RIGONAT: Najveći zločin je ubediti čoveka da mora da trpi

Foto: Tanjug/F. Krainčanić

Tanja Mandić Rigonat

-  Kroz priču o Šupljem kamenu, mi pričamo o čežnji neprolaznoj za ljubavlju. O mladosti i starosti, o tome da je duša mlada dok god se čovek zaljubljuje, čezne i raduje, o punoći i praznini života o lepoti i bolu koji ga prate. Likovi u ovoj Koljadinoj komediji svi osim jednog su penzioneri. Igor Petrovič, violinista u penziji, umetnik maštar, priča o Šupljem kamenu, o čudu prirode, mudrom i razumnom kamenu  koji ispunjava želje onima koji veruju  u njega. Priča tu priču ženama, profesorkama u penziji, i mladoj Nataliji takođe profesorki ali koja radi na buvljaku. Neko veruje, neko ne veruje...priča nije bukvalna. A Šuplji kamen je kao neki nastavak velike Čehovljeve drame Tri sestre. Koljada je pisac suštine kao Čehov -  započinje razgovor sa Srpskim telegrafom Tanja Mandić Rigonat. Premijera je odigrana sa velikim uspehom, a na programu je i 5. Novog tvrđava teatra. Pred rediteljkom je sada i novi izazov, budući da radi na kultnom delu Dušana Kovačevića.

Foto: Promo foto

ŠUPLJI KAMEN Vrhunska glumačka podela 

Do kog smo stupnja uzdanja u čudo mi došli? 

- Potreba i potraga za čudesnim je neodvojiva od života. Umetnost, svetovi mašte, iluzija i fantazije, šta bi život bez toga bio. Misao i emocije pokreću svet. Koliko je realnosti u kojima živimo? Nismo mi kao ljudi samo u trpnoj poziciji, nama je dato da stvaramo, oblikujemo naše živote, mi životu dajemo smisao. Tačno je da se neko rodi bogat a neko siromašan, da se neko rodi u zemlji koja je recimo bogata naftom, pa je već rođenjem meta bombi, ratova i pohlepe. Ali najveći zločin je ubediti čoveka da ne može ništa da menja u životu, da je samo pasivni objekat, marioneta nekih političkih, društvenih sila, da nije kreator stvarnosti, nego rob zadatosti. 

Foto: Promo foto

Branka Petrić, Milan Lane Gutović, Rada Đuričin i Ljiljana Stjepanović

Šta vidite kada izađete na ulicu?

- Moj život za vreme proba koje su trajale tri meseca, sa glumcima koji su istinska, nepatvorena vrednost naše kulture, umetnosti, bio je čudesan. I to vreme, koje smo proveli kreirajući predstavu,  ispunjeno ljubavlju, prijateljstvom, maštom, radom, bilo je jedna druga stvarnost,  koja je potisnula u drugi plan i vesti i medijsku propagandu i politiku. Nije to eskapizam. Naprotiv, mi smo stvarnosti u kojoj živimo dodali umetničko delo, svet naše predstave, kroz koju se život misli i vidi iz drugog ugla i obogaćuje.

Čeka vas i kultni tekst Dušana Kovačevića Balkanski špijun...

- Nikolaj Koljada i Duško Kovačević su veliki pisci samosvojnih svetova i poetika. Jedino što im je zajedničko je dar da  stvore snažne dramske karaktere, likove, zaplete, sposobnost da sublimiraju probleme, da se kroz njihova dela život jarkije vidi.

Vaše teme često su splet pomračenih umova i okolnosti koje ih ohrabruju. Ovih dana svet strahuje od Trećeg svetskog rata. 
- Treći svetski rat odavno traje. Ratovi imaju različite oblike. Nečije živote razvaljuju bombe, nečije ekonomija, mediji ubijaju u pojam na svoj način, propagandom, lažnim vestima, pranjem mozga....Nasrtaji na ljudski život su neverovatni. Od fizičkog istrebljenja do ekonomskog iscrpljivanja pa preko psihološki dobro osmišljenog medijskog pranja mozga. Užasna je rušilačka strana ljudske prirode. Plašim se ljudi koji su izgubili kompas u prostorima ljudskosti i plašim se da sve manje razumem vreme u kojem živim, da ne mogu da pohvatam sve konce koji su važni i od kojih se plete ta mreža stvarnosti koja nam je zajednička. Zato je tu pozorište, umetnost, književnost, kroz koje jasnije mogu da mislim o poziciji čoveka u svetu, njegovim problemima, htenjima.