"Živ je, sto posto?" "Hvala Bogu!" Ispovest mladića čiji je brat povređen u nesreći u Hrvatskoj: Kurdi smo i zato bežimo, niko nas ne želi

Foto: facebook.com/Jvp Novska

Foto: Ilustracija

Migrant Muhamed Omar je živ, no četvorica migranata izgubila su život na potezu Novska - Okučani.   

- Sigurno je živ, sto posto? Jeste li sto posto sigurni?! Hvala dragome Bogu, hvala vam, ne mogu da vam se dovoljno zahvalim - u dahu je govorio Ali Omar (23) kad mu je rečeno da je njegov brat Muhamed Omar (20), koji je bio u kamionu strave kraj Okučana živ i zdrav u pakračkoj bolnici.  

'Majka je van sebe'

- Jako smo se uplašili, užasno. Majka je bila izvan sebe, ne imati nikakve informacije, biti u neizvesnosti je nešto najgore. Ali, dobro je. Jako mi je žao poginulih, njih mogu razumeti. I ja sam prošao havariju kad sam bežao od vojske u Siriji, kad sam spašavao živu glavu i bežao prema Evropi - rekao Ali, koji je pre šest godina stigao u Nemačku. 

- Živeli smo u Siriji, moj otac je bio farmer te smo imali puno koza i ovaca. Kad je počeo sukob morali smo da bežimo jer smo Kurdi, mi nismo nigde poželjni. Sve iznad 16 godina su odvlačili u vojsku, a ja nisam hteo da ubijam, nisam hteo da pucam po drugima. Zato sam krenuo peške prema spasu. I mnogi su tako, prodavali su sve što su imali ili im je rodbina iz Evrope slala novac, svako se snalazio kako je mogao - govori Ali te dodaje da je Siriju napustio kad je bio deveti razred osnovne škole. 

- Prvo smo išli u Tursuj i tu smo bili neko vreme pa smo onda krenuli prema Grčkoj, odande su nas vratili opet u Tursku pa smo opet ovde bili neko vreme. Ceo put je trajao oko 3-4 meseca, i to sve peške i nešto autom. Nakon toga smo ponovno krenuli te smo uspeli doći u Srbiju pa preko Mađarske i Austrije došli smo do Nemačke i tu sam tražio azil te ga dobio - kaže Ali, koji je brzo naučio nemački jezik. 

Foto: printskrin/facebook/JVP Novska

Prevrnuti kamion u kome su bili migranti

- Odmah smo krenuli na kurs te smo brzo savladali jezik, a ubrzo nakon toga sam dobio i posao u fabrici, jako sam zadovoljan. Imam svoj stan i pokušavam spojiti porodicu, ali to je birokratski jako teško jer nemamo papire. Kao Kurdi smo u jako nepovoljnom položaju. Da bismo izbegli rat i mobilizaciju morali smo da ostavimo sve dokumente kako se ne bi znalo da smo Sirijci jer bi nas odmah odveli u rat. A to ne želimo, tamo se više ne zna ko ratuje protiv koga, ima previše frakcija - pojašnjava Ali zašto nije doveo svog brata legalnim putem. 

- Uz to, treba imati bankovni račun onog koji dolazi u Nemačku, a mi nismo mogli dobiti dokumentaciju iz Sirije. Moja porodica je trenutno u izbeglištvu u Iraku. Moj otac je prodao sve što je imao kako bi bratu i meni osigurao put za Nemačku, a i ja sam pre tri godine bio kod njih u Iraku te sam im odneo nešto novca. Ja sam svoj status sredio i kod mene je sve čisto. Hteo sam brata što pre da imamovde, da ga spasim havarije koja je trenutno u našem rodnom kraju. Imali smo lep život, bilo nam je baš dobro - govori Ali, koji je u Nemačku stigao s nekim svojim rođacima, a još mnogi žele da dođu. 

Foto: printskrin/facebook/JVP Novska

Vatrogasci izvlače povređene

- Tamo nema posla, pogotovo za nas Kurde, strah nas je da ćemo završiti u vojsci i izgubiti glavu. Teško je to razumeti onome ko nije doživeo. Svesni smo da smo radili ilegalne stvari, ali sila zakon menja. Život je iznad zakona - kaže Ali, koji na pitanje bi li se vratio u svoj rodni kraj nema konkretan odgovor. 

- Kad se setim detinjstva pre rata, nije nam ništa falilo, ali sve nakon toga, sve nakon sukoba izaziva nelagodu i trenutno ne razmišljam o vraćanju, želim da osiguram porodicu i da im pružim sigurnost. To mi je sada jedini cilj - zaključuje Ali za 24sata.hr