TRAMP UDARIO NA SAVEZNIKE! Ima nemoguće zahteve

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp nastavlja svoju agresivnu industrijsku politiku usmerenu na oživljavanje američke proizvodnje elektronskih komponenti i poluprovodnika, najavljujući novu generaciju carina koje bi mogle značajno da promene globalnu dinamiku tehnološke industrije.

Prema izveštajima Rojtersa i drugih vodećih međunarodnih medija, američka administracija pod Trampom razmatra uvođenje carina na strane elektronske uređaje, u zavisnosti od broja čipova (poluprovodnika) koje svaki uređaj sadrži.

Prema informacijama iz izvora bliskih Ministarstvu trgovine SAD, planirani carinski režim predviđa uvođenje carina od približno 25 procenata na vrednost čipova ugrađenih u uređaje kao što su pametni telefoni, računari, kućni aparati i drugi proizvodi koji sadrže poluprovodničku tehnologiju. Za proizvode iz Japana i Evropske unije, predviđena carinska stopa mogla bi biti nešto niža, oko 15 procenata.

Trampova strategija i ciljevi

Ove mere imaju za cilj da primoraju velike tehnološke kompanije, koje su globalno u velikoj meri zavisne od proizvodnje u Aziji, posebno na Tajvanu i u Južnoj Koreji, da presele ili značajno povećaju proizvodnju unutar Sjedinjenih Država. Trampova administracija će potencijalno ponuditi izuzeća od carina kompanijama koje se obavežu da će premestiti najmanje polovinu svoje proizvodnje u SAD, međutim, detalji ovog mehanizma se još uvek razrađuju.

Ova inicijativa se nadovezuje na prethodno najavljenu i delimično već sprovedenu politiku uvođenja visokih carina na ključne industrijske inpute kao što su čelik i aluminijum, kao i veoma značajne, skoro 100-procentne carine na kompjuterske čipove uvezene iz zemalja koje nemaju ili ne planiraju proizvodnju u SAD.

Tramp je rekao da Amerika ne može da zavisi od uvoza proizvoda koji su ključni za nacionalnu i ekonomsku bezbednost, ističući da nova strategija kombinuje carine, poreske podsticaje, deregulaciju i energetsku politiku kako bi se stvorili povoljniji uslovi za domaću proizvodnju.

Posledice na globalnu industriju

Analitičari upozoravaju da će takve carine dovesti do povećanja troškova proizvodnje i posledično viših cena za američke potrošače. Majkl Strejn iz američkog tink-tenka Američki institut za preduzetništvo ističe da su ove mere uvedene u vreme kada se američka ekonomija suočava sa inflacijom koja je znatno iznad cilja Federalnih rezervi.

Takođe, iako su neke domaće kompanije već najavile značajna ulaganja u američku proizvodnju, poput kompanije Epl, koja je obećala dodatnih sto milijardi dolara investicija, ostaje neizvesno koliko će ta ulaganja biti dovoljna da ispune kriterijume imuniteta carina.

Za dobavljače poput tajvanskog TSMC-a i južnokorejskog Samsung-a, koji su vodeći proizvođači poluprovodnika, ovaj potez predstavlja ozbiljan izazov, ali i mogućnost premeštanja proizvodnih kapaciteta. Pored toga, uvođenje carina moglo bi negativno uticati i na tehnološke gigante sa velikim međunarodnim lancima snabdevanja, stimulišući ih da ubrzaju premeštanje proizvodnje u SAD bez obzira na skupe investicije koje to podrazumeva. Praktična primena novih propisa takođe izaziva zabrinutost.

Postoji neizvesnost oko tačnog obima proizvoda obuhvaćenih carinama i kriterijuma za izuzeća i ublažavanje carina. Iako je Ministarstvo trgovine u nekim prethodnim predlozima razmatralo izuzeće za alate i opremu za proizvodnju čipova, Bela kuća ga je odbila, ističući Trampovo protivljenje izuzećima koja smanjuju efikasnost protekcionističkih mera.