Joko Ono poziva žene Srbije za "Buđenje"

Foto: Promo

POZIV NA ZGRADI KCB: Čudo kakofonije stiže u centar!

U okviru predstojećeg 57. Oktobarskog salona, najveće regionalne izložbe savreme umetnosti, koja će se održati u Beogradu od 15. septembra do 28. oktobra i na kojoj ćemo imati priliku da vidimo neke od najpoznatijih svetskih umetnika, kao što su Takaši Murakami, Anselm Kifer, Vladimir Veličković, Tom Saks, Sidni Šerman, Lari Bel, Dušan Otašević, Helen Marten i mnogi drugi, svoje umetničke radove i projekte predstaviće i Joko Ono.

Joko Ono pozvala je žene Srbije koje su bile žrtve rodnog nasilja da u okviru beogradskog Oktobarskog salona budu deo projekta "Buđenje":

"Napišite izjavu o bilo kom nasilju koje ste pretrpeli kao žena. Pošaljite sliku svojih očiju i svoju priču.“

Instalacija prikuplja svedočenja, tekst koji opisuje iskustvo i fotografiju očiju učesnica, biće u Kulturnom centru Beograda i na sajtu izložbe. Ovim uputstvom, upućenim isključivo ženama, Joko Ono nudi katarzu i mogućnost isceljenja ženama čija su tela i duše bili ugroženi činom rodne agresije. Njima se pruža mogućnost da svoje priče saopšte javno iskazom u prvom licu.

Joko Ono je vodeća eksperimentalna i avangardna umetnica. Rođena je 1933. godine u Tokiju, a živi u Njujorku. Povezuje se sa konceptualnom umetnošću, performansom, fluksusom i hepeningom šezdesetih godina, i jedna je od retkih žena koje su učestvovale u ovim pokretima. Bila je i među prvim umetnicima koji su dovodili u pitanje pojam umetnosti i umetničkog predmeta i razbijali tradicionalne granice između različitih grana umetnosti.

Izgradila je novu vrstu odnosa sa publikom, pozivajući je da aktivno učestvuje u njenom radu. Takođe, približava dva sveta - orijentalnu i zapadnu kulturu - koji se međusobno proširuju i jačaju neprekidnim inovacijama.

Joko Ono već više od pet decenija stvara u oblastima performansa, filma, poezije, muzike, književnosti, aktivna u feminističkom pokretu i pokretu za mir.

U svojoj umetničkoj karijeri istraživala je neverovatno širok spektar medija, stvarajući nove umetničke žanrove, a najpoznatiji su takozvani instruktivni radovi kojima se bavi od pedesetih godina prošlog veka sve do danas. Stalno pomerajući granice različitih medija, opire se kategorizaciji svoje umetničke prakse.

Izložbe i retrospektive njenog umetničkog rada organizuju se u brojnim muzejima i umetničkim prostorima širom sveta. Dobitnica je mnogih prestižnih priznanja, uključujući nagradu Zlatni lav za životno delo na Venecijanskom bijenalu (2009), osmu Nagradu za umetnost Hirošima (2011) i nagradu Oskar Kokoška (2012), najvišu nagradu Austrije za savremenu primenjenu umetnost.