Ovo je jedna od najboljih investicija - evo koliko košta hektar njiva po Srbiji

U Srbiji je atraktivna ravnica – Vojvodina, Stig i Mačva. Na istoku se zemlja retko prodaje, čuva se za naslednike.
 

Republički geodetski zavod prvi put je, po metodologiji Evropske unije, objavio zvaničan pregled cena poljoprivrednog zemljišta. 

Podaci pokazuju da je oranica i dalje jedna od najsigurnijih investicija, a da se domaće tržište postepeno približava evropskom proseku.

Kako se prema obradivom zemljištu odnosimo i koliko danas vredi hektar oranice u Srbiji?

Agroekonomista Milan Prostran kaže za RTS da je obradivo zemljište strateški važno pitanje jer ga je sve manje, a potrebe za hranom sve veće.

Prognozira da će takvo zemljište imati sve veću vrednost, a trenutno hektar oranica u Srbiji u proseku košta 9.600 evra.

Postoje i ekstremi. Na primer, hektar njive oko Bačke Topole prodat je za čak 120.000 evra. Prostran ističe da su različiti razlozi za ovako visoke cene.

- Cenu zemljišta podiže i pretpostavka da će se u nekom delu graditi infrastrukturni objekti, da će se možda dobiti dozvola da se poljoprivredno zemljište prevede u građevinsko, postoje špekulativne radnje - naveo je Prostran dodajući da svako ko ulaže u taj sektor očekuje profit.

Najatraktivnija ravnica

U Srbiji je, ističe, atraktivna ravnica – Vojvodina, Stig i Mačva. Postoje, međutim, delovi zemlje u kojima uopšte nema prometa jer postoji tradicionalna veza sa zemljištem i tamo se ono ne prodaje, već se čuva za naredne generacije i eventualno daje u zakup.

Takva oblast je, na primer, Istočna Srbija, ili ako se ide prema Kučevu, Petrovcu na Mlavi.

Agroekonomista Milan Prostran smatra da se u Srbiji loše odnosimo prema ovom sektoru.

Prema podacima Republičke uprave za zemljište, država u svom posedu ima 394.000 hektara, od kojih u zakup daje 250.000 hektara. Međutim, pitanje je u kakvom se stanju to zemljište vrati posle zakupa.

- Čini se da je državi bitnije 50 miliona koje dobija od zakupa, nego odnos prema zemljištu - rekao je Prostran ukazujući na to da opada kvalitet – humuski sloj je sa 5 odsto došao na svega 2 odsto.

Poručuje da se mora uraditi ozbiljna strategija kako sačuvati taj sektor.

Srbija je između dva popisa smanjila kapacitet raspoloživog zemljišta za 1.200.000 hektara, a korišćenog poljoprivrednog zemljišta za 180.000 hektara.