SAD UŽIVA U TATINOM KRILU! Sahranjen mali Andrej Prenkljušaj (12) koji je nastradao u krvavom piru "audija smrti" u Nišu! NEIZRECIVA BOL!

Foto: Printskrin/youtube

Mali Andrej

Ovim rečima, nakon opela u kapeli, porodica tragično nastradalog dečaka Andreja Prenkljušaja (12) oprostila se od mališana koji je poginuo 4. januara u nesreći na Bulevaru Medijana, kada ga je "audijem" usmrtio bahati vozač Nemanja Stamenković (19) iz Beograda.

U nesreći je, nekoliko sekundi posle Andreja, poginuo i drugi pregaženi pešak Dejan Ilić (48). Dirljivo oproštajno pismo, rasplakalo je rođake i prijatelje koji su došli da na večni počinak isprate nedužnu žrtvu ove saobraćajne nesreće.

- Nadali smo se da će naš Andrej, lep pametan, dobar odličan i vredan učenik imati svetlu budućnost. Voleo je društvo, kompjuter koji je savladao te u mnogim takmičenjima bio pobednik i prvak. Sve to ulivalo je u nama nadu u njegovu dobru budućnost. Sve se promenilo u jednom tamnom času kada si izašao iz kuće i hodajući svojom stazom života, na trotoaru, put se prekinuo i promenio ti smer. Ne da se vratiš k nama, već da kreneš drugim putem prema večnosti. Neizreciva bol porodice, hiljadu nada koje danas pokopavamo, more tuge i suza, pokvareni planovi, izgubljena budućnost, osećamo samo svoju nemoć. Pokušavamo pronaći reči kojima ćemo izreći bol, ali ostajemo nemi, tvoj osmeh je otklanjao tugu u našim srcima za tvojim dragim tatom Vikijem za kojim si patio zajedno sa nama. Za koga si pitao ne htejući verovati da ga više nema, jer si ga jako voleo. I ostajemo nemi, nada su nam bili pogledi, premda tužni, kojima si smirivao naša srca i darivao ljubav. Dragi naš Andrej ovde smo svi da kažemo Bogu hvala za tvoj život, premda kratak. Tebi želimo reći hvala za tvoju blizinu i ljubav koju si nam darivao svaki dan. Istina, od danas falićeš zauvek... - navodi se u pismu porodice koju je pročitao sveštenik nakon opela.

U oproštajnom pismu se navodi da je društvo izgubilo iskrenog prijatelja, a da je u porodici ostala velika praznina.

 

- Ali u sklopljenim rukama i jecajima, neprestano pitajući Boga: "Zašto?", ipak nastavljamo se moliti jer molitva nas spaja u veri Hristovoj koja nas nosi od rođenja do smrti, od jaslica do krsta pa sve do praznog groba jer ćemo uskrsnuti svi u Gospodu. S toga još se nadamo da ćemo se sresti na nebu gde sad ti uživaš u božjem kraljevstvu, u tatinom krilu. S toga ne kažemo ti zbogom već doviđenja anđele naš. Obećavamo ti, bićemo zajedno u duhu, povezani u molitvi, posećivaćemo te. Sveća će svetleti jer u nama živi nada u večnost. Cvećem ćemo ukrasiti mesto tvog počivališta jer čekaš uskrsnuće, kako bi osetili miomiris tvoje blizine i sećanja na tebe. Počivaj u miru, anđele naš i znaj da te volimo. Do našeg ponovnog susreta na nebu, u večnosti kojoj se nadamo, tvoja porodica - navodi se u potresnom pismu.