Pedofili koriste poverenje dece! Slučaj komšije koji je napastvovao dečaka nije izolovan, evo kako da zaštitite najmlađe

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Takvi slučajevi, nažalost, postaju sve češći, a stručnjaci upozoravaju da je neophodno detetu na vreme odmerenim razgovorom da objasne na koji način da zaštite svoju bezbednost.

Beograd je juče bio šokiran vešću da je 53-godišnji Aleksandar P. sa Palilule napastvovao svog malog komšiju. Slučaj je otkrila dečakova majka koja je, videvši da joj nema deteta, krenula u potragu sa njim i pronašla ga u komšijinoj improvizovanoj kući, obnaženog.

Istrgla je dete iz kandži napasnika i domah pozvala policiju. Aleksandar P. je, videvši da je razotkriven u svojoj nameri, pokušao je da izvrši samoubistvo rezanjem vena.

Ono što je posebno zabrinjavajuće u ovakvim situacijama, na šta su ukazali i ljudi bliski porodici ovog dečaka, jeste činjenica da je Aleksandar P. iskoristio poznanstvo sa dečakovim ocem i to što je komšija kog dete poznaje od ranije, kako bi ga namamio u svoju improvizovanu kuću.

Nažalost, ovo je samo jedan u nizu slučajeva gde predatori, čije sposobnosti prema mišljenju psihologa nikako ne smemo potcenjivati, koriste poverenje koje je dete steklo ranije i mame ih da se sa njima sastanu ili odu na nebezbednu lokaciju.

Slučaj osmogodišnje Marije iz Starih Ledinaca

Isti obrazac ponašanja pedofil Mladen Ogulinac iskoristio je kako bi namamio osmogodišnju Mariju Jovanović iz Starih Ledinaca 2010. godine i silovao je, a potom i ubio. Osmogodišnja Marija nestala je 26. juna 2010. godine iz svoje kuće u kojoj je bila sa mlađim bratom. Komšija Ogulinac, čija je sestra povremeno čuvala Mariju i njenog brata, iskoristio je poznanstvo sa devojčicom i namamio je u svoju kuću u Ulici Vuka Karadžića.

Po povratku sa posla, roditelji su krenuli u potragu za devojčicom. Njeno telo pronašao je otac u dvorištu komšije Ogulinca. Bila je silovana i zadavljena.

Sa dečijim poverenjem poigrao se i Ninoslav Jovanović, Malčanski berberin, kada je krajem prošle godine na putu do škole presreo 12-godišnju devojčicu i od nje zatražio pomoć.

Foto: Republika

Ninoslav Jovanović

Predstavio se kao novi domar u školi i od devojčice zatražio da mu pokaže put. Kada je sela u njegov automobil, umesto u školu odveo je u šumu gde se danima skrivao.

Veliki broj ovakvih slučajeva koji pune novinske stranice godinama unazad naterali su roditelje da se zapitaju na koji način vaspitati dete i gde treba podvući granicu poverenja koje dete sklapa sa ljudima iz naše okoline.

Psiholog: Odmerena reakcija kada se dete požali na problem

Psiholog Marina Nadejin Simić smatra da su od suštinske važnosti kontinuirani rad sa decom kroz razgovor i odmerena reakcija kada nam se dete požali na problem.

- Treba sa merom razvijati veštine samozaštite kod dece. Što su deca mlađa, teže im je da procene ko je dobronameran, a ko ne. Iz tog razloga treba graditi odnos poverenja, da znaju da mami, tati, učiteljici mogu sve reći - objašnjava psiholog.

U trenucima kada dete odluči da se otvori, takođe je važno da reakcija koju će odrasla osoba imati bude odmerena. Ukoliko majka reaguje burno, grdnjom, panikom, plačom, postoji opasnost da se dete povuče i da se joj se narednog puta ne obrati za pomoć jer ne želi da uznemiri svoju majku, kaže psiholog.

Kako su predatori danas veoma lukavi i strpljivi dok čekaju pravi momenat da se ustreme na dete, ključno je objasniti detetu kome i kako može pomoći, sa kim može razgovarati, ali uz to i da ni u jednom slučaju ne kreće sa odraslom osobom ukoliko roditelji za to nisu dali pristanak.

- Iako ne postoji univerzalni recept, neka granica bi bila da dete može da pomogne rečima. Roditelji moraju da im objasne da ni u kom slučaju, makar i da poznaju tu osobu, ne smeju kretati sa njim nigde. Ne dolazi u obzir nikakav ulazak u stan, kola, nikakvo prevoženje zato što pada kiša i slično. Dete može da kupi hleb komšiji, ali ne i da uđe kod njega u stan - podvlači psiholog.

Statistika je, kaže, pokazala da jedan predator istovremeno prati 20 dece i treba mu barem dve godine da stupi u fizički kontakt sa detetom. Vrlo su manipulativni, strpljivi, vrlo uverljivi i harizmatiči, vešto manipulišu emocijom deteta... Ono što roditelji mogu da učine kako bi dete zaštitili opasnosti gradi se dugo kroz odnos poverenja i razgovora.