju.

Sestra nesrećne devojke ističe da ni zaslužena kazna koju je monstrum dobio ne može da umanji večni bol njene porodice, zbog kojeg je Dušankin otac i preminuo kada ga je izdalo srce od tuge za mezimicom.

- Od samog dana od pogibije moje sestre osećam se kao da je nestao veliki deo mene. Prate me samo tuga, bol i neverica. Svoju dalju snagu i borbu za život crpim iz neizmerne ljubavi i podrške moje dece i supruga. Majka se oseća veoma loše jer je u kratkom periodu izgubila pola svoje porodice. Naročito kada se uzme u obzir da je ostala sama. Ona i dalje ne može da veruje zašto se monstrum opredelio da pre ikakvog razgovora i pokušaja da se pomiri sa mojom sestrom izvrši ovakav zločin bez trunke griže savesti. Kazna sama po sebi ništa ne menja u našem emotivnom stanju, ali mi je drago što je država pokazala svoju odlučnost da stane na put ovakvim zlodelima - kaže Danijela Žižić za Srpski telegraf.

Foto: facebook.com

Dušanka i ubica

Ona naglašava da za sudiju Ivanu Josifović, koja je vodila postupak, ima samo reči hvale.

- Ovim putem sam se uverila u profesionalnost rada policije, tužilaštva i suda. Naročito bih istakla stručnost i profesionalnost postupajućeg sudije Ivane Josifović, koja je savršeno vodila ceo postupak, uzimajući u obzir sve činjenice i okolnosti slučaja, koja je na kraju odmerila pravičnu kaznu i prilikom objavljivanja presude okrivljenom održala profesionalno i ljudsko predavanje za anale sudske prakse - napominje Dušankina rođena sestra.

Danijela otkriva i da njena porodica nije u kontaktu s porodicom ubice, kao i da veruje da Dejan nije očekivao doživotnu robiju.

- Nisam ni u kakvom kontaktu sa Dabovićima, niti me interesuje njihova reakcija na presudu. Dejan i njegov pomračeni um su proizvod njegove porodice i načina pogrešnog vaspitanja. I pored svega što je učinio, po mojim saznanjima, porodica ga je obilazila u pritvoru i izdvajala novac za pružanje stručne pomoći u krivičnom postupku, kako bi dokazali da je delo izvršeno u intezivno afektivnom stanju, da bi na taj način izdejstvovali blažu kaznu po njega. Na taj potez su se odlučili odmah nakon smrti moga oca smatrajući da više nema ko da se brine o interesima moje pokojne sestre. Ne znam kako je Dejan podneo izricanje same presude, ali sam sigurna da se nije nadao doživotnoj kazni i znam da se radi o osobi bez emocija, što je sam pokazao u toku krivičnog postupka, a što je i sudija istakla - zaključuje naša sagovornica.

Na sudu je utvrđeno da je Dejan pre zločina dva dana pratio Dušanku, a onda je sačekao ispred njene zgrade u Novom Sadu. Tada je osam puta udario pesnicama u glavu da bi nakon toga izvukao nož i sekao je po rukama, a na kraju je sečivo žrtvi više puta zario u grudi i vrat.

Nakon krvavog pira pokušao je da pobegne u Crnu Goru, ali je ubrzo uhapšen, a u doživotnu robiju uračunato mu je i tri godine zatvorske kazne zbog pljačke kladionice u Novom Sadu, koju je počinio dan pre ubistva.

Molila majku ubice za pomoć Sestra Dušanke Jocović napominje da je Dušanka probala da traži pomoć i od majke Dejana Dabovića i da je njihova veza oduvek bila osuđena na propast. - Ja sam bila protiv te veze jer sam shvatala da Dejan manipuliše mojom sestrom i njenim iskrenim emocijama, pokazujući čestu ljubomoru i pokušavajući da uspostavi kontrolu nad celim njenim životom, a, pritom, s druge strane, nije joj pružao ništa. Znamo i da je paralelno imao veze sa drugim devojkama. Povrh svega toga bio je i zavisnik od kocke i težak delinkvent. Duška se nikada nije žalila da je Dejan bio nasilan prema njoj, osim što ju je prilikom raskida pratio, na šta se požalila njegovoj majci i rekla da će ga prijaviti policiji. Ona ju je zamolila da to ne radi, rekavši joj i da je Dejan jako voli i da joj neće ništa. Mi, kao porodica, to smo saznali tek nakon njene smrti. Imam saznanja da joj je pred samo ubistvo pretio da ne raskida, ali ni to nije htela da nam kaže, pogotovo meni jer sam tad bila trudna - ističe Danijela Žižić.

 

"Makar jedno ubistvo da sprečimo" Danijela Žižić kaže da je jedina od porodice ubijene Dušanke Jocović prisustvovala svim ročištima, jer joj je otac ubrzo preminuo, a majka zbog bolesti nije mogla da dolazi. - Osim stručnosti sudije, zadovoljna sam i radom tima veštaka psihijatara KCV, koji su na potpuno autentičan i plastičan način pred sudom prezentovali profil ličnosti zločinca, kao da su bili pored njega od njegovog rođenja, jer su meni sve te osobine poznate iz njihove veze. Rekli su da se radi o egocentričnoj osobi, manipulativnoj i osobi bez trunke empatije koja isključivo gleda da zadovolji sopstvene interese gazeći preko najbližih ljudi iz svog okruženja. Sigurna sam da će ova kazna imati uticaja i odvratiti buduće počinioce krivičnih dela da na ovakav način ne rešavaju svoje nezadovoljstvo, i ako to bude makar u jednom slučaju smatraću to velikim uspehom - nada se neutešna sestra stradale Dušanke.