RAČUNI ZA GREJANJE VIŠE NEĆE BITI ISTI TOKOM CELE GODINE: Beograđane čeka novi sistem naplate

Beograđane od predstojeće grejne sezone očekuje velika promena u načinu obračuna daljinskog grejanja. Dosadašnji sistem, prema kojem su građani tokom svih 12 meseci plaćali približno jednake račune, postepeno odlazi u prošlost, a novi model trebalo bi da više prati stvarnu potrošnju toplotne energije.

Promena će se ogledati u tome što će se račun za grejanje sastojati iz dva dela – fiksnog i varijabilnog.

Račun za grejanje biće podeljen na dva dela

Fiksni deo predstavljaće naknadu za instalisanu snagu. Ovaj deo računa plaćaće se tokom cele godine i odnosiće se na održavanje sistema daljinskog grejanja.

Drugi deo biće varijabilan i obračunavaće se tokom grejne sezone. Njegov iznos zavisiće od količine isporučene toplotne energije, odnosno od potrošnje.

Pročitajte još: DRŽAVA DAJE 25.000 DINARA ZA VIŠE OD 400.000 GRAĐANA: Evo ko dobija novac i kada počinje isplata

To praktično znači da će računi za grejanje tokom letnjih meseci biti znatno niži, jer će građani tada plaćati samo fiksni deo. Sa druge strane, tokom zime iznos računa moći će da bude veći ili manji u zavisnosti od vremenskih uslova i količine isporučene toplotne energije.

U najhladnijim mesecima, poput decembra i januara, računi bi mogli da budu viši nego što su građani do sada navikli. Tokom toplijih perioda grejne sezone, međutim, iznosi bi trebalo da budu niži.

Iz „Beogradskih elektrana“ naglašavaju da promena modela obračuna ne znači automatski i povećanje ukupnih godišnjih troškova za građane, već drugačiju raspodelu plaćanja tokom godine.

Umesto da isti iznos plaćaju svakog meseca, građani će najveći deo troškova za grejanje plaćati u periodu kada se toplotna energija zaista koristi.

Šta će biti sa stanovima koji nemaju pojedinačne merače?

Najviše pitanja odnosi se na starije zgrade u kojima ne postoje uređaji za individualno merenje potrošnje po stanu.

U takvim zgradama potrošnja će se i dalje meriti na nivou cele zgrade, a ukupni račun deliće se među stanarima prema kvadraturi stanova.

To znači da pojedinačno smanjenje potrošnje ne mora automatski da dovede do proporcionalno manjeg računa. Na konačan iznos uticaće i ukupna potrošnja svih stanara u zgradi.

Drugim rečima, ako jedan stanar štedi energiju, zatvara radijatore ili ima bolju stolariju, a ostatak zgrade nastavlja da troši istom merom, efekat na njegov račun može biti ograničen.

Stanari mogu da uvedu individualno merenje

Rešenje za precizniji obračun grejanja postoji, ali zahteva ulaganje stambene zajednice.

Stanari mogu da ugrade termostatske ventile i delitelje toplote, čime bi se omogućila bolja kontrola potrošnje u svakom stanu.

U tom slučaju vlasnici stanova snose troškove ugradnje opreme, kao i troškove njenog očitavanja.

Na taj način domaćinstva bi mogla da imaju veći uticaj na deo računa koji zavisi od njihove lične potrošnje toplotne energije.

Novi sistem trebalo da obuhvati još 100.000 stanova

Prema podacima „Beogradskih elektrana“, naplata po stvarnoj potrošnji već se primenjuje u oko 40 odsto stambenog fonda u Beogradu, uglavnom u novijim zgradama.

Tokom grejne sezone 2026/27 planirano je da na novi model obračuna pređe još oko 100.000 stanova, što predstavlja dodatnih približno 30 odsto stambenog fonda.

To znači da će sve veći broj građana račune za daljinsko grejanje dobijati po modelu koji više uzima u obzir stvarnu potrošnju toplotne energije.

Koliko će građani plaćati grejanje?

Konačan iznos računa za grejanje zavisiće od više faktora – površine stana, fiksnog dela naknade, količine isporučene toplotne energije i vremenskih uslova tokom grejne sezone.

Za deo građana novi sistem može doneti veću mogućnost uštede na grejanju, naročito u zgradama koje imaju individualne uređaje za kontrolu i merenje potrošnje.

Sa druge strane, u starijim zgradama bez pojedinačnih merača potrošnja će se i dalje obračunavati na nivou cele zgrade, pa će iznos računa zavisiti i od ponašanja ostalih stanara.

Najveća promena za Beograđane biće to što računi za grejanje više neće biti približno isti tokom cele godine. Leti će se plaćati uglavnom fiksni deo, dok će tokom zime računi više zavisiti od stvarne potrošnje i temperature.

Novi sistem tako bi trebalo da donese drugačiju raspodelu troškova, ali će njegov efekat na kućni budžet građana zavisiti od toga da li zgrada ima individualno merenje potrošnje i koliko efikasno stanari koriste toplotnu energiju.