POČINJE unapređenje železničke pruge između Beograda i Zagreba

Foto: Tanjug/S. RADOVANOVIĆ

Sporazum od državnog značaja

Mihajlović je na konferenciji za medije istakla da je potpisani Memorandum za zajedničku rekonstrukciju pruge prvi rezultat posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Hrvatskoj na poziv predsednice te zemlje Kolidne Grabar Kitarović.

Mihajlović i Butković su potpisali u Palati Srbija Memorandum o saradnji na unapređenju železničkog saobraćaja, koji predviđa zajedničku rekonstrukciju pruge Beograd-Zagreb koja je duga 412 kilometara.

- Sada je između Beograda i Zagreba vozom potrebno oko 7, 5 časova, a naš je plan da to skratimo da bude najviše do četiri sata - rekla je Mihajlović.

Kazala je da će se ove godine raditi na projektno - tehničkoj dokumentaicji i da bi moglo da se priča o početku radova u drugoj polovini 2019.

Foto: Tanjug/S. RADOVANOVIĆ

Prema njenim rečima, naredne nedelje će početi tehnički razgovori za rekonstrukciju pruge Beograd - Zagreb, kao i da je dogovoreno da tada budu formirane i zajedničke radne grupe na nivou državnih sekretara.

- Mnogo je razloga za rekonstrukciju ove pruge, od boljeg povezivanja u regionu, većeg prevoza tereta i putnika, do bržeg ekonomskog razvoja, jer je infrastrukturno povezivanje investicija u budućnost - rekla je ministarka.

Ona je dodala da su se Srbija i Hrvatska jednim članom memoranduma obavezale da će zajedno aplicirati za sredstva za izradu projektne dokumentacije i izvođenje radova kod fondova EU.

U narednih mesec dana će biti poznati detalji o statusu projektne dokumentacije i dogovoreni naredni koraci u postupku apliciranja za sredstva EU, navela je Mihajlović i podsetila da je vrednost radova na teritoriji Srbije 250 miliona evra.

Foto: Tanjug/S. RADOVANOVIĆ

Sledeći susret na nivou ministara planiran je već krajem maja.

- Dogovorili smo se i da pripremimo sporazum o zajedničkom održavanju mostova između Srbije i Hrvatske već idućeg meseca, kao i da u najkraćem periodu srpska železnička preduzeća pripreme predlog rešenja dugovanja prema hrvatskim železničkim kompanijama - dodala je Mihajlović.

Butković je,takođe, naglasio značaj potpisanog Memoranduma ističući da je to jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata u regionu.

Naveo je da je reč o rekonstrukciji postojećeg panevropskog Koridora 10, koji ne samo da povezuje dve zemlje već i sve zemljle na pravcu Zapad - Istok.

Dodao je da je i samoj Hrvatskoj ta železnička veza veoma važna.

- Jedan deo novca smo već investirali u prethodnom periodu pomoć sredstava EU, a za rekonstrukciju preostalih deonica biće potrebno oko milijardu evra, koje takođe najvećim delom planiramo da obezbedimo uz podršku EU - rekao je, uz očekivanje da će Hrvatska dobiti evropsko sufinansiranje od 85 odsto.

On je izrazio zadovoljstvo što je nakon posete predsednika Srbije Vučića Zagrebu u kratkom roku pripremljen današnji sastanak i potpisivanje Memoranduma, dodajući da je veliki broj konkretnih problema već rešen na nižem nivou od ministarskog.

- Razgovarali smo danas i o drugim projektima, o održavanju tri mosta koji povezuju naše dve zemlje, o projektima u vodnom transportu i boljem korišćenju potencijala Dunava i Save. Verujem da će svi koraci koje smo danas dogovorili doprineti još boljem povezivanju dve države i unapređenju ukupnih ekonomskih odnosa - rekao je Butković.

Hrvatski ministar je rekao se u Beogradu oseća dobro i da su on i njegova delegacija juče lepo dočekani i zahvalio domaćinima na gostoprimstvu.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović je rekla da će Srbija i Hrvatska zajedno aplicirati kod evropskih fonodova za taj važan projekat.

Joksimović je rekla da Hrvatska kao članica EU može da koristi kohezione fonodve EU za razvoja regionalne infrastrukture i naglasila da je ta pruga deo trasnevropske saobraćajne mreže.

Joksimović je objasnila da kohezioni fondovi EU za razvoj infrastrukture predviđaju finansiranje i do 90 odsto za finansiranje projekata.

- Srbija je zemlja kandidat i imamo mogućnost da apliciramo za infrastrukturne projekte, posebno za regionalno važne infrastrukturne projekte iz nekoliko fondova a to su Investicioni okvir za Zapadni Balkan, kao i novi instrument EU koji se zove Instrument za povezivanje Evrope, a koji će biti značajan i finansijski moćan izvor za finansiranje brojnih regionalnih infrastrukturnih projekata koji podržavaju razvoj transevropske saobraćajne mreže - ukazala je Joksimović.

Dodala je da u sinergiji sa Hrvatskom možemo dobiti više novca.

Podsetila je da Srbija sa Hrvatskom ima projekte u prekograničnoj saradnji u oblastima infrastrukture, životne srednine, transporta za koje do kraja 2020. godine imama na raspolaganje 35 miliona evra bespovratne pomoći.

Prema njenim rečima, od tih projekata najveću korist će imati pogranične opštine u Srbiji i Hrvatskoj.

Dodala je da Srbija kao zemlja koja tek treba da pristupi EU ima mogućnost da koristi pretpristupne fondove (IPA).