Intervju sa najpoznatijim licem crne hronike: Zbog Arkana sam počeo da pratim kriminal

Foto: ST/D. KADIĆ

Mladen Mijatović

Kako si počeo da radiš crnu hroniku?

- Taj datum sam zapamtio za ceo život, 15. januar 2000. godine. Dan kada je ubijen Željko Ražnatović Arkan i još dvojica ljudi u tadašnjem hotelu "Interkontinental". Urednici su me poslali da pokrijem taj događaj i dobro sam se pokazao. Nastavio sam da izveštavam s ulica, a mnogo mi je pomogao kolega sada pokojni Igor Spasov. Meni se sve to svidelo, ta dinamika. Zavoleo sam taj posao i ta ljubav još traje.

Da li vam je neki od slučajeva koje ste radili ostao u pamćenju?

- Da, ali ne bih baš mnogo da pričam o tome. Posao gledam da odradim profesionalno i korektno, da izveštavam tačno i nepristrasno, na osnovu tačnih i proverenih informacija. Ono na šta čovek nikada ne može da se navikne i šta nikada ne može da prihvati je stradanje dece i beba. Bilo da su u pitanju saobraćajne nesreće, požari ili porodično nasilje. To je možda i najteža stvar u crnoj hronici.

Najteže je izveštavati o nekome koga znaš i voliš Foto: ST/V. LUKIĆ Mladen i Dea Đurđević Postoji li nešto teže od izveštavanja o nekome koga volite? - Taj dan, 7. februar, zapamtiću za ceo život. Čuo sam da se dogodila nesreća, a onda sam čuo da se Dei (Đurđević, partnerki Mladena Mijatovića, prim. aut.) dogodila nesreća. Da je teško povređena, da je životno ugrožena. Ja sam profesionalac, ja sam uradio prilog. A onda sam zvao da pitam kako mogu da pomognem. Verovao sam u Deu, ona je veliki borac i jaka osoba. I dan-danas sam zahvalan svim lekarima i medicinskim sestrama na svemu što su uradili. To što se tada dogodilo, kako sam se osećao, znam ja i ne bih poželeo nikome. Kako je planula ljubav između Dee Đurđević i tebe? - Upoznali smo se na poslu i tako je sve počelo. Ništa nismo planirali, jednostavno, dogodila se ljubav.

Ima li straha?

- Naravno, svako normalan se plaši. Ali dok radim i snimam, usredsređen sam na to što radim. Cilj mi je da napravim dobar prilog, da uradim ono što nameravam i što sam zamislio. Strah dolazi posle, kada prođe adrenalin. Bilo je rizičnih situacija, kada je pogođena bolnica "Dragiša Mišović", tada je bilo mnogo aviona u vazduhu. Moj posao je takav da moram na teren. Dešavalo se tokom sukoba na jugu Srbije 2000. godine da ljudi pored mene poginu ili budu teško ranjeni. Ali opasnost je sastavni deo ovog posla i ja sam to prihvatio na taj način.

Rizična sam grupa, ali teren ne propuštam Kao i svima, pandemija je promenila način na koji se radi i novinarski posao. - Ja imam zdravstvenih problema i spadam u rizičnu grupu. Ali moj posao je takav i ja sam izabrao da izveštavam svaki dan sa terena. Mislim da se Srbija dobro suočila sa svim izazovima i katastrofom koja nam preti. Ponosan sam što sam deo tima televizije Pink koju prate milioni gledalaca. Važno je istaći da je na čelu tog tima Željko Mitrović, koji je reagovao odmah po izbijanju epidemije i obezbedio zaštitu za sve zaposlene - kaže Mijatović.

Da li su i pretnje deo vašeg posla? Da li su vam kriminalci pretili?

- Dešavalo se ranije. Neki ljudi ne mogu da prihvate da su oni svojim postupcima odgovorni za ono što se dešava i za ono što njima može da se desi. Ali to nisu bili ljudi koji su poznati i zanimljivi široj javnosti. Ozbiljni ljudi se ne ponašaju tako, na neki način i oni cene to što radim i kako radim.