BABOJ*BAC ĆE NAM DOĆI GLAVE! Stav Pariza oko Kosova tvrđi od pozicije Berlina

Foto: Tanjug/AP

Emanuel Makron

Francuska se pridružuje stavovima Nemačke kada je reč o rešavanju budućeg statusa Kosova i Metohije. Ovaj stav je iskristalisan na prošlonedeljnoj konferenciji ambasadora.

Izvori Novosti ističu da je tokom konferencije ambasadora, održane protekle nedelje, a kojoj je prisustvovao i predsednik Francuske Emanuel Makron, izraženo protivljenje bilo kakvoj promeni granica ili administrativnih linija u regionu. Stav Pariza je po ovom pitanju čak tvrđi od pozicija Berlina.

Joksimović: Pregovori u završnoj fazi!

Direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović kaže da pregovori Beograda i Prištine ulaze u završnu fazu i da ćemo tokom septembra imati jasniju sliku o tome da li smo na korak do postizanja pravno obavezujužeg sporazuma o normalizaciji odnosa dveju strana.

- Ukoliko ne dođe do rešenja, neće ostati status kvo, kao što smo to imali do sada, već će se situacija značajno komplikovati - upozorava Joksimovićeva.

- Zvanični Pariz se boji da bi bilo kakvo "prekrajanje" moglo da izazove lančane reakcije u regionu, čak i ako bude istaknuto da se sve tiče samo odnosa izmeru Beograda i Prištine - ističe izvor lista koji je prisustvovao sastancima.

To se, pre svega, odnosi na situaciju u kojoj bi Republika Srpska pokušala da sledi primer severa Kosova. Francuzi se strogo drže Badinterovog principa da se republičke granice unutar bivše Jugoslavije proglase državnim, iako je on flagrantno prekršen baš u slučaju Kosova, koje nije bilo republika, lakonskim korišćenjem latinskog izraza sui generis koji sugeriše "posebnost", što je sam Badinter uvek odbijao da prokomentariše.

Konačni dogovor oko Kosova bi, prema saznanjima "Novosti", mogao da se uobliči baš u Francuskoj, na marginama proslave stogodišnjice pobede saveznika u Prvom svetskom ratu 11. i 12. novembra u Parizu.

S druge strane, iz Evropske komisije su već stigli signali da bi, za njih, razmena teritorija bila prihvatljiva ako se oko toga dogovore dve strane. Zanimljivo je da u EK sede predstavnici svih zemalja članica, od kojih su neke, poput Francuske ili Nemačke, protiv "razgraničenja" između Beograda i Prištine. 

Ali EK je političko i glavno izvršno telo EU, i predstavnici različitih država su, pre svega, evropski zvaniinici. Među njima ima i pripadnika opozicionih političkih formacija u odnosu na vlasti u zemljama iz kojih potiču.

Prema saznanjima "Novosti", EK že nastojati da ispregovara sa zemljama članicama prihvatanje bilo kog dogovora koji postignu Beograd i Priština ako on bude realno primenjiv i u skladu s međunarodnim pravom, uključujući i eventualnu razmenu teritorija.

Foto: Tanjug/T. VALIČ

Srpski šef diplomatije Ivica Dačić nagovestio je da bi do rešenja kosovskog čvora moglo da dođe na međunarodnoj konferenciji, nekoj vrsti "Dejtona dva", koja bi trebalo da se održi u maju 2019, odnosno pre isteka mandata Evropske komisije

O sličnom scenariju i rokovima za rešavanje kosovskog problema govorio je i evropski komesar za proširenje Johanes Han. On nije odbacio nijednu ideju, odnosno rešenje za KiM, pa ni razmenu teritorija, ističući da ceo posao treba završiti do leta naredne godine.

- Treba razmišljati i izvan kutije, odnosno iz nove perspektive. Naravno, bilateralno rešenje ne treba da ide na štetu drugih u regionu i mora da doprinese široj stabilnosti Balkana.

Na pitanje da li se boji da bi ovo moglo da ima negativan efekat na Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, čak i na zemlje istočnog partnerstva, Han je rekao da misli da je o tome prerano govoriti.