Digao u vazduh vojno skladište i vinuo se među besmrtne

Foto: Tanjug/J. MAMULA

Otkrivanje spomenika MIlanu Tepić

Major Milan Tepić, narodni heroj koji je stradao 1991. godine, odabrao je nebesku Srbiju. Digao je u vazduh sebe i vojno skladište da bi sprečio smrt nedužnih civila, a ta detonacija i danas odzvanja u našim srcima. Srbija je izgubila hrabrog i časnog oficira i odvažnog vojnika. Takvi heroji se ne rađaju svakog dana. Junaci poput njega odredili su karakter i sudbinu čitavog naroda.

Dragoslav Stanojević, Tepićev prijatelj: Kada sam tog 29. septembra čuo šta je uradio, znao sam - održao je obećanje

Ovim rečima Zorana Đorđevića, ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u petak je svečano otkriven spomenik poslednjem jugoslovenskom narodnom heroju.

ODRŽAO REČ

Svečanoj državnoj ceremoniji održanoj na dan 26. godišnjice od Tepićeve smrti prisustvovala su njegova deca Aleksandar i Tanja, ministar odbrane Aleksandar Vulin i predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, koji su položili vence i odali počast majoru.

Ministar Đorđević podsetio je na junački podvig Milana Tepića, koji je 29. septembra 1991. godine, ne želeći da prepusti hrvatskim snagama veliko skladište oružja i municije, poginuo u Bedeniku kod Nove Rače digavši u vazduh vojno skladište i sebe.

34 godine imao Tepić kada je poginuo

- Milana Tepića krasila je vojnička čast i učinila da održi zadatu reč. Hrabro je branio kasarnu u Bjelovaru, a kada je shvatio da više ne postoji mogućnost da se ista odbrani, odlučio je da ne dozvoli neprijatelju da dođe do oružja - istakao je Đorđević.

ŽIVOT ZA OTADŽBINU

Otkrivanju spomenika prisustvovao je i Tepićev dugogodišnji prijatelj iz studentskih dana pukovnik u penziji Dragoslav Stanojević. On se 26 godina nakon smrti prijatelja prisetio te davne 1975, kada je njihovo druženje i započelo.

- Milan i ja smo ista generacija, pet godina smo studirali zajedno u Zagrebu na istom smeru. Spavao je svih tih godina u sobi preko puta moje. Zajedno smo prošli mnoge stvari: učili, družili se, bežali sa nastave. Bio je divan čovek, izuzetnog karaktera. I on i ja smo bili veoma dobri studenti, ali i dobri sportisti. Milan je voleo džudo i bavio se njime - priča Stanojević.

On dodaje da ga Tepićev gest nije iznenadio jer je takav postupak i ličio na njega.

- Na proslavi deset godina od mature, te 1990. mi je prišao. Razgovarali smo o političkoj situaciji u zemlji i tada sam shvatio da je on čovek koji je spreman da da svoj život za otadžbinu. Kada sam tog 29. septembra čuo šta je uradio, znao sam - održao je obećanje - zaključuje Stanojević.

Spomenik na Dedinju nedaleko od kapije bolnice "Dr Dragiša Mišović" podignut je sredstvima Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja.