STEFAN MILENKOVIĆ: Šum i ukus Beograda se ne menjaju!

Foto: e-stock/M. JOŠIDA

Stefan Milenković

* Šta mislite i kako se osećate znajući da će oči ovih mladih i talentovanih ljudi biti uprte u vas?

Divno je i inspirativno gledati ih pune želje, entuzijazma i energije. Uvek je lepo s takvim nekim praviti muziku. Tu je i odgovornost jer ih vi usmeravate.

*Kako gledate na to da ste tokom devedesetih vi ipak bili uzdanica publici?

Sve u svoje vreme. Život je dug i kratak, ali nije jedna prava linija. Pun je uspona i padova različitih intenziteta. S jedne strane, to je jako težak period, sa druge lep jer su naši ljudi bili jaki zajedno. Osećalo se to zajedništvo u muci, čak i u muzici.

*Kada ne svirate, skačete, udarate, bavite se ekstremnim sportovima... Kada i kako ste prepoznali potrebu i za time?

Oduvek. To su ventili, interesovanja koja prave balans u životu. I roditelji su to motivisali jer sam od početka imao neobičan život koji se formirao mojom strašću. Opsesivnost te vrste bi mogla da destabilizuje detinjstvo. Često ne idem na klasične odmore, već tražim distrakciju. Nešto drugo što bi mi zaokupilo pažnju kako bih se muzici vratio svež. Sve što osim muzike radim zapravo je za muziku. A strah, strah je uvek tu, samo mu ne dopuštam da me vodi. 

*Upustili ste se u vožnju motorom i prekrstarili dobar deo SAD. Vuku li vas srpski putevi i, ako da, kuda biste voleli da protutnjite?

Sigurno. Svet je prevelik da ga za jedan život obiđeš. Na mnogim mestima nikada nisam bio, recimo, na severu Evrope. Nikada nisam bio u Indiji... Stvar je u tome što sam ja na mnogim mestima bio, ali sam video samo stvari koje su svuda iste: aerodrome, hotele, koncertne sale.

* Koji je Beograd lepši, onaj iz sećanja ili ovaj u koji se vraćate?

Čak i da je identičan, video bih razlike jer sam nekada gledao iz vizure dečaka... Sve je delovalo veće, i park i zgrade u komšiluku. Ukus, šum, pa i ljudi Beograda su mi ostali isti. Sviđa mi se ipak što se i razvija, ima sjajnu kombinaciju trajanja onoga što je dobro i praćenja svetskih trendova.

Foto: e-stock/M. JOŠIDA

Stefan sa svojim učenicima

* Gde su bile oaze dečaka sa skejtom?

Muvao sam se po centru. Kod konja smo vozili skejtove, nekada na Adi. Radili smo svakakve trikove i to je bila glavna zanimacija. Ako pada kiša ili sneg, vozili smo u podvožnjaku.

* Družite li se sa nekima od naših umetnika u SAD?

Mi smo svi stalno na putu. Teško je dogovoriti se za kafu iz grada u grad. Družim se sa par njih iz Čikaga, Njujorka, pa kad se potrefi... Teško je imati konstantu.

* Koja vest iz srpskog kulturnog života bi vas najviše obradovala?

Kablovsku kutiju nemam, ali vesti tu i tamo dođu do mene. Sviđa mi se što se ovde mnogo toga dobrog dešava, novog, prate se trendovi. Sve drugo je vreme, proces koji mora da traje. Preko noći se ne stvara ništa, a Beograd je oduvek bio prestonica događaja, grad koji je mnogima uzor. Ne bih ja tu ništa menjao, a kamoli se usudio da odaberem jednu stvar, uvek u životu odlučuje više faktora.