Apelacioni sud ukinuo presudu ubicama Slavka Ćuruvije!

Foto: e-stock/M. RAFAILOVIĆ/pixabay/Profimedia

Slavko Ćuruvija

Okrivljeni su oglašeni krivim što su aprila meseca 1999. godine, po nalogu NN lica, po prethodnom dogovoru i planu, zajedno sa NN licem, lišili života vlasnika, direktora, glavnog i odgovornog urednika dnevnog lista „Dnevni telegraf“ i nedeljnika „Evropljanin“, oštećenog, sada pokojnog, Slavka Ćuruviju, iz niskih pobuda, zbog njegovog javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosioca političke vlasti, a radi očuvanja postojeće strukture vlasti, tako što je okrivljeni Marković, tada načelnik Resora državne bezbednosti MUP-a RS, a nakon odbijanja komandanta JSO Milorada Ulemeka, krajem marta meseca 1999. godine, da, sa pripadnicima svoje jedinice, liši života oštećenog, početkom aprila 1999. godine.

Plan o lišenju života oštećenog preneo okrivljenom Radonjiću i tako istog podstrekao da pripremi fizičku likvidaciju oštećenog, pa je okr. Radonjić postigao dogovor o lišenju života oštećenog, sa pripadnikom RDB-a, okrivljenom Romićem, Kurakom i NN licem, iskoristio svoja službena ovlašćenja načelnika CRDB Beograd radi izvršenja planiranog krivičnog dela, tako što je protivzakonito bez pismenog predloga, dao usmeni nalog za primenu mere tajna kontrola telefonskih razgovora, suprotno pravilu o radu službe državne bezbednosti i Uputstva o primenjivanju propisanih sredstava i metoda rada u izvršavanja poslova iz delokruga SDB i izdao usmeni nalog, sada pokojnom, Zoranu Paviću, načelniku Devetog odeljenja CRDB Beograd.

Foto: youtube.com/Al Jazeera Balkans

Mesto na kom je izvršen atentat

Da se 9. i 10. aprila 1999. godine primeni mera trajnog praćenja neprekidno 24 časa i da ga izveštava o svakom kretanju oštećenog, a 11. aprila 1999. godine, zbog zakasnelog javljanja prethodnog dana, kada je oštećeni već ušao u stan, naložio da ga hitno i detaljno obaveštava o svakoj promeni kretanja i mesta gde se oštećeni nalazi, a posebno kada se uputi ka svom stanu, te organizovao da sa podacima o kretanju oštećenog budu upoznati okrivljeni Romić i Kurak, a preko njih i neposredni izvršilac i tako omogućio neposredno izvršenje dela od strane NN lica.

I to tako što je 9. aprila 1999. godine Draganu Paviću dao nalog da preda vozilo marke „Golf“ okrivljenom Romiću, koji je istog dana u večernjim satima preuzeo navedeno vozilo, a koje je bez evidentiranja u kolskoj knjižici, isti koristio u neposrednoj blizini mesta izvršenja, te preko kolske radio stanice, u vozilu 11. aprila 1999. godine čuo izveštavanje pripadnika Devetog odeljenja i tako imao informaciju o kretanju istih  i oštećenog.

Foto: e-stock/M. RAFAILOVIĆ

Ratko Romić

Pa nakon što je okrivljeni Radonjić izdao usmeni nalog Paviću da obustavi trajno praćenje oštećenog i preuzme dalje praćenje drugog lica, na koji način je sprečio da okrivljeni Romić, Kurak i neposredni izvršilac, NN lice, budu uočeni od pripadnika Devetog odeljenja RDB, odmah, po davanju naloga. Telefonskim putem obavestio okrivljenog Romića i Kuraka o kretanju oštećenog, koji su omogućili NN licu da, a nakon ulaska, sada pokojnog Slavka Ćuruvije, sa oštećenom Brankom Prpom, u prolaz zgrade broj 35 u sadašnjoj Svetogorskoj ulici, istima neopaženo priđe iza leđa i oko 16,45 časova, sa razdaljine od oko 1,5 metar, iz automatskog pištolja ispali rafalno 5 projektila u leđa oštećenog, nanoseći mu više ustrelina i prostrelina u predelu desne polovine leđa, grudnog koša, desne ruke i glave, od kojih se oštećeni zaneo i pao. 

Foto: Printskrin

Radomir Marković

Potom oštećenu Branku Prpu, kada je pokušala da se okrene, udario drškom pištolja u potiljačni deo glave, od kog udarca je pala, nanevši joj laku telesnu povredu, pa je potom, iz neposredne blizine od 0,8 metara, ponovo rafalno ispalio više projektila u glavu i telo oštećenog, i naneo mu 7 ustrelina i prostrelina, pa je, usled oštećenja za život važnih moždanih centara, nastupila smrt istog.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu, nakon održane sednice veća, donelo je  15. jula 2020. godine rešenje Kž1 Po1 25/19 kojim je ukinulo prvostepenu presudu i predmet vratilo prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Foto: e-stock/M. RAFAILOVIĆ

Milan Radonjić

Po nalaženju Apelacionog suda, osnovano se izjavljenim žalbama prvostepena presuda pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, ukazivanjem da je prvostepeni sud izrekom presude povredio objektivni i subjektivni identitet optužnice i prekoračio optužbu čime je učinio bitne povrede odredaba krivičnog postupka, budući da je izreka presude nerazumljiva, razlozi presude protivrečni izreci, kao i da u presudi nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja a dati razlozi su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, zbog čega nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost presude.

U konkretnom slučaju, ovlašćeni tužilac je do kraja glavnog pretresa ostao pri činjeničnom opisu iz optužnice, a prvostepeni sud je nakon toga, izmenio činjenični opis iz optužnog akta, tako što je u činjenični opis prvostepene presude dodao određene činjenice i okolnosti koje nisu bile sadržane u optužnici.

Na ovaj način su, po nalaženju Apelacionog suda, okrivljeni oglašeni krivim za nove činjenice i ranje, koje optužba ne sadrži i o kojima, u toku postupka, nisu izvođeni dokazi. Naime, uvođenjem „NN lica“ u izreku presude, a koje je, prema utvrđenju prvostepenog suda, učestvovalo u radnji izvršenja krivičnog dela zajedno sa okrivljenima i to kao neposredni izvršilac i dodavanjem novih radnji okrivljenom Radonjiću, Kuraku i Romiću prvostepeni sud je, kada je reč o načinu izvršenja krivičnog dela značajno izmenio činjenično stanje koje je po sopstvenoj oceni utvrdio, u odnosu na činjenično stanje opisano u optužnici.

Foto: Profimedia

Slavko Ćuruvija

Pri tome se u ožalbenoj presudi ne navodi nijedan dokaz na osnovu kog bi prvostepeni sud utvrdio sa nesumnjivom izvesnošću prisustvo još jednog lica na licu mesta i to neposrednog izvršioca, niti na osnovu kojih dokaza je utvrdio da je NN lice postiglo dogovor o lišenju života oštećenog, a na šta se osnovano ukazuje žalbom Tužilaštva za organizovani kriminal, zbog čega se  u žalbenom postupku, u tom delu, ne može ispitati pravilnost zaključivanja prvostepenog suda. Istovremeno, uvođenjem NN lica u činjenični opis radnje krivičnog dela, na više mesta, u različitim segmentima, izreka presude je učinjena nerazumljivom, jer najpre ostaje nejasno da li se u konkretnom slučaju radi o jednom NN licu ili su u pitanju više NN lica, da li je isto NN lice nalogodavac, lice sa kojim okrivljeni postižu prethodni dogovor, a takođe i neposredni izvršilac krivičnog dela, ili se radi o različitim NN licima.

Takođe, po nalaženju Apelacionog suda, prvostepeni sud u izreci, a i kasnije u obrazloženju presude, nije uopšte naveo na koji način su okrivljeni Kurak i Romić omogućili NN licu da izvrši ovo krivično delo, što njihove radnje, čini nejasnim i nerazumljivim. Ovo stoga, što se iz izreke prvostepene presude ne vidi i ostaje nejasno gde su se, u momentu izvršenja krivičnog dela nad oštećenima, nalazili okrivljeni Romić i Kurak, da li su bili zajedno ili su bili razdovojeni, dalje nejasno je na koji način i kojom svojom radnjom su omogućili NN licu izvršenje krivičnog dela i time kao saizvršioci učestvovali u izvršenju ovog krivičnog dela.

Foto: ST/N. PANČIĆ

Apelacioni sud

Apelacioni sud, između ostalog, nalazi da se osnovano žalbama ukazuje da u obrazloženju presude nisu dati dovoljno jasni razlozi o odlučnim činjenicama na osnovu kojih je prvostepeni sud utvrdio postojanje prethodnog dogovora između svih okrivljenih, a posebno dogovora sa NN licem. U prilog činjenici da je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka, te da nedostaju razlozi za odlučne činjenice je i to što prvostepeni sud ne daje razloge za postojanje zajedničkog umišljaja na strani okrivljenih, niti dogovora, niti navodi iz čega zaključuje da su okrivljeni Radonjić, Kurak i Romić postupali kao izvršioci.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će otkloniti nedostatke i povrede na koje je ukazano u ovoj odluci i postupiti po primedbama Apelacionog suda, a izvedene dokaze će na pravilan način izložiti, analizirati i oceniti, kako pojedinačno tako i u međusobnoj povezanosti i u sklopu sa odbranama okrivljenih, te pozvati stranke da predlože izvođenje drugih dokaza za kojima se ukaže potreba, nakon čega će doneti pravilne  činjenične i pravne zaključke i za iste dati jasne, konkretne i argumentovane razloge, koje će na valjan način izložiti i obrazložiti i doneti pravilnu i zakonitu odluku.