STATUS KOJI JE POMERIO GRANICE: Govorili su mi da sam Majka Hrabrost, nažalost, nisam jedina!

Foto: www.profimedia.rs

Ilustracija

Mlada Beograđanka je prošle godine na današnji dan posle samo nekoliko sati od porođaja izgubila svoju bebu. Danas je se statusom na Fejsbuku prisetila trenutka kada je saznala da je u drugom stanju, kako je tekla trudnoća, prvog susreta sa svojom bebom, ali i njihovim rastankom.

Status prenosimo u celosti:

- Govorili su mi da sam Majka Hrabrost. Nažalost, nisam jedina. Na današnji dan, pre tačno godinu dana, 08. avgusta 2016. godine, rodila sam moje malo Čudo. Tako sam ga zvala. Nikada neću znati da opišem taj osećaj kada smo nakon par meseci braka videli 2 crtice. Čika doktor je odmah rekao da je sve u redu i da će biti zdrava i lepa beba. I bio je. Bio je zdrav, napredan, veseo. Smešio se i coktao na ultrazvuku, mahao nam ručicama. Bio je živahna i nemirna beba. Toooliko da smo uvek imali žurke i nismo spavali ni danju ni noću, dok je neprestano mlatarao rukicama i nogicama. Mama mu je mnogo ugadjala. Jeli smo zdravo, pili cedjeno voće, uživali iiii u slatkišima, a tata nam je u tom ugadjanju imao najveću ulogu- sve želje nam je ispunjavao.A putovali smo, uuufff koliko smo putovali... Mislila sam biće pravi mali svetski putnik- stigli smo mi i do Varšave, Budimpešte, posetili terme, doputovali do Grčke na more, Makedonije na jezero, u 3 banje i na planine. Svuda smo stizali i bili aktivni. Bio je mamin Nemirko, mamina Sreća, mamina Ljubičica, mamin Cvetić, mamin dečak. Mnogo smo se lepo družili tih 9 meseci dok ga je mama nosila u stomaku. Pevali smo pesmice, mazili se, šetali, tata nas je stalno cmakao, a dešavalo se i da tatu šutne u glavu. Baš smo se lepo družili nas troje, čak je tata nekad bio i ljubomoran na nas dvoje kad se mazimo, a njega ne zovemo.  A bio je dobra beba. Čuvao je mamu. Bili smo zdravi, imali jak imunitet, obišli su nas svi virusi i gripovi, mama se osećala sjajno, zračila pozitivnom energijom i srećom i svi su mu hvalili mamu kako blista, jer je učinio da sijam. Mama se zaljubila u svoje Čudo još tada, iako još uvek nije znala ni kako izgleda, ni koje boje će mu biti okice, niti kakvi prstići. Prava ona prva i željena beba. Mama i tata su pravili planove, opremali mu sobicu, spremali se polako za njegov dolazak u naš svet i željno iščekivali da ga upoznamo. Svi su mu se radovali, i bake i deke, stričevi, tetke, ujaci, prijatelji, kumovi, ma svi. Brojali sitno kad sam ušla u 9. mesec. I ni na porodjaju nije namučio svoju mamu. I na današnji dan sam ga i rodila i videla i opravdala svu tu svoju zaljubljenost, jer je, bez trunke preterivanja, najlepša beba na svetu. Pravi mali Andjeo. Mamin i tatin Andjelak na nebu. Jer, na našu nesreću i tugu, Bog je imao neke svoje razloge da baš naše Čudo pozove kod Njega u Rajske Vrtove i načini ga najlepšim Andjelčetom.Mamina i tatina najveća Ljubav, najsladji naš dečak, već godinu dana je Andjelak na nebu i čuva sve bebe ovoga sveta! Naš Prvenac, naš Mezimac. A mama i tata se od tada vole još više i još jače, jer znamo da nas on svojim lepim okicama gleda sa Neba i da je uvek uz nas i da nas čuva. Da je naš Zaštitnik. I obećali smo mu da ćemo mu roditi bate i/ili seke koje će on, kao pravi stariji brat, morati da čuva i motri na njih. A mi ćemo uvek pričati o njemu, jer on ima posebno mesto u našim srcima, kao i u mislima, jer nas je tih 9 meseci činio neizmerno srećnima svakoga dana i učinio nas složnom porodicom. Ponosni smo što je baš on naš sin. Sin Prvenac. A to da nisam jedina Majka Hrabrost govorim iz razloga što ako je čovek, odnosno roditelj u stanju da toliko zavoli biće koje nije ni upoznao (osim što samo nije mogao da ga se nagleda) i da mu se toliko ureže u srce i dušu, koje reči odabrati za nekoga ko sa detetom provede i 29 godina života i upije ga toliko da mu zna čak i svaku dlaku na glavi, svaku poru na licu i izgubi ga? Kako utešiti te ljude? Ljude koje volite. Kažu da se to nikada ne preboli, već da čovek jednostavno samo nauči da živi sa tim. Ovaj post takodje pišem i u sećanje na mog devera Baneta, uvek nasmejanog, raspoloženog, blesavog, bezbrižnog i razdraganog, koji je takodje na današnji dan otišao na neko lepše mesto, gde čuva našeg sina kao pravi (verujem da bi bio) omiljeni stric i znam da njih dvojica sada krstare zajedno Rajskim vodama. Neka je njima večna slava i hvala! Amin. A ovo sam napisala u čast svih roditelja, posebno žena i Majki, jer to što roditelji/Majke mogu da izdrže i pruže, ne može niko. Neke žrtve samo Majke pružaju, jer bezuslovno vole. Uvek i Zauvek. Zato što smo borci, zato što smo lavice, zato što smo hrabre, neustrašive i zato što idemo napred!

08.08.2017.
Majka