Majka vozača koji se zakucao u drvo kod Slankamena: Krijem od sina da je izgubio decu, to ne bi preživeo!

Foto: Nenad Vujanović

KUĆA TUGE Dom Milanovih roditelja

Kako Srpski telegraf saznaje, Milan i Vanesa (26), nakon stravične nesreće u kojoj su izgubili ćerku i sina, zbrinuti su u KC Vojvodine.

 Uprkos teškim povredama, stanje im je stabilizovano, pa je majka prebačena u Opštu bolnicu u Sremskoj Mitrovici, a njen suprug u Institut u Sremskoj Kamenici, na grudnu hirurgiju.

Foto: instagram.com/vanesa_n_m_ Vanesa i Milan Živković Roditeljima neće reći za sahranu Stradali brat i sestra biće sahranjeni zajedno u Novim Karlovcima u 13 sati, dok njihovi roditelji neće moći tome da prisustvuju. - Jadni oni, izgubili su tako malu decu, a neće moći ni da se oproste od njih. Sve smo pokušali da odložimo sahranu dok im ne bude bolje, ali u kapeli nema mesta da bi ih dugo čuvali. Večeras će nam doneti tela naših anđela u kuću - kroz suze nam je juče ispričala baka.

- Vanesa je imala potres mozga i ničega se ne seća, lekari oprezno prate njeno stanje, a Milan je operisao plućnu maramicu i nalazi se na intenzivnoj nezi. U takvom stanju niko nije smeo da im kaže da su ostali bez dece, a ne možemo ni mi - jedva izgovara za naš list Milanova majka Slavica.

Ona kaže da supružnici ne znaju ništa o saobraćajnoj nesreći, pa čak ni da su oboje u različitim bolnicama.

Foto: facebook.com/printskrin

SRCE DA PREPUKNE Poginulo dvoje od troje dece

- Telefoni su im kod nas, tako da ne mogu ni da se čuju. Jedino ako uzmu tuđ telefon ili vide vesti, nedajbože. Ja mislim da se Milan onda ne bi oporavio, a ne bi ni želeo to da preživi. Zato im i nismo rekli, jedino kad se stabilizuju - jecajući kaže neutešna majka.

Četvorogodišnji Mateja, koji se nakon nesreće izvukao iz prevrnutog auta i zaustavio traktoristu koji je prolazio, nalazi se u dečjoj bolnici u Novom Sadu, ali ima samo kontuziju glave.

Foto: instagram.com/milan86zivkovic Vanesa i Milan Živković "Morala sam da je poljubim jer mama i tata ne mogu" Očajna baka devojčice kaže da nije mogla da ostavi poginule unučiće same u kapeli, pa je otišla da se pozdravi s njima poslednji put. - Kada sam videla dva bela sanduka, srce mi je puklo i nema više razloga da živi. Ne mogu da budem jaka. Moja bebica je bila tako mala, morala sam da otvorim sanduk da je poljubim jer njeni mama i tata to ne mogu, ali i mog anđela Nikolu, koji je bio najzlatniji dečak, babina duša. Zato ga je valjda bog i uzeo posle Nate, da bi čuvao svoju seku. Zašto bog nije uzeo nas, a njih ostavio da žive - jecajući proklinje crnu sudbinu neutešna baka Slavica.

- Sa mojom dušicom Matejom u bolnici je Vanesina sestra. On je previše mali da bi mu pričali o crnoj sudbini koja ga je snašla tako maleckog. Hvala bogu što mi je makar njega ostavio, a za mog sina i snajku se još molimo. Ne dao bog ovo u životu nikome - zavapila je nesrećna žena, ne smogavši da zaustavi suze.