BANDOVIĆ: PRODAJEMO DUŠU ZA LAJK!

Foto: e-stock/M. RAFAILOVIĆ

Ljubomir Bandović

• Igrate dve uloge policajca. Jedan je doduše samozvani... Imaju li sličnosti Čvorović i Bogdan?

- Ilija odlučuje da se bavi špijunažom iz najmoralnijih, najpatriotskijih i najljudskijih razloga, želi da bude koristan član društva i da odbrani zemlju čiji je sistem u opasnosti. Bogdan, pak, koristi sistem za lično dobro, pri tome se ne obazirući na to koliko će života upropastiti. Ilija bi Bogdana odvalio od batina, a onda bi ga zatvorio u podrum da se seća kako je nebo plavo.

• Za koje dobro, za kakvu nagradu uveravamo sebe da je neophodno da špijuniramo, potkazujemo...?

- Kao i svaka potreba u čoveku i potreba za istinom je na početku čista. Znati istinu je stvar ljudskog dostojanstva, manje prava. Kasnije ta potreba, uz napredak tehnologije i svakodnevno iznalaženje novih načina da se neko špijunira, postaje nakaradna, izvitoperena, nečista. Čak i ako nam saznanje neke istine ništa ne znači, navikli smo da kopamo do nje.

• Imamo li privatnost, jesmo li sami kada mislimo da oko nas nema nikoga?

- Ako želimo privatnost, možemo je imati. Za svaku ključaonicu, kroz koju bi neko da viri, postoji ključ. Zanimljivo je da li želimo privatnost. Nalog na društvenoj mreži nas najbliže dovodi do pojma "javna ličnost". Poluobrazovani i neproduhovljeni, dakle prosečni stanovnik planete veruje da je važno biti javan jer ovi javni na koje je navikao su bitni, imaju uticaj, moć, novac, ljudi ih vole... Sami sebe stavljamo u izlog, laktamo se za bolju poziciju, činimo sve da skrenemo pažnju na sebe i sve to ne znajući da se u toj prodavnici prodaje duša. Nismo zagledali šta piše na ulazu, očarao nas veliki i sjajni izlog pored koga prolazi horda korisnika. Žalosno, zar ne?

• Brine li vas što vas poslednjih godina hoće uniforma? I koja vam najbolje pristaje?

- Ne brine me. Svakom svoje. Ne možemo svi lepi da budemo, neko mora i da glumi. Boja maslinastozelena.

• Znači li danas uniforma nešto, podrazumeva li kodeks, vernost nekoj ideji?

- Naravno da znači jer i ona je nastala iz potrebe. Mnogi ljudi je prljaju pljujući je, a mnogi i noseći je. Takođe, čvrstog sam ubeđenja da se pravi individualac rađa u jednoobraznoj sredini. Poništavanje sebe zbog nečeg starijeg, većeg i važnijeg posle određenog vremena suštinski vodi natrag ka sebi.

• Verujete li da još ima reditelja, pisaca, glumaca koji nose duh, ideju... koja može da promeni sve?

- Verujem. Verujem da umetnik ima moć da uzdrma najjače građevine sistema. Ali umetnik se u međuvremenu oženio, dobio decu, kupio kola i stan, zadužio se kod sistema i postao ukras u toj građevini, ukras kojeg stalno podsećaju da se može i bez njega. Kad će da prekipi, kad će umetnik da se seti sebe i zaveta koje je sebi davao kao mladi idealista, to stvarno ne znam.